Elektroliti u krvi i organizmu: Zašto se javlja poremećaj i kako ih nadoknaditi

elektroliti

ELEKTROLITI su supstance koja provode elektricitet kada su rastvorene u vodi. Elektroliti su od presudne važnosti za brojne funkcije organizma.

Jedinica za merenje nivoa elektrolita je milimol po litru (mmol/l), a meri se koncentracija elektrolita u krvi.

Čemu služe elektroliti u organizmu ?

Svim ljudskim bićima su za opstanak neophodni elektroliti. Brojni automatizovani procesi u organizmu zavise od slabe električne struje bez koje ne funkcionišu, a elektroliti obezbeđuju ovaj električni naboj (naelektrisanje).

Elektroliti međusobno deluju jedni na druge, kao i na ćelije u tkivima, nervima i mišićima. Za zdravo funkcionisanje organizma od presudnog značaja je ravnoteža različitih elektrolita.

elektroliti u organizmu


Ukratko o elektrolitima

  • Elektroliti su presudni za normalno funkcionisanje ljudskog organizma.
  • Voće i povrće su dobri izvori elektrolita, ako jedete voće i povrće možete nadoknaditi nedostatak elektrolita.
  • U primarne elektrolite spadaju natrijum (Na), kalijum (K), kalcijum (Ca), hlor (Cl), hidrogenkarbonat (HCO3) i fosfati.
  • U simptome disbalansa elektrolita spadaju grčenje, malaksalost i, ukoliko se ne kontrolišu, epi napadi i poremećaj srčanog ritma.
  • Starije osobe su posebno izložene opasnosti od nedostatka elektrolita.

Šta su elektroliti?

elektroliti u krvi

Elektroliti su hemikalije koje provode elektricitet kada se rastvorene u vodi.

Oni regulišu funkciju nerava i mišića, hidriraju organizam, održavaju ravnotežu kiselosti krvi i krvni pritisak, a pomažu i pri regeneraciji oštećenih tkiva.

Mišići i neuroni (nervne ćelije) ponekad se nazivaju „električnim tkivima“ organizma. Oni zavise od kretanja elektrolita kroz tečnost unutar, izvan i između ćelija.

Elektroliti u organizmu su:

  • natrijum
  • kalijum
  • kalcijum
  • bikarbonat
  • magnezijum
  • hlor
  • fosfati

Na primer, za kontrahovanje mišića neophodni su kalcijum, natrijum i kalijum. Kada postoji disbalans ovih supstanci, može da dođe do mišićne slabosti ili preteranih kontrakcija.

Ćelije srca, mišića i nerava koriste elektrolite za prenošenje električnih impulsa do drugih ćelija.


Disbalans elektrolita u krvi

kako nadoknaditi elektrolite

Nivo nekog određenog elektrolita u krvi može da bude previše visok ili previše nizak, usled čega dolazi do disbalansa, odnosno neravnoteže. Nivo elektrolita može da se menja u odnosu na nivo vode u organizmu, kao i usled drugih faktora.

Važni elektroliti, uključujući natrijum i kalijum, gube se znojenjem tokom treninga. Na koncentraciju elektrolita u krvi utiče i brzi gubitak tečnosti iz organizma, kao što je to slučaj kod napada dijareje ili povraćanja.

Ovaj nedostatak elektrolita u krvi mora da se nadoknadi, kako bi se održavao zdrav nivo. Koncentraciju  svakog elektrolita regulišu bubrezi i nekoliko hormona. Ako je nivo ovih supstanci suviše visok, bubrezi ih filtriraju iz organizma, a različiti hormoni deluju na ponovno uspostavljanje ravnoteže.

Disbalans elektrolita predstavlja zdravstveni problem kada koncentracija određenog elektrolita dostigne tako visok nivo da organizam više ne može da ga reguliše.

I nizak nivo elektrolita može da utiče na opšte zdravlje. Najčešće dolazi do disbalansa natrijuma i kalijuma.


Simptomi disbalansa elektrolita

poremecaj elektrolita

Simptomi će zavisiti od toga koji elektrolit nije u ravnoteži i da li je nivo te supstance suviše visok ili suviše nizak.

Štetna koncentracija magnezijuma, natrijuma, kalijuma ili kalcijuma može da izazove jedan ili više navedenih simptoma:

  • nepravilan srčani ritam
  • malaksalost
  • koštane poremećaje
  • trzanje
  • promenu krvnog pritiska
  • konfuziju
  • epi napade
  • utrnulost
  • poremećaje nervnog sistema
  • prekomerno zamaranje
  • konvulzije (grčeve)
  • mišićne grčeve

Može da dođe i do pojave viška kalcijuma u organizmu, posebno kod osoba koje boluju od raka dojke, pluća i multipli mijeloma. Do ve vrste viška najčešće dolazi usled propadanja koštanog tkiva.

U znakove i simptome viška kalcijuma u organizmu spadaju:

  • često mokrenje
  • nepravilan srčani ritam
  • letargija
  • umor
  • ćudljivost i razdražljivost
  • mučnina
  • bolovi u želucu
  • povraćanje
  • jaka slabost mišića
  • žeđ
  • suva usta ili grlo
  • potpuni gubitak apetita
  • koma
  • konfuzija
  • konstipacija

Pošto ovi simptomi mogu da budu i posledica raka ili lečenja raka, ponekad je teško odmah prepoznati povišeni nivo kalcijuma.


Uzroci disbalansa elektrolita

Postoji nekoliko razloga koji dovode do disbalansa elektrolita, uključujući:

  • bolesti bubrega
  • neobnavljanje elektrolita ili nedovoljna hidratacija organizma nakon treninga
  • duži periodi dijareje ili povraćanja
  • loša ishrana
  • jaka dehidracija
  • kiselo-bazna neravnoteža, ili proporcije kiselina i baza u organizmu
  • kongestivna srčana slabost, ili kongestivna srčana insuficijencija (nemogućnost jedne od srčanih komora da istisne čitavu ulivenu količinu krvi)
  • terapija kod raka
  • neki lekovi, kao što su diuretici
  • bulimija (bolesna proždrljivost)
  • starost, pošto bubrezi starijih osoba imaju manji učinak

Medicinsko nadgledanje

Panel elektrolita se koristi za proveru disbalansa elektrolita u krvi i merenje kiselo-bazne ravnoteže i funkcije bubrega. Pomoću ovog testa se prati i napredak u lečenju već poznatog disbalansa.

Lekari ponekad uključuju panel elektrolita u rutinski fizikalni pregled. Ovaj test može da se uradi samostalno ili uz druge brojne testove.

Jedinica za merenje nivoa elektrolita je milimol po litru (mmol/l), a meri se koncentracija elektrolita u krvi.

Panel elektrolita se obično obavlja kod pacijenata na bolničkom lečenju. Obavlja se i kod osoba primljenih u hitnu medicinsku službu, jer i akutne i hronične bolesti mogu da utiču na nivo elektrolita.

Ako je nivo samo jednog elektrolita suviše visok ili nizak, lekar će nastaviti da proverava ovaj disbalans, sve dok se ne vrednost ne vrati u normalne granice. Ukoliko se utvrdi kiselo-bazna neravnoteža, lekar može da obavi gasnu analizu krvi.

Na taj način se meri nivo kiselosti, kiseonika i ugljen dioksida u uzorku krvi, uzetom iz arterije. Ujedno se utvrđuje i težina disbalansa i reakcija pacijenta na lečenje.

Nivoi elektrolita mogu da se proveravaju i kada lekar pacijentu prepiše lekove za koje se zna da utiču na koncentraciju elektrolita, kao što su diuretici ili AKE inhibitori.


Lečenje

Kako nadoknaditi elektrolite ?

Lečenje poremećaja elektrolita podrazumeva podizanje njihovog nivoa, kada je previše nizak, ili smanjenje koncentracije, kada je ona previsoka.

Kada su nivoi previše visoki, lečenje će zavisiti od uzroka koji je doveo do pojave viška.

Kada su u pitanju niski nivoi potrebno je nadoknaditi elektrolite suplementacijom potrebnim elektrolitima. Postoje brojni suplementi koji su dostupni u apotekama, prodavnicama zdrave hrane i onlajn prodavnicama kojima se mogu nadoknaditi elektroliti.

Ovo lečenje zavisi i od težine poremećaja. Ponekad je za pacijenta bezbednije da se nivo elektrolita obnavlja duže vreme bez stalnog nadzora.

Međutim, simptomi ponekad mogu da budu teški, pa je neophodna hospitalizacija pacijenta i nadzor tokom lečenja.


Oralna rehidracija

Ovaj tretman se uglavnom koristi kod osoba koje imaju nedostatak elektrolita sa istovremenom dehidracijom, što se obično događa nakon teške dijareje.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO/WHO) odobrila je rastvor za terapiju oralnom rehidracijom kojom se mogu nadoknaditi elektroliti a koji se sastoji od:

  • 2,6g natrijuma
  • 1,5g kalijum hlorida
  • 2,9g natrijum citrata

Ovi sastojci se rastvaraju u 1l vode i uzimaju oralno.Kupuje se u apoteci i može brzo nadoknaditi elektrolite.


Terapija zamene elektrolita

Kod ozbiljnijih slučajeva nedostatka elektrolita, supstanca pacijentu može da se daje oralno ili intravenoznim dripom.

Nedostatak natrijuma, na primer, može da se suplementira infuzijom rastvora slane vode ili jedinjenja natrijum laktata.

Višak elektrolita može da se javi kada organizam gubi vodu, a da pri tome ne gubi elektrolite. U takvim slučajevima, pacijentu se daje rastvor vode i krvnog šećera, odnosno glukoze.


Prevencija

Neki uzroci smanjenja nivoa elektrolita u organizmu, kao što su bolesti bubrega, ne mogu da se spreče. Međutim, dobro kontrolisana ishrana može da smanji rizik od nedostatka elektrolita. Konzumiranje umerene količine sportskih napitaka, nakon fizičkih napora ili vežbanja, može da ograniči uticaj znojenja na gubitak elektrolita.