ŠTA JE PAREZA FACIJALIS? Facijalni nerv je nerv koji kontroliše mišiće na bočnoj strani lica. To nam dozvoljava da pokažemo izraz lica, osmeh, da plačemo i namigujemo. Povreda na facijalnom nervu može prouzrokovati socijalno i psihološki razarajući fizički nedostatak; iako se većina slučajeva spontano rešava, tretman može u krajnjoj liniji zahtevati opsežnu rehabilitaciju ili višestruke procedure.
Facijalni nerv je sedmi od dvanaest kranijalnih nerava. Svaka osoba ima dva facijalna nerva, po jedan za svaku stranu lica. Facijalni nerv putuje sa slušnim nervom (osmi kranijalni nerv) dok prolaze u i oko struktura srednjeg uha. Izlazi u prednjem delu uva u stiromastoidnom foramenu (rupa u osnovi lobanje), gde potom prolazi kroz parotidnu žlezdu. U parotidnoj žlezdi deli se u mnoge grane koje pružaju motoričku funkciju različitim mišićima i žlezdama glave i vrata.
Pareza facialis se odnosi na problem sa facijalnim nervom, pri čemu dolazi do njegove paralize – te se javlja paraliza lica, gde su pogođeni mišići lica. Dakle, mišići lica su pogođeni problemom sa facijalnim nervom.
Koji su simptomi problema sa facijalnim nervom?
Problemi sa facijalnim nervom mogu dovesti do paralize lica, slabosti ili trzaja lica. Mogu se videti i suvo oko ili usta, promena ukusa na pogođenoj strani, ili čak i prekomerno suzenje ili saliviranje. Međutim, nalaz jednog od ovih simptoma ne znači nužno specifičan problem facijalnog nerva; lekar treba pažljivo istražiti kako bi napravio preciznu dijagnozu. Simptomi problema sa facijalnim nervom mogu varirati u zavisnosti od stepena povrede nerva. Simptomi se kreću od blagog trzanja do potpune paralize mišića sa jedne strane lica.
Centralna i periferna pareza facijalisa
Povrede facijalnog nerva se mogu podeliti na centralne i periferne. Centralne povrede su izazvane apopleksijom ili tumorima mozga i zahvataju samo donju granu usta (budući da impulsi dolaze iz suprotne hemisfere), dok je gornja strana pošteđena jer je štite vlakna. Periferne povrede vrše oštećenje samo polovine lica.
Centralna pareza facijalisa – oštećena je samo donja grana, te osoba pri voljnim pokretima ne pokreće ugao usta. Grč facijalisa se karakteriše grčevima mišića u inervacionom predelu ovog nerva.
Periferna pareza facijalisa – zahvaćena je jedna polovina lica, koja se odlikuje izgledom maske. Osoba ne može ga nabora čelo na pogođenoj strani, spuštena je obrva, oko je poluotvoreno zbog nemogućnosti da se zatvori očni kapak. Ugao usta je spušten, usta su iskrivljena ka zdravoj strani i stiče se utisak da je oduzeta i zdrava strana lica. Pacijent ne može da duva i zviždi, ukus može da bude oštećen, ali je karakteristično da pacijent bolje čuje.
Belova paraliza
Belova paraliza (periferna pareza facijalisa) je paraliza facijalnog nerva nepoznatog uzroka. Dijagnoza se vrši kada se ne može identifikovati drugi uzrok. Iako se smatra da je Belova paraliza prouzrokovana virusnom infekcijom facijalnog nerva, ovo nije dokazano. Druga imena za ovo stanje su “idiopatska paraliza lica” ili Antonijeva paraliza.
Uzrok
Postoje brojni uzroci poremećaja facijalnog nerva:
– Trauma, kao što su traumatska oštećenja, prelomi osnove lobanje, povrede lica, povrede srednjeg uva ili hirurške povrede
– Bolesti nervnog sistema uključujući moždani udar koji uključuje moždano stablo
– Infekcija uha ili lica ili herpes zoster lica (Ramsai Hunt sindrom)
– Tumori uključujući akustični neurom, švanom, holestatomom, parotidne tumore i tumore glomusa
– Toksini zbog alkoholizma ili trovanja ugljen monoksidom
– Belova paraliza, koja se takođe naziva i idiopatskom paralizom lica (nepoznatog uzroka); ovo stanje je ponekad povezano sa dijabetes melitusom ili trudnoćom.
Iako tačan razlog nastupanja Belove paralize nije jasan, često je vezan za izloženost virusnoj infekciji. Virusi koji su povezani sa Belovom paralizom uključuju:
– Herpes simplex
– Ovčije boginje i herpes zoster (herpes zoster virus)
– Mononukleoza (Epstein-Barr)
– Infekcije citomegalovirusa
– Bolesti respiratornih organa (adenovirus)
– Rubela (nemačke male boginje)
– Zauške
– Grip (influenca B)
– Koksaki virus.
Sa Belovom paralizom, nerv koji kontroliše vaše mišiće lica, koji prolazi kroz uski koridor kosti na putu ka vašem licu, postaje upaljen i otečen – što je obično povezano sa virusnom infekcijom.
Simptomi
Kada je u pitanju pareza lica ili facijalna pareza, simptomi mogu da variraju od osobe do osobe. To su uglavnom bol lica, glavobolja, bol u uhu, otežan govor, nemogućnost izražavanja emocija, trzanje mišića, preterano lučenje pljuvačke, otežano jedenje i pijenje, suva usta i dr. Kada postoji pareza oka, prisutno je i suzenje oka, kao i suvoća oka.
Tipični simptomi Belove paralize uključuju:
– Prisutna je akutna jednostrana paraliza mišića lica; paraliza uključuje sve mišiće, uključujući i čelo.
– Otprilike pola vremena postoji osećaj ukočenosti ili bol u uhu, licu, vratu ili jeziku.
– Kod većine pacijenata postoji prethodna virusna bolest.
– Kod nekih pacijenata postoji porodična istorija Belove paralize.
– Veoma mali broj pacijenata ima bilateralne probleme.
– Može doći do promene u senzitivnosti sluha (često povećana osetljivost).
Lečenje
Nema lekova koji su posebno odobreni za lečenje Belove paralize. Osnovni zdravstveni uslovi koji dovode do poremećaja facijalnog nerva se tretiraju posebno u skladu sa specifičnim uslovima koji su odgovorni za oštećenje nerva.
Steroidni lekovi (kortikosteroidi) su najbolji tretman za Belovu paralizu i preporučuje se u lečenju svih pacijenata. Uobičajena količina je jedan miligram po kilogramu telesne težine prednizona (ili alternativa steroidima) dnevno 7 do 14 dana. Nedavno su dokazani antivirusni lekovi kao što je aciklovir, koji se daju sa steroidima i povećavaju oporavak. Doze antivirusnog sredstva će se razlikovati od izabranog leka.
Kada je u pitanju pareza facijalis terapija može dosta da pomogne – mada fizikalna terapija i elektroterapija verovatno nemaju značajne koristi, dok facijalne vežbe mogu pomoći u sprečavanju kontraktura pogođenih mišića.
Hirurška dekompresija facijalnog nerva je kontroverzna u Belovoj paralizi. Neki lekari preporučuju hiruršku dekompresiju tokom prve dve nedelje kod pacijenata koji pokazuju najtežu degeneraciju nerva; Međutim, može doći do značajnog rizika od gubitka sluha sa ovom operacijom.
Pareza oka – opcije lečenja
Pacijenti sa paralizom facijalnog nerva imaju poteškoće zadržavanja zatvorenih očiju jer mišići koji zatvaraju oko ne mogu da rade. Može doći do ozbiljnih komplikacija ako rožnjača oko postane suviše suva. Tretman se sastoji od:
- zaštitne naočare koje mogu sprečiti prodiranje prašine u oko;
- ručno zatvaranje oka prstom da bi ga držali vlažnim – pacijenti treba da koriste zadnji deo prsta a ne vrh da bi sprečili povredu oka;
- veštačke suze ili masti da bi očuvali oči;
- zatvaranje oka papirnom trakom dok se spava; i
- u slučajevima kada je oporavak nepotpun, može biti potrebno privremeno ili trajno suženje otvora za oči (tarzorafija).
Postoje i brojne hirurške opcije za rekonstrukciju paralize lica (popravka ili zamena oštećenog nerva ili mišića).
Komplikacije i posledice
Blag slučaj Belove paralize normalno nestaje u roku od mesec dana, ali oporavak od najtežeg slučaja koji uključuje potpunu paralizu lica varira. Komplikacije mogu uključivati:
– Nepovratno oštećenje vašeg lica
– Pogrešno uspostavljanje regresa nervnih vlakana, što dovodi do neželjene kontrakcije određenih mišića kada pokušavate da pomerite druge (sinkinezu) – na primer, kada se osmehnete, oko na pogođenoj strani može da se zatvori
– Delimično ili potpuno slepilo oka koje se neće zatvoriti zbog prekomerne suvoće i grebanja rožnjače, providne zaštitne obloge očiju.
Pareza facijalis iskustva i prognoza
Prognoza pareze facijalis je zavisna od osnovnog uzroka. Mnogi pacijenti koji su tražili operaciju za uklanjanje tumora mogu imati neizbežne trajne povrede facijalnog nerva, dok većina osoba koje doživljavaju Belovu paralizu ima potpun oporavak. Zapravo, kod 85% pacijenata Belova paraliza prolazi spontano sama od sebe ili uz terapiju. Najbolji ishodi se javljaju sa brzom dijagnozom i lečenjem.
Nekad se smatralo da izlaganje hladnom vazduhu ili snažnom vetru predstavlja predisponirajuće faktore koji dovode do idiopatske paralize facijalnog nerva (Belova paraliza); sada znamo da su ove ideje netačne.
Kako većina uzroka idiopatskih problema sa facijalnim nervom nije poznata, teško je predvideti sa bilo kojom preciznošću specifičnih stvari koje bi se izbegle.
Odabir zdravog načina života kako bi se smanjio rizik od dijabetesa, karcinoma ili infekcije, može pomoći u sprečavanju nekih slučajeva facijalne pareze.