Bakterija klostridija (simptomi, prenošenje, lečenje)

klostridija bakterija

KLOSTRIDIJA je gram pozitivna anaerobna bakterija koja živi u zemljištu i crevima ljudi i životinja.Najveći broj vrsta ove bakterije su bezopasni saprofiti, ali desetak vrsta pod određenim uslovima izaziva teška oboljenja kao što su gasna gangrena, tetanus, botulizam i kolitis creva.

Infekcija klostridijom se najčešće javlja kod osoba koje piju antibiotike i/ili su nedavno boravile u bolnici. Simptomi se kreću od blage dijareje, pa do potencijalno fatalne upale debelog creva. U slučajevima lakše infekcije nije potrebna nikakva terapija, osim unosa dovoljno tečnosti. U težim slučajevima je potrebno uzimati jače antibiotike.

Vrste koje izazivaju gasnu gangrenu su:

  • Clostridium perfrigens
  • Clostridium novyi
  • Clostridium histolyticum
  • Sepsu izaziva Clostridium septicum

Tetanus izaziva Clostridium tetani

Botulizam izaziva Clostridium botulinum, toksin ove bakterije je najjači poznati otrov

Kolitis ili upalu creva izaziva Clostridium difficile


Clostridium difficile kako se prenosi ?

klostridija kako se prenosi

Clostridium difficile bakterija se lako prenosi putem hrane pa čak i putem vazduha jer stvara spore.

Klostridija stvara spore koje su veoma otporne na visoke temperature. One se iz organizma izbacuju stolicom (važi za osobe koje imaju klostridiju u crevima). Spore mogu ostati žive van ljudskog organizma (na odeći, posteljini, tvrdim površinama) i po nekoliko meseci ili godina. One se mogu prenositi kroz vazduh (npr. kada nameštamo krevet i protresemo posteljinu). Ako dospeju na hranu, lako dospevaju i u ljudsko organizam. U ljudskom organizmu se ove spore razvijaju u zrele bakterije. Tako neki ljudi završe sa klostridijom u crevima.

Ali Clostridium difficile (C. difficile) je bakterija koja kod nekih ljudi normalno živi u crevima i nikada ne izazove simptome. Tri od 100 zdravih osoba, a čak 7 od 10 zdravih beba imaju klostridiju u crevima. Međutim, populaciju ove bakterije pod kontrolom drže zdrave bakterije koje takođe žive u crevima. Drugim rečima, mnogi od nas imaju mali broj jedinki klostridije u crevima i one ne izazivaju nikakve probleme.

Međutim, ako broj jedinki klostridije u crevima značajno poraste, mogu se javiti problemi. Najčešći uzrok čitavog tog procesa i njegova “inicijalna kapisla” je uzimanje antibiotika.


Antibiotici su glavni uzrok infekcije C. difficile

lekovi

Ako pijete antibiotike zbog bilo kakve infekcije (npr. mokraćnih puteva), ti antibiotici ne uništavaju samo bakterije koje vam izazivaju infekciju, već i zdrave bakterije koje žive u crevima. Sa druge strane, klostridija bakterija je potpuno otporna na mnoge antibiotike. Kada dođe do narušavanja crevne mikroflore uništavanjem zdravih bakterija, klostridija počinje da se razmnožava bez većih problema. Takođe, ona počinje da stvara toksine.Zbog tih toksina se kasnije ijavljaju simptomi.

Dakle, ako imate klostridiju u crevima i ako pijete antibiotike, ova bakterija počinje da se razmnožava i izaziva infekciju. Taj problem se može javiti kada uzimate dosta antibiotika koji su u široj upotrebi.


Ko se može zaraziti klostridijom?

lekovi

Svako ko pije antibiotike ima određeni rizik od infekcije klostridijom. Srećom, ovaj rizik je obično mali i zavisi od toga koje antibotike pijete. Što duže pijete ove lekove, rizik od infekcije je veći.

Mada se bakterija klostridija često povezuje sa ležanjem u bolnici, to zapravo nije uvek slučaj. Ova infekcija se lako dobija i na drugim mestima.

Tek troje od 10 ljudi koji se inficiraju dobiju simptome. Ti simptomi se najčešće svode na blagu ili srednje tešku dijareju. Međutim, u težim slučajevima se infekcija možerazviti u pseudomembranozni kolitis.

Infekcija klostridijom je češća kod starijih osoba. Preko 80 posto inficiranih osoba ima više od 65 godina. Razlog tome je delimično i to što ove osobe češće borave u bolnicama i staračkim domovima. Međutim, izgleda da su stariji ljudi podložniji ovoj infekciji. Ona se retko javlja kod dece. Što duže boravite u bolnici i što ste stariji, to je veći rizik od infekcije klostridijom.

Takođe, bakterija klostridija se češće javlja kod osoba sa slabim imunitetom i različitim oboljenjima.

Mada je nekad klostridija bila jako retka kod dece, to se u poslednjih nekoliko godina promenilo.

Primećeno je i da se ova infekcija često javlja kod osoba koje piju neki lek iz klase inhibitora protonske pumpe. Ovi lekovi (omeprazol, lansoprazol) se uzimaju kako bi se smanjilo lučenje želudačne kiseline i ublažili simptomi gorušice i lošeg varenja.

Napomena: ako ste već imali infekciju klostridijom, imate 20-25 posto šanse da ćete je još nekada dobiti.


Klostridija simptomi

kako zaustaviti proliv

Postoji mnoštvo sojeva klostridije i neki od njih izazivaju lakše, a neki teže simptome.  Klostridija stvara toksine koji izazivaju upalu i oštećenje u debelom crevu. Soj 027 stvara više toksina od većine drugih sojeva i veća je verovatnoća da će izazvati teže simptome.

U većini slučajeva, simtpomi počinju u roku od par dana nakon što se započne tretman antibioticima. Međutim, u nekim slučajevima se simptomi javljaju i deset nedelja nakon upotrebe antibiotika.

Blaža ili umerena infekcija

Većina ljud ima samo blažu vodenastu dijareju. Uz dijareju se obično javljaju grčevi i bol u stomaku, mučnina i visoka temperatura. Svi ovi simptomi se javljaju i kod infekcije želuca (gastroenteritis). Simptomi traju par dana do par nedelja. U blažim slučajevima se simptomi povlače bez tretmana.

Teža infekcija

Simptomi teže infekcije su:

  • vodenast proliv, koja se može javiti i do 15 puta na dan
  • krv ili gnoj u stolici
  • bolovi i grčevi u stomaku, koji su obično veoma jaki
  • povišena temperatura
  • mučnina
  • jaka dehidratacija, što izaziva suva usta, glavobolje, pospanost, zbunjenost, nestvesticu i ubrzan rad srca

Pseudomembranozni kolitis

Pseudomembranozni kolitis se ponekad javlja kao komplikacija infekcije klostridijom i veoma je ozbiljan. Kolitis je upala debelog creva. “Pseudomembranozni” znači da se unutar creva formiraju “fleke” nalik na membranu. To obično izaziva krvavu dijareju, oticanje debelog creva i povišenu temperaturu. U nekim slučajevima, ovo oboljenje je jako težko i može biti i smrtonosno (fulminantni kolitis) ako debelo crevo perforira (pukne).


Kako se postavlja dijagnoza klostridije?

Na infekciju klostridijom se sumnja u sledećim slučajevima:

  • Ako se javi dijareja kod osobe koja je u protekla dva meseca pila antibiotike i/ili
  • kada se dijareja javi tokom boravka u bolnici ili nekoliko nedelja nakon toga.

Naravno, dijareja se može javiti zbog još mnogo stvari, npr. zbog trovanja hranom ili virusne infekcije. Takođe, dijareja nakon upotrebe antibiotika nije nužno simptom infekcije klostridijom. Na primer, neki antibiotici (eritromicin i sl.) mogu izazvati dijareju kao nuspojavu, jer mnogi antibiotici ubrzavaju pražnjenje creva. Takođe, antibiotici narušavaju crevnu floru i uništavaju korisne bakterije koje žive u crevima i koje kontrolišu pražnjenje creva, tako da se dijareja može javiti i zbog toga. Tek jedan od petoro ljudi koji dobiju dijareju nakon upotrebe antibiotika ima infekciju klostridijom.

loading...

Klostridija u stolici

Ipak, u slučaju pojave opisanih simptoma, uvek se sumnja da ih je izazvala bakterija klostridija. Obično je potrebno uraditi laboratorijsku analizu uzorka stolice kako bi se dijagnoza potvrdila ili opovrgla. Ovim testom se utvrđuje da li je u stolici prisutan toksin koji stvara klostridija a ne sama bakterija. U slučajevima teže infekcije se mogu uraditi i test krvi i rendgenski snimak stomaka.


Klostridija lečenje

Kako se leči infekcija klostridijom i koliko traje lečenje?

Da li će se ovakva infekcija lečiti i kako zavisi od težine simptoma. Ako ste samo nosilac bakterije, a nemate simptome, lečenje nije potrebno. Međutim, ako se simptomi jave, obično se javlja i potreba za tretmanom. Ako već niste u bolnici i imate lakšu infekciju, verovatno ćete se lečiti kod kuće. Ako je infekcija teža, preporučuje se odlazak u bolnicu kako bi se pratilo stanje.

Prestanite da pijete antibiotike ako ste ih pili

Ako je moguće, prekinite da pijete antibiotike koji su možda izazvali infekciju. Tako će se crevna flora polako vratii u normalu. Prekomerno razmnožavanje klostridije se tako zaustavlja i simptomi se ublažavaju. Prekid tretmana je poželjan i koristan samo u blažim slučajevima dijareje. Većina ljudi bi svakako prekinula tretman, jer lečenje antibioticima obično traje tek nekoliko dana.

Počnite da pijete druge antibiotike

Osobama sa težom dijarejom i/ili upalom debelog creva se obično daju antibiotici koji uništavaju i klostridiju. To su obično vankomicin ili metronidazol. Simptomi se obično povlače nakon dva do tri dana. U najtežim slučajevima se odmah daje neki od ova dva leka kako bi se ublažila upala creva i sprečilo njegovo pucanje.

Nadoknađivanje izgubljene tečnosti

Ako imate dijareju iz bilo kog razloga, veoma je važno da pijete mnogo tečnosti.  U slučajevima teške dijareje i dehidratacije, potrebno je tečnost primiti intravenski.

Operacija (u retkim slučajevima)

U malom broju slučajeva se radi operacija, uglavnom kada dođe do perforacije debelog creva.

Koje tretmane izbegavati?

Ako se sumnja na infekciju klostridijom, nemojte uzimati lekove protiv proliva (loperamid i slične). Oni usporavaju izbacivanje toksina koje proizvode bakterije iz creva. Probiotici su bakterije i gljivice koje štite creva, ali se ne preporučuju kod infekcije klostridijom jer nema dovoljno dokaza da su oni zaista i efikasni u lečenju ove infekcije.


Klostridija prirodno lečenje i lečenje biljem

Za prirodno lečenje klostridije možete koristiti: beli luk, ulje origana, probiotike i prebiotike…

Pomoć u vidu belog luka

Sirov beli luk poseduje visok nivo antivirusnih, antimikrobskih i antigljivičnh svojstava. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje upotrebu belog luka svim pacijentima obolelih od C dificila (baterije klostridije) i drugih bakterijskih infekcija.

Beli luk je dobar za prirodno lečenje bakterijskih infekcija jer pomaže u održavanju balansa zdravih bakterija u crevima i stomaku, podstiče rast crevne mikroflore i uništava štetne enerobakterije.

Za najbolje rezultate, uključite sirov beli luk u svakodnevnu ishranu i redovne obroke. Koristite 2-5 grama belog luka, ili po jedan češanja dnevno. Ili, možete koristiti beli luk u granulama, u dozi od 0,4 do 1,2 grama. Takođe, možete probati i sa 2-5 miligrama ulja belog luka, tj. 1000 miligrama ekstrata belog luka. Bilo koja druga formulacija koja sadrži supstancu alicin, u količini 2-5 miligrama, takođe može biti od koristi kad je u pitanju prirodno lečenje klostridije.


Ulje origana

Kad je u pitanju lečenje klostridije biljem origano je najbolja opcija.Istraživanja su pokazala da ulje origana može da posluži kao prirodan lek protiv infekcije bakterijom klostridijom. Ovo ulje je dokazano dovoljno jako da se bori protiv najopasnijih vrsta bakterija, koje su otporne na većinu lekova.

Uprkos svim dobrobitima ulja origana, njega bi trebalo koristiti pod supervizijom nekog medicinskog stručnjaka, obzirom na to da je toliko jako. Za prirodno lečenje klostridije možete ga uzimati bez ikakvih posledica oko dve nedelje. Obavezno ga razblažite pre pijenja. Možete ga razblažiti u kokosovom ulju ili vodi.

Ako ne želite da pijete ulje origana, koristite svež ili sušen origano kao začin u svakodnevnoj ishrani.


Unesite što više probiotika

probiotik

Najbolji način da pobedite klostridiju i slične bakterijske infekcije prirodnim putem je povećanjem dobroćudnih bakterija u telu. Kako se ovo postiže? Tako što ćete unositi dovoljno probiotika.

Probiotici obnavljaju crevnu floru i tako osvežavaju unutrašnjost stomaka, što je posebno važno ako ste pili antibiotike. Probiotici se vrlo lako „nabavljaju“ iz hrane. U hranu bogatu probioticima spadaju mlečni proizvodi poput kozjeg mleka, jogurta, kefira, mleka sa živim kulturama. Osim toga, možete jesti fermentisano povrće, sirovo jabukovo sirće, kefir od kokosa i druga probiotska pića.Takođe u apoteci možete kupiti suplemente probiotika.


Konzumirajte prebiotike

Prebiotici su nesvariva hrana koja podstiče rast dobroćudnih sojeva bakterija koje se već nalaze u debelom crevu, i na taj način jačaju zdravlje stomaka.

U suštini, prebiotici su vlaknasta hrana koju sistem za varenje ne razlaže. Umesto da se svare, prebiotici se kreću kroz digestivni trakt i služe kao hrana za dobroćudne bakterije koje u njemu žive.

Akcenat na svakom prirodnom leku za infekciju klostridijom stavlja se na obnovu bakterija u crevima. Prebiotici su hrana za dobroćudne bakterije i treba da budu osnova za sve vrste lečenja.


Sprečavanje širenja infekcije

Veoma je važno da i vi i osobe sa kojima dolazite u kontakt preduzmete strožije mere prevecije kako ne biste preneli infekciju nekom drugom. Ako ste u bolnici, sledeći saveti vam mogu biti od koristi:

  • Ako je to moguće, budite sami u sobi i sami koristite jedan toalet i tuš.
  • Redovno perite ruke i to temeljno, a obavezno nakon odlaska u toalet.
  • Osobe koje vas neguju treba da nose jednokratne rukavice i da peru ruke sapunom pre i nakon kontakta sa vama. Gelovi za ruke nisu adekvatna zamena za sapun, ali se mogu koristiti nakon pranja ruku jer gel ne ubija sve spore klostridije.
  • Redovno perite toalet, pod, sve površine koje dodirujete, posteljinu itd.
  • Ako vam neko dolazi u posetu, poželjno je da nosi rukavice i da pere ruke pre i nakon posete.

Prognoza

Većina ljudi koja ima klostridiju se oporavi bez problema, ponekad čak i bez tretmana. Međutim, dijareja je veoma neprijatna i u nekim slučajevima traje i po nekoliko nedelja. Ako je to potrebno, lečenje metronidazolom ili vankomicinom će brzo ukloniti infekciju.

U nekim slučajevima dolazi do teže upale debelog creva (kolitis). To je, uz pucanje debelog creva i fatalan ishod, jedna od najtežih komplikacija klostridije. Od klostridije uglavnom umiru starije osobe koje su već slabijeg zdravlja, kao i oni koji infekciju dobiju dok leže u bolnici zbog nečeg drugog.

Kao što je već pomenuto, ako ste već imali infekciju klostridijom, imate 20-25 posto šanse da ćete je još nekada dobiti.

Važno:nemojte ići na posao ili u školu sve dok ne prođe najmanje 48 časova od poslednjeg napada dijareje.


Može li se infekcija klostridijom sprečiti?

Stroga higijena, posebno pranje ruku nakon odlaska u toalet, može sprečiti širenje ove i sličnih infekcija. Stroge higijenske mere u bolnicama pomažu u sprečavanju zaraze. Međutim, bakterija klostridija je jako zarazna i lako se širi.

Zato lekari ne prepisuju antibiotike ako to nije neophodno, kako bi se sprečila otpornost. Ako su antibiotici neophodni, lekar će vam prepisati odgovarajući lek.

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*