NAJVĆE PLJUVAČNE ŽLEZDE, ukupno tri para, nalaze se u i oko vaših usta i grla. Najvažnije pljuvačne žlezde su parotidne, submandibularne i sublingvalne žlezde.
Parotidna žlezda se nalazi ispred i ispod uha. Kanal, koji se zove Stensenov kanal, ispušta pljuvačku iz parotidne žlezde u usta, u predelu gornjeg obraza.
Submandibularne žlezde se nalaze na obe strane, odmah ispod i duboko do vilice, prema zadnjem delu usta. Ova žlezda proizvodi približno 70% pljuvačke u ustima. Submandibularni kanal, koji se zove Vartinov kanal, ulazi u pod usta ispod prednjeg dela jezika.
Sublingvalne žlezde, u međuvremenu, nalaze se pod jezikom i isporučuju pljuvačku na pod u ustima.
Postoji mnogo (između 600 i 1.000) malih žlezda nazvanih manje pljuvačne žlezde. Ove žlezde su prečnika 1-2 mm i pokrivaju sve mukozne površine ili sluzokožu usta i grla.
Zajedno, pljuvačne žlezde proizvode pljuvačku, koja pomaže u vlaženju usta, omekšava hranu koju žvaćemo, pokreće varenje, štiti zube od propadanja i pomaže u čišćenju usta ispiranjem klica. Protok pljuvačke stimuliše prisustvo hrane u ustima, ili čak i sam pogled na hranu i miris hrane.
Parotidna žlezda proizvodi tip pljuvačke koji je “serozan”, što znači da je više vodenasta i retka. Sadrži proteinski enzim amilazu, koji pomaže u početku procesa varenja skroba. Kada ne jedemo, parotidne žlezde doprinose svaka sa 10% pljuvačke u ustima, ali kada se stimulišu jedenjem – svaka parotidna žlezda daje 25% pljuvačke u ustima.
Najčešće bolesti pljuvačnih žlezda
Kada postoji problem sa pljuvačnim žlezdama ili kanalima, možda imate simptome kao što su oticanje pljuvačne žlezde, suva usta, bol, groznica i pljuvačka neprijatnog ukusa.
Pljuvačne žlezde konstantno rade, a na njih mogu uticati mnogi medicinski uslovi, lekovi, pa čak i ne pijenje dovoljno vode. Infekcije i zapaljenje pljuvačnih žlezda mogu prouzrokovati da oteknu i postanu bolne. Opstrukcija kanala, koja se može dogoditi zbog kamena u pljuvačnom kanalu ili suženja kanala od infekcije, može dovesti do toga da se pljuvačka vraća nazad u žlezdu i dovodi do toga da žlezda otekne.
Zbog raznovrsnosti tipova ćelija koje čine male delove pljuvačnih žlezda, postoji mnogo različitih tipova tumora i karcinoma koji se mogu razviti u parotidnoj žlezdi. Pored toga, budući da postoji nekoliko limfnih čvorova unutar parotidne žlezde, ponekad se rak kože prisutan u blizini može širiti na ovo područje. U ovim limfnim čvorovima mogu se pojaviti i limfomi.
Mnogi različiti problemi mogu ometati funkciju pljuvačnih žlezda ili blokirati kanale tako da ne mogu odvoditi pljuvačku. Slede najčešće bolesti pljuvačnih žlezda:
Kamen u pljuvačnoj žlezdi ili sijalolit
Najčešći uzrok otečenih pljuvačnih žlezda, kamen u pljuvačnoj žlezdi, predstavlja nagomilavanje kristalizovanih depozita pljuvačke. Ponekad kamen može da blokira protok pljuvačke. Kada pljuvačka ne može izaći kroz kanale, ona se zarobi u žlezdi, uzrokujući bol i oticanje. Bol se obično pojavljuje i prolazi, oseća se u jednoj žlezdi i progresivno se pogoršava. Osim ako ova blokada nije rešena, žlezda će se verovatno inficirati.
Lečenje: Lekar može pokušati da izbaci kamen pritiskom na obe strane kanala. Kamen koji je veliki ili se nalazi duboko unutar kanala možda će zahtevati hiruško uklanjanje. U nekim slučajevima, vaš doktor može predložiti da koristite udarne talase da biste probili kamen na manje delove. Ovo se zove ekstrakorporalna litotripsija udarnim talasima i omogućava da manji komadići kamena prolaze kroz kanal. Tokom ove procedure, visokonaponski zvučni talasi su usmereni na kamen. Verovatno ćete biti pod opštom anestezijom tokom ovog procesa. Ova procedura se najčešće koristi za razbijanje drugih vrsta kamenja u telu, kao što su oni u bubregu ili bešici. Ako imate bakterijsku infekciju u pljuvačnoj žlezdi, vaš lekar će propisati antibiotike.
Prirodno lečenje: Lečenje kamena u pljuvačnoj žlezdi prirodnim putem podrazumeva određene aktivnosti da se oslobodite kamena. Vaš doktor ili stomatolog može da predloži da sisate kapi bez šećera na bazi limuna i da pijete puno vode. Cilj je povećanje proizvodnje pljuvačke i proteravanje kamena iz pljuvačnog kanala. Možda ćete moći da pomerate kamen tako što ćete naneti toplu oblogu i nežno masirati pogođeno područje (možete masirati uz pomoć malo ricinusovog ulja).
Limun kao prirodni lek za kamen u pljuvačnoj žlezdi: Sok od jednog svežeg limuna može se uzeti svako jutro. Ovo je odlično detoksikaciono piće i pomaže u alkalizaciji tela.
Jabukovo sirće: Takođe je poznato da pomaže u mnogim slučajevima gde ima depozita kalcijuma. Možete koristiti 1 kašiku jabukovog sirćeta u čaši vode i ispijajte ovo tokom dana.
Infekcija ili upala pljuvačne žlezde ili sijaladenitis
Bakterijska infekcija pljuvačne žlezde, najčešće parotidne žlezde, može rezultirati kada je kanal u ustima blokiran. Sijaladenitis stvara bolnu grudvicu u žlezdi, a gnoj neprijatnog ukusa se odvodi u usta.
Sijaladenitis je češći kod starijih osoba sa kamenjem u pljuvačnoj žlezdi, ali se to može desiti i kod beba tokom prvih nekoliko nedelja nakon porođaja. Ukoliko se ne leči, infekcija pljuvačne žlezde može izazvati jak bol, visoku temperaturu i apsces (sakupljanje gnoja).
Druge infekcije
Virusne infekcije kao što su zauške, grip i druge, mogu izazvati oticanje pljuvačne žlezde. Oticanje se dešava u parotidnim žlezdama na obe strane lica.
Oticanje pljuvačne žlezde je najčešće povezano sa zauškama, što se dešava u oko 30% do 40% slučajeva infekcije zauškama. Obično počinje otprilike 48 sati nakon početka drugih simptoma kao što je groznica i glavobolja.
Druge virusne bolesti koje izazivaju oticanje pljuvačne žlezde uključuju virus Epstein-Barr (EBV) koji izaziva mononukleozu, citomegalovirus (CMV), koksaki virus i virus humane imunodeficijencije (HIV).
Bakterijske infekcije uglavnom uzrokuju jednostrano oticanje pljuvačne žlezde. Ostali simptomi kao što su groznica i bol će pratiti otok. Bakterije su tipično one koje se normalno nalaze u ustima, kao i stafilokokne bakterije. Ove infekcije najčešće utiču na parotidnu žlezdu. Dehidracija i neuhranjenost povećavaju rizik od bakterijske infekcije pljuvačnih žlezda.
Ciste
Ciste se mogu razviti u pljuvačnim žlezdama ako povrede, infekcije, tumori ili kamen blokiraju protok pljuvačke. Neke bebe su rođene sa cistama u parotidnoj žlezdi zbog problema sa razvojem ušiju. Mogu se pojaviti kao plik ili mekana, podignuta površina. Ciste mogu ometati jelo i govor.
Tumor pljuvačne žlezde
Nekoliko različitih vrsta tumora može uticati na pljuvačne žlezde. Oni mogu biti kancerogeni (maligni) ili nonkancerogeni (benigni). Dva najčešća tumora su pleomorfni adenomi i Vartinov tumor.
Pleomorfni adenomi najčešće utiču na parotidne žlezde, ali takođe mogu uticati na submandibularnu žlezdu i manje žlezde. Tumor je obično bezbolan i polako raste. Pleomorfni adenomi su benigni (nonkancerogeni) i češći su kod žena nego kod muškaraca.
Vartinov tumor je takođe benigni i utiče na parotidnu žlezdu. Vartinov tumor može rasti na obe strane lica i utiče više na muškarce nego na žene.
Dok su većina tumora pljuvačne žlezde benigni, neki mogu biti kancerogeni. Maligni tumori uključuju mukoepidermoidni karcinom, adenocistični karcinom, adenokarcinom, polimorfni adenokarcinom niskog stepena i maligni mešoviti tumor.
Simptomi i lečenje:
Znaci i simptomi tumora pljuvačne žlezde mogu uključivati:
- izraslina ili otok na ili blizu vilice ili u vratu ili u ustima
- ukočenost na delu lica
- mišićna slabost na jednoj strani lica
- istrajan bol u predelu pljuvačne žlezde
- teškoće gutanja
- teškoće širokog otvaranja usta.
Lečenje tumora na pljuvačnoj žlezdi zavisi od vrste, veličine i stadijuma tumora, kao i ukupnog zdravlja i preferencija pacijenta. Obrada tumora pljuvačne žlezde obično uključuje operaciju, sa ili bez zračenja. Može da se primenjuje i hemoterapija. Operacija pljuvačne žlezde može biti teška, jer se u žlezdama i oko njih nalaze nekoliko važnih nerava. Na primer, nerv u licu koji kontroliše pokret lica prolazi kroz parotidnu žlezdu.
Uklanjanje tumora koje uključuje važne nerve može zahtevati oštećenje nerva, uzrokujući parcijalnu paralizu lica. Hirurzi vode računa o očuvanju ovih živaca kad god je to moguće. U nekim slučajevima, prekinuti nervi se mogu popraviti nervima uzetim iz drugih područja vašeg tela.
Sjogrenov sindrom
Ovo je hronična autoimuna bolest u kojoj ćelije imunološkog sistema osobe napadaju pljuvačne i druge žlezde za proizvodnju sluzi, što dovodi do suvih usta i očiju.
Oko polovine ljudi sa Sjogrenovim sindromom takođe imaju povećanje pljuvačne žlezde na obe strane usta, što je obično bezbolno.
Lečenje
Lečenje problema ili bolesti pljuvačne žlezde zavisi od uzroka. Za kamen u pljuvačnoj žlezdi i druge blokade kanala, tretman često počinje sa merama kao što je ručno uklanjanje kamenja, tople kompresije ili korišćenje kiselih bombona da bi se povećao tok pljuvačke. Ako jednostavne mere ne reše problem, može se zahtevati operacija pljuvačne žlezde da se ukloni blokada i/ili pogođena žlezda.
Obično je potrebna operacija pljuvačne žlezde za uklanjanje benignih i malignih tumora. Neki benigni tumori se tretiraju zračenjem kako bi se sprečilo da se vrate. Neki kancerozni tumori zahtevaju zračenje i hemoterapiju. Moguća je i operacija za lečenje velikih cista.
Ostale bolesti pljuvačne žlezde se mogu lečiti lekovima. Na primer, bakterijske infekcije se tretiraju antibiotikom. Lekovi se takođe mogu propisati za suva usta.