Kalcifikat u ramenu (sve što bi trebalo da znate)

kalcifikat u ramenu

KALCIFIKAT U RAMENU je postepeno nakupljanje kalcijuma u ramenom zglobu.Kalcifikati u ramenu se obično stvaraju na mestu spoja tetiva u mišiću okretaču (rotator ramena), posebno u nadgrebenom mišiću.

Kalcifikat može biti prečnika između 0,5 milimetara i nekoliko centimetara.

Kalcifikacija ramena može biti posledica prirodnog upalnog odgovora organizma na infekciju, povredu ili prevelikog opterećenja na zglob zbog čestih ponavljanja pokreta. U slučajevima preloma, stvaranje i nakupljanje kalcijuma je prirodni odgovor organizma na ponovno spajanje kostiju. Kalcifikati postaju problem kada nepravilan položaj tela ili sam oblik tela utiču na funkciju ramena, pošto oni ograničavaju pokrete i izazivaju bolove u ramenu. 

Kod dešnjaka se kalcifikacija obično pojavljuje u desnom, a kod levorukih ljudi u levom ramenu.


Kalcifikacija ramena uzroci

kalcifikacija ramena

Kalcifikati u ramenu se mogu javiti zbog upale ili povećane kolčine kalcijuma u krvi (hiperkalcijemija).

Nakupine kalcijuma u ramenu mogu biti posledica procesa oporavka od preloma ili povrede mišića.

Kalcifikati se obično javljaju duž “putanje” tetiva vezanih za rotator ramena, posebno u delovima na kojima se tetive spajaju sa kostima.


Koji su faktori rizika za nastanak kalcifikata u ramenu?

Nekoliko faktora rizika povećava šansu od razvoja kalcifikata:

  • prekomerno naprezanje ramena zbog posla ili bavljenja sportom
  • alkoholizam
  • autoimune bolesti
  • neki smatraju da je to posledica ishrane, ali ishrana zapravo nema nikakve veze sa pojavom kalcifikata u ramenu
  • metabolička oboljenja koja utiču na metabolizam kalcijuma

Koji su simptomi kalcifikata u ramenu?

Kalcifikacija ramena često ne izaziva nikakve simptome i u mnogim slučajevima se slučajno otkriva kada osoba radi rendgen ramena zbog nečeg drugog.

S obzirom na mesto na kom se kalcifikat javlja, neki pokreti su ograničeni i na kraju se javljaju bol i upala u mekom tkivu (mišićima, tetivama, kapsuli zgloba, bursi).

Bol u ramenu izazvan kalcifikatom se retko kad javlja noću ili kada se rame ne pokreće.

U retkim slučajevima, kalcifikat izaziva pritisak na nerve što dovodi do bolova i trnjenja u ruci.


Kalcificirajući tendinitis (kalcifikat na tetivi)

Kalcifikat na tetivi je oboljenje koje izaziva stvaranje malih naslaga kalcijuma na tetivama u ramenu, ali se može javiti i na tetivama ruku, lakta i kuka.

Kao i kod ostalih kalcifikata, prečnik može ići od nekoliko milimetra pa do čak pet centimetara.

Ovakvi kalcifikati se gotovo nikada ne javljaju kod ljudi mlađih od 30 godina i češći su kod dijabetičara.

Patološka kalcifikacija fibroznog tkiva se najčešće javlja u ramenu i na plantarnoj fasciji.

Naslage kalcijuma ne izazivaju bolove uvek, a ako se oni i jave, nestaju bez tretmana za tri do četiri nedelje.


Uzroci kalcificirajućeg tendinitisa

Uzroci stvaranja kalcifikata na tetivama u ramenu još uvek nisu sasvim poznati.

Postoji nekoliko teorija o tome koje uglavnom smatraju nepravilnu cirkulaciju i starenje glavnim uzrocima ovakvog problema, ali još uvek nema dovoljno dokaza za to.

Glavni faktor rizika za pojavu ovakvih kalcifikata je “trošenje” tetiva zbog čestog ponavljanja istog pokreta (zbog posla ili bavljenja sportom).

Napredak kalcifikata je obično predvidiv i on se lako uklanja operacijom.


Kako se stvara kalcifikat u ramenu?

Faze stvaranja kalcifikata su:

Faza prekalcifikacije: u ovoj fazi obično nema nikakvih simtpoma. Da bi se kalcifikt razvio, u ćelijama moraju da se dese određene promene koje stvaraju predispoziciju za nastanak kalcifikata.

Faza kalcifikacije: tokom ove faze dolazi do “izvlačenja” kalcijuma iz ćelija i stvaranja naslaga kalcijuma. Kada se to desi, kalcifikat ima teksturu i mekoću gipsa, ali ne i čvrste kosti.

Kada se kalcifikat formira u ramenu kreće “faza odmora” kada nema bolova i nema nekog pravila koliko ova faza traje. Nakon toga dolazi do faze reapsorpcije. Tada se javljaju bolovi. Tokom ove faze, kalcifikat je gotovo tečan (otprilike kao pasta za zube).

Faza postkalcifikacije:ni u ovoj fazi obično nema bolova. Naslage kalcijuma nestaju i tetiva se oporavlja i kalcifikat se zamenjuje normalnim tkivom.


Kalcifikacija ramena dijagnoza

Da bi se postavila dijagnoza kalcifikata u ramenu potrebno je uraditi samo rendgen ili ultrazvuk.


Lečenje kalcifikata u ramenu

Lečenje kalcifikata u ramenu podrazumeva neke jednosta vne prirodne metode – odmor i hladne obloge. Kalcifikat se može lečiti i lekovima i fizikalnom terapijom, kao i laserom i ultrazvukom.

Magnezijum pomaže u reapsopciji kalcijuma i sprečava kalcifikaciju. Ako su simptomi problematični i trajni, može se uraditi operacija.Srećom, to uglavnom nije potrebno.Konzervativni tretmani u najvećem broju slučajeva uspešno uklanjanju kalcifikat.


Kalcifikat u ramenu prirodno liječenje

Fizioterapija i vežbe

Vežbanje može sprečiti bol i ukočenost u ramenu. Jedna od najtežih komplikacija tendinitisa ramena je razvoj adhezivnog kapsulitisa zbog bolova. Posebne vežbe vam mogu pomoći da sprečite ovaj problem, dok plivanje može pogoršati stanje.


Tople obloge

Za prirodno liječenje kalcifikata u ramenu koristite tople obloge.Upotreba toplih obloga će vam u velikoj meri ublažiti bol. Najbolje je da potopite čistu tkaninu u toplu vodu i stavite je na rame.

Kao što smo već rekli, sve ove metode će vam pomoći da ublažite bol.

Kod kalcifikatornog tendinitisa ramena naslage kalcijuma su obično trajne, ali je cilj tretmana da ublaži simptome, a ne i da ukloni kalcifikat. On na kraju obično sam nestaje.


Antiinflamatorni lekovi

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi pomažu u ublažavanju bolova. Ovo nije dugoročno rešenje, ali ćete se sigurno osećati bolje kada imate bolove i popijete ibuprofen ili naproksen.

Tokom prve faze kalcifikacije, ortoped će va možda preporučiti kortizonske injekcije kako bi se ublažio bol i kako ne biste morali na operaciju.


Kada je neophodna operacija za uklanjanje kalcifikat iz ramena?

Operacija kalcifikata u ramenu se preporučuje u sledećim slučajevima:

  • kada se simptomi pogoršavaju uprkos tretmanu
  • kada hroničan bol onemogućuje svakodnevne aktivnosti (oblačenje, češljanje i slično)
  • kada se simptomi ne povlače ni pored konzervativnih tretmana

Operacija se može raditi na više načina: perkutana aspiracija kalcifikata ili artroskopska ili otvorena operacija uklanjanja kalcifikata.

Perkutana aspiracija je procedura koja se radi pod lokalnom anestezijom.Lekar ubacuje iglu u kalcifikat i izvlači ga “ispiranjem” slanim rastvorom.To u praksi znači da se jednom iglom ubrizgava rastvor, a drugom izvlači kalcifikat. Obično se ubrizgava fiziološki ili kortizonski rastvor.Već par dana nakon zahvata se možete vratiti normalnim aktivnostima.

Uklanjanje naslaga kalcijuma artroskopijom je nešto složeniji proces, ali se ipak radi kod hroničnih problema sa kalcifikatom. Kalcifikat se izvlači kroz mali rez u ramenu.Nakon ovakve intervencije je obično potrebna fizikalna terapija i rehabilitacija kako bi se rame oporavilo i kako bi se povratio normalan opseg pokreta.


Šta se još može učiniti za razbijanje kalcifikata u ramenu?

Tokom protekle decenije je napravljen velik napredak u lečenju kalcifikata šok terapijom. Šok talasi funkcionišu tako što stvaraju mikrotraumu i stimulišu stvaranje novih krvnih sudova.U pedeset do sedamdeset posto slučajeva pacijentima je bilo znatno bolje nakon dva ili tri tretmana.

Ovakva terapija za razbijanje kalcifikata u ramenu može biti neugodna, pa čak i bolna, mada se i tu javljaju poboljšanja.

Postoji nekoliko mogućih komplikacija.Kod većine pacijenata se nakon tretmana stvara hematom.Kontraindikacije za terapiju šok talasima su trudnoća, karcinom i lečenje antiokoagulansima.

Povezano

loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*