Lezije na jetri (uzrok i lečenje)

lezije na jetri

LEZIJE NA JETRI ukazuju na abnormalne izrasline na tkivu jetre (ali i svaku drugu promenu strukture tkiva nastalu povredom ili usled oboljenja). Evo i kratkog pregleda takvih izraslina, koje mogu da budu benigne (dobroćudne) i maligne (zloćudne).

Difuzna i fokalna lezija jetre su najčešće.

Jetra je jadan od najvažnijih vitalnih organa u organizmu, a svaka abnormalnost ovog organa mora da se dijagnostikuje i leči što je moguće ranije. Terminom lezija na jetri označavaju se određene abnormalne izrasline na ovom organu. Takve abnormalnosti mogu da budu posledica brojnih uzroka, a mnogi i ne moraju da se manifestuju simptomima. Mada se lezije na jetri uglavnom benigne, ni one maligne nisu retkost.

lezije na jetri lecenje


Šta su lezije na jetri?

Lezije na jetri podrazumevaju abnormalne promene poput tumora, cista, čvorova, hemangioma, apscesa itd. Terminom fokalne lezije (žarišne lezije) na jetri označavaju se stanja ograničena na određene regije, sa jasnim granicama. One koje nemaju jasno izražene granice zovu se difuzne lezije (rasute lezije) na jetri.

Maligne lezije na jetri podrazumevaju hepatocelularne karcinome (primarni malignitet jetre), holangiokarcinome (rak žučnih puteva) i metastaze (proširene primarne kancere drugih organa, na primer, debelog creva).

U nekim slučajevima, benigne lezije mogu u kasnijim stadijumima da prerastu u maligne. Primećeno je da je većina lezija na jetri benigne prirode. Mada su ove benigne mase uglavnom asimptomatske (ne ispoljavaju simptome), pravilna dijagnoza je veoma važna da bi se potvrdilo da je stanje benigno i bezazleno, kao i da nije potrebno lečenje.

Benigne lezije mogu da budu čvrste ili ispunjene tečnošću. U čvrste spadaju adenomi, hemangiomi, nodularne regenerativne hiperplazije, fokalne nodularne hiperplazije itd.; u tečnošću ispunjene ili cistične mase spadaju jdnostavne ciste jetre, ciste žučnih puteva, policistična bolest jetre, hidatidne ciste, amebni apsces itd.

Mada neke od ovih cista nisu infektivne, neke infektivne poput hidatidnih cista (ehinokokoza – parazitska a bolest, koju izaziva jedna vrsta pantljičare) i amebnih apscesa (gnojno zapaljenje jetre, koje izazivaju amebe), takođe nisu retkost. Čak i masna jetra i ciroza jetre mogu da dovedu do pojave difuznih lezija na jetri.


Simptomi benignih lezija na jetri

fokalne lezije na jetri

Dok su jednostavne ciste jetre najčešće šupljine ispunjene tečnošću, policističnu bolest jetre karakterišu brojne ciste različitog oblika i veličine, rasute po čitavom organu. Ni jedno od ova dva stanje ne mora da ispoljava nikakve simptome. Međutim, kod nekih osoba sa ovakvim cistama jetre može da se javi nelagoda u predelu trbuha, bol i nadutost. U najvećem broju slučajeva uočene kod mlađe dece, holedokalne ciste nastaju u žučnim putevima, a otkriveno je da su kongenitalne, odnosno urođene. Ovakve ciste mogu da izazovu simptome poput mučnine, povraćanja, gubitka apetita i bola ispod rebarnog luka.

Osobe sa infektivnim cistama jetre mogu da osećaju simptome poput gubitka apetita, bola i nadutosti u trbuhu, mučnine, povišene telesne temperature, drhtavice i povraćanja. Simptomi mogu da se razlikuju u zavisnosti od vrste ciste, težine oboljenja i zdravstvenog stanja obolele osobe. Teški simptomi mogu da ukazuju na rupturu (prskanje) ciste jetre.

Hemangiomi na jetri najčešće izgledaju kao sunđeraste strukture ispunjene krvlju. Hepatocelularni adenomi su tumori koji se formiraju u jetri, kao posledica prekomernog razmnožavanja ćelija epitela. Hemangiomi i adenomi su obično asimptomatični, mada kod nekih osoba mogu da se jave bolovi u gornjem desnom delu trbuha, nadutost, mučnina i povraćanje. Opipljiva masa može da se primeti kod pacijenata sa većim izraslinama, koje mogu da izazovu simptome poput uvećane jetre i krvarenja.

Kaverozni hemangiom

Mada su u ranim stadijumima benigni, hepatocelularni adenomi mogu da prerastu u maligne. Ovo se uglavnom sreće kod žena i povezuje se sa upotrebom oralnih kontraceptiva. Simptomi kod fokalne nodularne hiperplazije su retki, ali kod nekih osoba može da se javi uporni, tupi bol u gornjem desnom kvadrantu trbuha. Ova vrsta bola se kod nekih pacijenata javlja prilikom bavljenja napornim fizičkim aktivnostima.


Simptomi malignih lezija na jetri

bolovi u jetri

U simptome spadaju nadimanje, otečen trbuh, osećaj punoće i težine u trbuhu, izraslina u trbuhu, gubitak apetita, mučnina ili povraćanje, malaksalost, smanjenje telesne težine, žutica itd. Još jedan čest simptom je bol u trbuhu, koji može da se širi na leđa i ramena.

Obično u simptome lezija na jetri spadaju bol (uglavnom prouzrokovan pritiskom koji vrši abnormalna izraslina), mučnina ili povraćanje (usled opstrukcije protoka žuči), nadutost trbuha, žutica i krvarenje. Ukratko, neke lezije na jetri mogu da ometaju normalno funkcionisanje ovog važnog organa.


Lezije na jetri uzroci

Šta izaziva lezije na jetri?

Abnormalno stanje bilo kog tkiva, odnosno promena strukture nekog tkiva nastala usled povrede ili oboljenja, naziva se lezijom. Postoje različite vrste lezija na jetri i one mogu da ispoljavaju različite simptome, mada simptomi mogu u potpunosti i da izostanu.

U nastavku članka možete da saznate više o lezijama na jetri.

loading...

Lezije na jetri mogu da budu benigne (dobroćudne) i maligne (zloćudne). Benigne lezije su mnogo češće od malignih, odnosno kancerogenih lezija.

Ponekad su mase lezija na jetri (tumori) bezbolne i ne ispoljavaju nikakve simptome. Ukoliko lezije na jetri ne ukazuju ni na jednu bolest jetre, onda lečenje nije potrebno, ali kancerogene lezije na jetri zahtevaju pravovremeno lečenje.

Lezije na jetri mogu da budu čvrste ili cistične (ispunjene tečnošću). Lezija nije ništa do neka vrsta abnormalne izrasline na tkivu jetre.

Uzroci lezija na jetri

Fokalna nodularna hipoplazija (FNH)

masna jetra

Ovo je benigno stanje kod koga se ne javljaju nikakvi simptomi. To je lokalizovani hamartom (tkivo koje nastaje kao posledica poremećaja u razvoju nekog organa), koji podseća na makronodularnu cirozu jetre. Operacija je potrebna u izuzetno retkim slučajevima.

Fokalne promene masnoće

Kada masnoća u jetri nije ravnomerno raspoređena, onda se uočava fokalna promena masnoće. Kod bolesti masne jetre, nakupljanje masti u jetri može da dovede do stvaranja lezija na jetri.

Fokalna promena masnoće je češća kod osoba koje imaju dijabetes, hepatitis C, gojaznost i hronične bolesti jetre. Magnetna rezonanca je korisna za dijagnostikovanje stanja, a kod određivanja načina lečenja, u obzir se uzima i težina simptoma.


Povezano> Rak jetre: Ovih 12 simptoma ako vam je život mio ne ignorišite (metastaze, prognoze, lečenje)


Hemangiomi

O nima smo već govorili.Hemangiomi jetre češći su kod žena nego kod muškaraca. Hemangiomi mogu da se jave bilo gde – na koži, u plućima itd. Hemangiomi se češće nalaze na jetri. To su benigni tumori sačinjeni od mase krvnih sudova. Ne ispoljavaju nikakve simptome.

Lekari hemangiome jetre najčešće uočavaju tokom ultrazvučnog pregleda, CT skeniranja ili magnetne rezonance abdomena, koji se obavljaju iz nekog drugog razloga. Moguće je prisustvo jednog ili brojnih tumora, ali oni obično na zahtevaju nikakvo lečenje.

Tačan uzrok pojave hemangioma nije poznat, ali postoji mišljenje da estrogen ima važnu ulogu u razvoju hemangioma. Promene nivoa hormona u trudnoći i tokom terapije zamene hormona, smatraju se uzrokom nastanka hemangioma kod žena.

Operacija se obavlja samo u slučaju da hemangiomi izazivaju simptome koji ne mogu da se kontrolišu.


Sarkoidoza

Sarkoidoza je hronična bolest (nepoznatog uzroka) kod koje se uočavaju lezije na jetri. Ove lezije ne ispoljavaju simptome. Sarkoidoza može da dovede do formiranja pulmonalnih nodusa (plućnih čvorova), kvržica na limfnim čvorovima i čvorića u pljuvačnim žlezdama.


Cistična bolest

CISTA NA JETRI

Cistična bolest jetre često za posledicu ima pojavu lezija na jetri. Formiraju se čvrste mase ispunjene tečnošću, koje su uočljive.


Hepatocelularni adenomi

Žene su sklonije adenomima od muškaraca. Prekomerna upotreba kontraceptivnih pilula, smatra uzrokom pojave adenoma kod žena. Kada se na ultrazvuku, magnetnoj rezonanci ili biopsijom otkriju adenomi, preporučuje se prestanak korišćenja oralnih kontraceptiva. Adenomi mogu da dovedu do povremenih krvarenja, mučnine, povraćanja i povišene telesne temperature. Pacijent može da ima osećaj ispunjenosti trbuha. 10% adenoma može da bude kancerogeno.


Samostalna cista na jetri

Ovo je oblik kongenitalne (urođene) lezije na jetri. Samostalna cista, koja se javlja u tkivu jetre, može da ima prečnik od 8cm. Ovakva cista se oceđuje (drenira) u trbušnu duplju, kako bi se ublažili simptomi.


Holedokalne ciste

Ovo su ciste koje se formiraju u žučnim putevima, a mogu da budu urođene (kongenitalne) ili stečene u kasnijem životnom dobu. Benigne lezije su često asimptomatične (ne ispoljavaju simptome), ali maligne ciste mogu da izazivaju bol ispod grudnog koša, gubitak apetita, mučninu, povraćanje itd. Biopsija i radiološka ispitivanja mogu da odrede prirodu cista i način njihovog lečenja.


Policistična bolest jetre

Policistična bolest jetre je još jedna vrsta kongenitalnih lezija na jetri, a mogu da se jave čak i na bubrezima. Obično je prisutno više od jedne lezije, a kako one rastu, mogu da izazivaju bolove i druge simptome. Različite metode ispitivanja se koriste za određivanje prirode ovih lezija. Ponekad je neophodna transplantacija jetre i/ili bubrega.


Bolesti i povrede

U druge uzroke lezija na jetri spadaju:

  • parazitarne i bakterijske infekcije
  • ciroza jetre
  • povreda jetre prilikom nezgoda
  • hemohromatoza (previše gvožđa u organizmu, usled čega dolazi do oštećenja tkiva jetre)
  • hronični hepatitis B i C
  • bolesti jetre prouzrokovane genetskim faktorima
  • prekomerno konzumiranje alkohola (alkoholizam)
  • loša ishrana

Kancerogene lezije na jetri mogu da se prošire na susedne organe, na primer, pankreas (gušteraču). Slično tome rak pankreasa može da se proširi na jetru. Ako osećate bol ispod desnog rebarnog luka, gde je smeštena jetra, trebalo bi odmah da se javite lekaru.


Dijagnostikovanje i lečenje

Većina lezija na jetri je benigne prirode, ali malignitet je razlog za zabrinutost. Osim kancerogenih lezija jetre, neka benigna oboljenja u kasnijim stadijumima mogu da prerastu u maligna. Zato je pravovremena dijagnoza veoma važna.

Dijagnostikovanje se uglavnom obavlja pomoću tri tehnike snimanja – ultrazvuk, kompjuterska tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MRI). Različite vrste lezija na jetri odlikuju se različitim morfološkim strukturama. Ove strukture mogu da se razlikuju zahvaljujući ovim dijagnostičkim tehnikama. Magnetna rezonanca se koristi najviše.

Lečenje se određuje na prema osnovnom uzroku. Kod nekih pacijenata, lezije na jetri se odstranjuju, dok kod drugih lečenje nije potrebno. Resekcija jetre (uklanjanje jednog dela ovog organa) se primenjuje kod nekih pacijenata. U slučaju običnih cista može da se obavi marsupilizacija, odnosno dreniranje sadržaja. Ako je dijagnoza oboljenja kancer, lečenje se određuje u skladu sa tim.

Da zaključimo – većina lezija na jetri je benigna, a ispitivanja pokazuju da je manje od 10% kancerogeno. Međutim, javite se lekaru ako imate simptome povezane sa abnormalnostima, kako bi osnovno oboljenje moglo da se dijagnostikuje i leči što je moguće ranija.

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*