Sarkoidoza (simptomi, lečenje, ishrana lečenje biljem)

SARKOIDOZA je stvaranje sićušnih nakupina upalnih ćelija (granuloma) u različitim delovima organizma – najčešće u plućima, limfnim čvorovima, očima i koži.

Lekari veruju da je sarkoidoza posledica odgovora imunog sistema organizma na nepoznate supstance, najverovatnije one koje se udišu iz vazduha.

Ne postoji lek za sarkoidozu, ali većina pacijenata oseća se dobro uz minimalno ili umereno lečenje.

U polovini slučajeva sarkoidoza prolazi spontano. Međutim, u malom broju slučajeva sarkoidoza može da traje godinama i da  izazove oštećenje organa.

U nastavku će biti opisana sarkoidoza pluća, kože, oka, srca…

voda u plucima


Sarkoidoza simptomi

Znakovi i simptomi sarkoidoze razlikuju se u zavisnosti od toga koji je organ zahvaćen. Sarkoidoza se ponekad postepeno razvija i izaziva simptome koji traju godinama. U drugim slučajevima simptomi sarkoidoze se javljaju iznenada i nestaju podjednako brzo. Većina osoba sa sarkoidozom nema simptome, pa bolest može da se otkrije tek nakon rendgenskog snimanja grudnog koša, koje je traženo drugim povodom.

Ukoliko se kod vas javljaju simptomi sarkoidoze, javite se svom lekaru.

Opšti simptomi sarkoidoze

Kod većine pacijenata sarkoidoza počinje ovim simptomima:

  • umor
  • povišena telesna temperatura
  • uvećani limfni čvorovi
  • opadanje telesne težine

Sarkoidoza pluća simptomi

tesko disanje

Brojni pacijenti kod kojih se razvija sarkoidoza pluća, pate od problema sa plućima,  a simptomi su sledeći:

  • uporan suvi kašalj
  • kratak dah
  • šištanje prilikom disanja
  • bolovi u grudima

Sarkoidoza kože simptomi

sarkoidoza koze

Kod nekih pacijenata sa sarkoidozom mogu da se jave i kožni simptomi u koje spadaju:

  • osip ili crveno-ljubičasti čvorići (eritema nodozum), obično na prednjim stranama potkolenica (cevanicama) ili gležnjevima, koji mogu da budu topli i osetljivi na dodir
  • veoma ružne rane (lezije) na nosu, obrazima i ušima
  • površine kože tamnije ili svetlije boje (kožne diskoloracje)
  • potkožne izrasline (noduli), posebno oko ožiljaka ili tetovaža

Sarkoidoza oka simptomi

sarkoidoza oka

Sarkoidoza može da zahvati i oči ne izazivajući simptome, pa je zato važno da kontrolišete oči. Kada se simptomi sarkoidoze oka pojave, u njih mogu da spadaju:

  • zamućen vid
  • bolovi u oku
  • jako crvenilo
  • osetljivost na svetlost

Srčani simptomi

bol u grudima pri udahu

U znakove i simptome povezane sa sarkoidozom srca spadaju:

  • bol u grudima
  • kratak dah (dispneja)
  • nesvestica (sinkopa)
  • umor
  • neujednačeni srčani ritam (aritmija)
  • ubrzano lupanje ili treperenje srca (palpitacije)
  • oticanje usled viška tečnosti (edem)

Uzroci sarkoidoze

Lekari ne znaju tačan uzrok sarkoidoze. Kod nekih pacijenata je to genetska predispozicija za razvoj ove bolesti, koju mogu da pokrenu bakterije, virusi, prašina ili hemikalije.

Usled ovih okidača dolazi do preterane reakcije imunog sistema, pa imune ćelije počinju da se grupišu u formacijama karakterističnim za upalu, poznatim kao granulomi. Granulomi se nakupljaju u nekom organu (pluća, oči, kosti, koža…), a time utiču na njegovo funkcionisanje.


Faktori rizika

Premda sarkoidoza može da se razvije kod svakoga, u faktore koji povećavaju stepen rizika spadaju:

  • Starost i pol – Sarkoidoza se često javlja između 20. i 40. godine. Žene imaju malo veće šanse da je dobiju.
  • Rasa – Afroamerikanci imaju veću incidenciju sarkoidoze od belih Amerikanaca. Takođe, kod Afroamerikanaca sarkoidoza može da poprimi teži oblik i ima veće šanse za ponovnu pojavu i izazivanje problema sa plućima.
  • Porodična istorija – Ukoliko je neki član porodice imao sarkoidozu, imaćete veće šanse da je i sami dobijete.

Sarkoidoza i sunce

Sarkoidoza i efekat sunčeve svetlosti

Mnogi ljudi koji imaju sarkoidozu da li će im kad izađu na sunceiskočiti osip na rukama i licu? Postoji li neki lek koji mogu da popijem, da se osip ne bi pojavio?

U proseku, sarkoidoza kod svake desete osobe zahvata i kožu. Prisustvo osipa varira od osobe do osobe. U nekim slučajevima, oboleli od sarkoidoze može imati koristi od terapije koja se primenjuje lokalno, na primer od krema za kožu koje sadrže kortikosteroide. U drugim slučajevima, sarkoidoza je aktivna na drugim delovima tela, kao što su na primer pluća. Tada bi trebalo koristiti lekove koji se koriste za opšta područja. Odluku o načinu lečenja treba da donesete u konsultaciji sa svojim doktorom.

Što se tiče izlaganja sunčevoj svetlosti, postoje neki slučajevi u kojima se sarkoidoza pogoršala nakon boravka na suncu, a upravo su zraci sunca odgovorni za proizvodnju vitamina D, koji podiže nivo kalcijuma u krvi. Višak kalcijuma u krvi može izazvati dehidraciju, dezorijentaciju, kamen u bubregu i poremećaj rada bubrega. Zbog toga bi bilo pametno da oboleli od sarkoidoze izbegavaju duže izlaganje suncu, pogotovo ako su nekada imali povišen nivo kalcijuma u mokraći ili krvi. S druge strane, sunce vam neće naškoditi ako se izlažete sunčevim zracima kratkotrajno.


Komplikacije

Kod većine pacijenata sarkoidoza prolazi spontano i nema trajne posledice. Međutim, ponekad može da izazove i dugoročne probleme.

  • Sarkoidoza pluća – Nelečena sarkoidoza pluća može da dovede do pojave trajnih ožiljaka na plućima, koji otežavaju disanje.
  • Sarkoidoza oka – Upala može da zahvati bilo koji deo oka i na kraju da dovede do slepila. Retko sarkoidoza može da bude uzrok pojave katarakte i glaukoma.
  • Bubrezi – Sarkoidoza može da utuče na to kako vaš organizma koristi kalcijum, što može da dovede do otkazivanja bubrega.
  • Srce – Granulomi na srcu mogu da budu uzrok abnormalnog srčanog ritma i drugih problema sa srcem. U retkim slučajevima to može da dovede do smrtnog ishoda.
  • Nervni sistem – Kod malog broja pacijenata sa sarkoidozom mogu da se jave problemi povezani sa centralnim nervnim sistemom, kada se granulomi formiraju u mozgu i kičmenoj moždini. Upala facijalnog nerva (nerva lica), na primer, može da dovede do paralize lica (paralize facijalis).

Dijagnostikovanje

Sarkoidoza može da bude teška za dijagnostikovanje, pošto ova bolest ima veoma malo znakova i simptoma u ranom stadijumu. Kada simptomi počnu da se ispoljavaju, oponašaju one koji se javljaju kod nekih drugih poremećaja.

Lekar će najverovatnije početi fizikalnim pregledom, uključujući i pomno ispitivanje svih kožnih lezija koje imate. Oslušnuće pažljivo srce i pluća i proveriti da li su limfni čvorovi uvećani.

Dijagnostički testovi pomažu da se isključe drugi poremećaji i odredi koji sistem organizma bi mogao da bude zahvaćen sarkoidozom. Lekar može da predloži sledeće:

  • rendgensko snimanje grudnog koša, radi provere na prisustvo oštećenja pluća ili uvećanih limfnih čvorova
  • kompjuterizovanu tomografiju (CT skeniranje), ukoliko sumnja na komplikacije
  • pozitronsku emisionu tomografiju (PET skeniranje) ili magnetnu rezonantnu tomografiju (magnetnu rezonancu ili MRI), ukoliko deluje da je sarkoidoza zahvatila srca ili centralni nervni sistem
  • analizu krvi radi provere opšteg zdravlja i funkcije bubrega i jetre
  • test plućne funkcije, kojim se meri zapremina pluća i koliko kiseonika pluća isporučuju u krv
  • pregled očiju, radi provere problema sa vidom, koji mogu da budu posledica sarkoidoze

Biopsije

Lekar može da vas uputi na uzimanje malog uzorka tkiva (biopsiju) iz nekog dela organizma, za koji veruje da je zahvaćen sarkoidozom, kako bi proverio da li postoje granulomi karakteristični za ovo oboljenje. Najlakše se obavlja biopsija kože, ako imate kožne lezije. Može da se uradi i biopsija pluća i limfnih čvorova, ukoliko je to neophodno.


Lečenje sarkoidoze

Ne postoji lek za sarkoidozu, ali u oko 50% slučajeva ona prolazi spontano. Možda vam lečenje neće ni biti potrebno, ukoliko nemate ozbiljne znakove i simptome oboljenja, ali ćete biti pod nadzorom – redovna rendgenska snimanja i pregledi očiju, kože i bilo kog drugog zahvaćenog organa.

Lekovi

Ukoliko su simptomi teški ili je ugrožena funkcija nekog organa, verovatno će vas lečiti medikamentima.

  • Kortikosteroidi – Ovi moćni antiinflamatorni lekovi su obično prva linija lečenja sarkoidoze. U nekim slučajevima kortikosteroidi mogu da se primenjuju direktno na zahvaćenu regiju – u obliku krema za kožne lezije ili u obliku kapi za oči.
  • Medikamenti za supresiju imunog sistema (imunosupresivni lekovi) – Lekovi poput metotreksata i azatioprina ublažavaju upalu tako što supresivno deluju na imuni sistem.
  • Hidroksihlorohin – Hidroksihlorohin može da bude koristan kod kožnih bolesti i povišenog nivoa kalcijuma u krvi.
  • Inhibitori tumor nekrotizirajućeg faktora alfa (TNF-alfa inhibitori) – Ovi medikamenti obično se koriste za lečenje upala povezanih sa reumatoidnim artritisom. Oni mogu da budu korisni i kod lečenja sarkoidoze koja ne reaguje na druge tretmane.

Operacija

O transplantaciji organa može da se razmišlja ukoliko je sarkoidoza teško oštetila pluća, srce ili jetru.


Sarkoidoza i ishrana

Konzumiranje prave hrane je ključno za opšte zdravstveno stanje. Ishrana je posebno važna za osobe koje pate od upalnih oboljenja.

Znamo da pacijenti koji imaju sarkoidozu, imaju povišen nivo upale u telu. Isto tako, znamo da to može povećati rizik od oboljevanja od drugih sistemskih upalih bolesti, kao što su povišen pritisak (hipertenzija) i plućna oboljenja.

Svi ovi faktori nameću jedno pitanje koje se često postavlja: da li ishrana može da pomogne? Ne postoji puno istraživannja na temu sarkoidoza i ishrana, ali, puno studija ide u prilog ovoj tezi da ono što jedemo igra veliku ulogu u našem opštem zdravstvenom stanju, i pogotovo upalnim oboljenjima. Na primer, mnoga ispitivanja su pokazala da određena ishrana smanjuje nivo C- reaktivnog proteina. Ovaj molekul se nalazi u krvotoku, i koristi se za merenje nivoa upale u telu.

Koja je to vrsta ishrane i šta imaju zajedničko?

Bilo da je u pitanju ishrana zasnovana na određenoj kuhinji (mediteranska, nordijska), ili stroga dijeta poput DASH-a, ono što je zajedničko za sve njih je fokus na pravoj, hrani i celim namirnicama. Koncept se pravi oko unosa veće količine voća, povrća i drugih biljnih namirnica (uključujući začine, lekovito bilje, orašaste plodove i semenke).

Ukratko rečeno: ishrana zasnovana na voću i povrću, pazite na unos mesa i sira, a klonite se šećera i rafinisanih ugljenih hidrata.


Sarkoidoza pluća lečenje biljem

Postoje li prirodni lekovi za sarkoidozu?

Određene lekovite biljke mogu biti od pomoći u lečenju sarkoidoze, autoimune bolesti koja izaziva upalni proces u telu. Iako sarkoidoza može napasti bilo koji organ u telu, najčešće se javlja na plućima, koži i limfnim čvorovima. Pre nego što počnete lečenje biljem, razgovarajte sa travarom i lekarom o mogućim nuspojavama, pravilnom doziranju i mešanju lekova sa biljkama.


Kurkuma

kurkuma

Kurkuna, latinskog naziva Curcuma longa, je lekovita biljka koja može pomoći u lečenju sarkoidoze. Kurkuma koja dolazi iz porodice đumbira, se stotinama godina koristila u ajruvedskoj i tradicionalnoj kineskoj medicini, kao antiupalni agent koji rešava brojne zdravstvene probleme. Kurkuma je višegodišnja biljka koja raste u tropskim delovima južne Azije, a posebno dobro uspeva u Indiji. Kurkuma ima gorak, jak ukus, a na telo deluje tako što ga hladi i stimuliše.

Ova biljka može narasti najviše do 180 centimetara. Rizom, tj. podzemna stabljika biljke, ima lekovita svojstva. Stručnjaci kažu da kurkuma ima antioksidantska i antiupalna svojstva, koja kao takva, pomažu u lečenju raznih upalnih oboljenja. Ako imate sarkoidozu ili neku upalnu kožnu bolest, ova biljka vam može biti od pomoći. Ali, tek nakon razgovora sa lekarom, trebalo bi da uzimate suplemente kurkume.


Kamilica

caj od kamilice

Kamilica, latinskog naziva Matricaria recutita, je antiupalna, analgetska i antipiretička biljka, koja deluje tako što sprečava metabolizaciju aranhidoične kiseline. Prevelike količine ove vrste kiseline mogu povećati nivo upale, i tako pojačati simptome koje izaziva sarkoidoza. Kamilica je lekovito bilje koje sadrži nekoliko antiupalnih konstituenata, uključujući alfa bisabolol i kamazulen. Sveži ili sušeni cvetovi biljke se koriste za lečenje mnogih zdravstvenih problema, uključujući sarkoidozu i druge upalne bolesti.


Sarkoidoza prognoza

Prognoza je obično dobra kod polovine pacijenata. Sarkoidoza obično spontano prolazi u roku od oko 2 godine, životi nekih ljudi su zauvek izmenjeni zbog ove bolesti. Ukoliko vam život sa ovom bolešću izaziva probleme, razmislite o tome da porazgovarate sa savetnikom. Od koristi može da bude i učešće u grupama za podršku.


Pripreme za pregled

Pošto sarkoidoza zahvata i pluća, moguće je da vas upute kod lekara specijaliste za bolesti pluća (pulmologa), koji će se starati o vašem lečenju.

Šta možete da uradite

Evo nekih informacije koje mogu da vam pomognu da se pripremite za pregled i ono što možete da očekujete od lekara:

  • Zapišite simptome, uključujući i podatke o tome kada su počeli i koliko su se promenili ili pojačali tokom vremena.
  • Ponesite spisak svih lekova, vitamina ili suplemenata koje uzimate.
  • Zapišite sve ključne informacije o vašem zdravstvenom stanju, uključujući i druga dijagnostikovana oboljenja.
  • Zapišite sve što biste želeli da pitate lekara.

Šta možete da očekujete od lekara

Pripremite se za pitanja koja lekar može da vam postavi:

  • Kakve simptome osećate? Kada su se pojavili?
  • Da li ste nekada bili izloženi toksinima iz životne sredine, na primer, na poslovima proizvodnje ili zemljoradnje?
  • Da li vam je poznato da li je neko iz vaše porodice imao sarkoidozu?
  • Od čega ste ranije bolovali?
  • Koje lekove ili suplemente uzimate?