ZAUŠKE su veoma zarazna virusna infekcija.Inkubacija traje između 14 i 18 dana – dakle, nakon izlaganja izvoru infekcije, toliko je potrebno da se pojave simptomi. Bolest traje između 7 i 10 dana.
Prvi simptomi zauški su nespecifični (blaga groznica, osećaj slabosti, glavobolja, bolovi u mišićima, slab apetit). Do trećeg dana se javljaju otoci i osetljivost parotidnih (doušnih) žlezda. Dijagnoza se obično postavlja i bez laboratorijskih testova.
Moguće ozbiljnije komplikacije zauški su meningitis, encefalitis, gluvoća i orhitis (upala testisa).Vakcina MMR (male boginje, zauške, rubeola) daje imunitet od 88% protiv zauški ako se prime dve doze. Jedna vakcina će zaštititi oko 78% dece od ovih bolesti.
Nema klasičnog leka za zauške. Tople ili hladne obloge mogu ublažiti bol i otok. Obično se daju i lekovi protiv bolova.
Šta su zauške?
Zauške su virusna infekcija koja se može javiti i kod dece i kod odraslih ljudi i koja se lako može sprečiti vakcinacijom. Mada zauške uvek pogađaju parotidne žlezde, ova virusna infekcija može dovesti do raznih problema i sa drugim organima. Nema leka za zauške, ali bolest traje relativno kratko (sedam do deset dana) i spontano prolazi. Pre nego što se počelo sa imunizacijom protiv zauški, ova bolest se obično javljala krajem zime i početkom proleća.
Šta izaziva zauške? Da li su zauške zarazne? Kako se zauške prenose?
Virus zauški ima jednolančanu, nesegmentiranu RNK. Postoji samo jedan virus koji izaziva zauške (nasuprot nekolicini tipova virusa koji mogu izazvati grip ili prehladu).
Zauške su veoma zarazne, ali su manje zarazne u odnosu na ovčije i male boginje. Zauške se prenose samo sa čoveka na čoveka. Ova bolest se brzo širi u gusto naseljenim četvrtima. Virus se obično širi kapljičnim putem, odnosno kijanjem i kašljanjem. U retkim slučajevima, zauške se prenose preko odeće, posteljine i peškira koje dele članovi porodice. Da bi se javila bolest, virus mora dospeti u sluzokožu disajnih puteva. Životinje ne mogu da se zaraze zauškama niti da ih prenesu.
Inkubacija
Koji je period inkubacije kod zauški?
Od infekcije do trenutka kad se pojavljuju prvi simptomi obično prolazi između 14 i 18 dana. Najbolje je izolovati pacijenta od drugih osoba koje bi mogle da se zaraze tokom prvih pet dana od pojave otoka parotidnih žlezda.
Koliko su dugo zauške zarazne?
Dva dana pre nego što se pojave prvi simptomi i pet dana nakon otoka doušnih žlezda osoba sa zauškama može preneti bolest drugima.
Koliko dugo traju zauške?
Zauške obično traju 7-10 dana.
Koji su faktori rizika za dobijanje zauški?
- Ako se ne prime obe doze MMR vakcine, rizik od zauški se povećava.
- Starosna dob: zauške se najčešće javljaju kod dece između 2 i 12 godina.
- Godišnje doba: zauške se najčešće javljaju u zimu i proleće.
- Poseta regionu u kom su epidemije česte: tu spadaju Afrika, Indija i jugoistočna Azija. U ovim delovima sveta je stopa imunizacije veoma niska.
- Slab imuni sistem: zbog nekog oboljenja (HIV, sida, rak) ili lekova (steroidi, hemioterapija) mogu se javiti zauške kod odraslih.
- Rođeni pre nego što je uvedena vakcina: ove osobe su uglavnom preležale zauške u detinjstvu. Ako nisu, prisutan je rizik od zauški. Zauške su kod odraslih obično intenzivnije i izazivaju mnogo više komplikacija. Testovima krvi se može utvrditi da li osoba ima prirodan imunitet na zauške.
Kako primetiti zauške, kako izgledaju?
Zauške možete najlakše primetiti po otoku iza jednog ili oba uha.Osetljivost i otok iza jednog ili oba uha je glavni klinički simptom zauški kod dece. Doušne žlezde se nalaze ispred ušiju i tu dolazi do velikih otoka. U ređim slučajevima se javlja i otoka pljuvačnih žlezda koje se nalaze ispod donje vilice i ispod jezika.
Koji su znaci i simptomi zauški kod dece i odraslih?
Nespecifični simptomi zauški su blago povišena temperatura, glavobolje, bolovi u mišićima (mijalgija), loš apetit i slabost. Ovi simptomi se javljaju tokom prvih 48 sati nakon infekcije. Trećeg dana obično dolazi do otoka parotidnih žlezda. Parotidne ili doušne pljuvačke žlezde se nalaze iza uha, iznad vilice. Žlezde postaju otečene i veoma osetljive na dodir.
Otok obično traje do deset dana, a kod odraslih su simpotmi obično teži nego kod dece. Oko 95 posto osoba koje dobiju zauške dobiju upalu doušnih žlezda.
Međutim, kod 15-20 posto pacijenata nema kliničkih simptoma infekcije, a kod polovine pacijenata se javljaju samo nespecifični simptomi vezani za respiratorne puteve, a ne opisani karakteristični simptomi zauški.
Kad su u pitanju zauške kod odraslih, prisutna je veća verovatnoća da će se pojaviti samo subklinički ili respiratorni simptomi, dok se kod dece stare do 9 godina javljaju klasični simptomi zauški, uključujući i oticanje doušnih žlezda.
Kako se postavlja dijagnoza zauški?
Dijagnoza zauški se obično postavlja na osnovu kliničkih simptoma. Laboratorijska ispitivanja se rade samo da bi se dijagnoza potvrdila. Svrha laboratorijskih testova je isključivanje drugih virusnih oboljenja zbog kojih se mogu pojaviti slični simptomi, kao i drugih, retkih oboljenja koja mogu dovesti do uvećanja doušnih žlezda (rak pljuvačnih žlezda, Sjogrenov sindrom, IgG-4 povezana bolest, sarkoidoza, nuspojave tiazidnih diuretika).
Kako se leče zauške kod dece i odraslih?
Bez obzira da li su u pitanju zauške kod odraslih ili dese, lečenje ima za cilj da se ublaže simptomi. Uzimanje analgetika i upotreba toplih ili hladnih obloga može ublažiti simptome.
Koji lekari leče zauške?
Ako nema komplikacija, zauške mogu lečiti pedijatar i lekar opšte prakse. Ako su prisutne komplikacije ili još neka bolest, vaš lekar opšte prakse će vas uputiti kod specijaliste za infektivne bolesti.
Koje su moguće komplikacije zauški?
Ozbiljne komplikacije zauški se svode na četiri teža oboljenja: meningitis (upalu moždanih ovojnica), encefalitis (zapaljenje mozga), gubitak sluha i orhitis (infekciju i upalu testisa). Sve te komplikacije se mogu javiti i bez zapaljenja parotidnih žlezda.
- Meningitis: više od polovine pacijenata koji dobiju zauške dobijaju meningitis, koji se može javiti u bilo kom stadijumu bolesti. Pacijent se obično oporavlja bez trajnih posledica.
- Encefalitis: do šezdesetih godina 20. veka, zauške su bile glavni uzrok virusnog encefalitisa u SAD i većem delu Evrope. Od početka imunizacije, učestalost encefalitisa kao posledice zauški je pala na 0,5 posto. Srećom, većina pacijenata se oporavlja bez trajnih posledica.
- Gluvoća: pre nego što se pojavila MMR vakcina, trajno oštećenje nerava koje rezultira gubitkom sluha nije bilo retka pojava. Češće se dešava da se sluh gubi u samo jednom uhu, mada se može javiti i u oba uha.
- Orhitis: ova komplikacija se najčešće javlja kod muškaraca koji su izašli iz puberteta i dobiju zauške. Jako bolovi (koji obično zahtevaju hospitalizaciju) se obično javljaju u samo jednom testisu. Mogu se javiti i atrofija testisa i problemi sa plodnošću. Klasičan sterilitet je veoma redak. Nije dokazano da postoji veza između orhitisa koji se javlja zbog zauški i kasnije pojave raka testisa.
Nešto ređe komplikacije zauški su artritis, infekcije pankreasa, infekcije miokarda (srčanog mišića) i neurološka oboljenja (facijalna paraliza, Gijen Bareov sindrom).
Da li se zauške mogu sprečiti? Da li postoji vakcina protiv zauški?
Pre nego što se 1948. godine počelo sa masovnom vakcinacijom protiv zauški, krajem zime i početkom proleća su obično počinjale epidemije među mlađom školskom decom, da bi zatim ta deca zarazila i članove svoje porodice koji nisu bili imuni na zauške. Dok nije započet program imunizacije, izolacija obolelih je bila jedina moguća mera kontrole epidemija.
Soj koji se koristi u MMR vakcini koja se i danas primenjuje u razvijenim zemljama je izolovan 1967. godine. Neki drugi sojevi se koriste u zemljama u razvoju. I jedna i druga vakcina stvaraju trajni imunitet nakon dve vakcinacije u 88 posto slučajeva. Jedna doza vakcine pruža efikasan imunitet u 78 posto slučajeva.
Preporučuje se da se dete vakciniše u periodu od 12 do 15 meseci i da se revakcinacija uradi u dobi od 4 do 6 godina. Ako se javi epidemija zauški, druga vakcina se može dati nakon najmanje 28 dana od prve imunizacije. MMR vakcina je vakcina protiv zauški, malih boginja i rubeole. Osobe rođene nakon 1956. godine bi trebale da prime bar jednu vakcinu ako već nisu. Osobe rođene pre 1956. godine uglavnom imaju prirodni imunitet.
Moguće nuspojave MMR vakcine su peckanje na mestu uboda, blaga temperatura i blag osip po koži. Groznica i osip se javljaju do dvanaest dana nakon vakcinacije i češći su nakon prve vakcinacije. Neke osobe koje prime vakcinu primećuju blago uvećanje limfnih čvorova u blizini mesta na kom je primljena vakcina. Ovo su relativno česte nuspojave i daleko su blažeu poređenju sa tri oboljenja od kojih nas MMR vakcina štiti. U veoma retkim situacijama se javljaju teže reakcije koje uključuju kožu, nervni sistem i organe za varenje.
Ko treba da primi MMR vakcinu?
MMR vakcina se preporučuje gotovo svakome i izuzeci su retki. Vakcinacija se ne preporučuje samo osobama sa znatno oslabljenim imunim sistemom (osobe koje imaju HIV, sidu ili rak, osobe koje piju steroide za peroralnu primenu duže od dve nedelje), kao i osobama koje su alergične na bilo koju komponentu vakcine. MMR vakcina retko kad izaziva alergične reakcije. Svakodnevna upotreba steroida za inhalaciju (osobe koje tako kontrolišu astmu i druge bolesti pluća) nije kontraindikacija za ovu vakcinu. Osobe koje imaju neko blaže oboljenje (prehladu, grip) mogu slobodno primiti MMR vakcinu. Ako planirate trudnoću, ne savetuje se da “radite na tome” 28 dana nakon vakcinacije.
Mnoštvo naučnih studija je dokazalo da ne postoji uzročno-posledična veza između MMR vakcine i autizma kod dece.
Koja je prognoza kod zauški?
Zauške su kratkoročna bolest koja stvara doživotni imunitet kada se jednom preleži. Teže komplikacije su retke. Žene koje nemaju imunitet protiv zauški i koje ih dobiju tokom prvog tromesečja trudnoće imaju velik rizik od spontanog pobačaja. Međutim, ako se trudnoća iznese do kraja, nema povećanog rizika od urođenih deformiteta kod bebe.
Mogu li se zauške dobiti dva puta?
Ne. Ako jednom preležite zauške, stičete doživotni imunitet. MMR vakcina pruža zaštitu od ovog oboljenja u 88% slučajeva. Ako niste sigurni da li ste preležali zauške i/ili da li ste vakcinisani, možete uraditi laboratorijski test koji će pokazati da li su prisutna antitela.