Demencija (bolest zaboravljanja) uzroci, dijagnoza, lekovi

demencija

DEMENCIJA je generički termin kojim se opisuju različite vrste kognitivnih problema, pre svega zaboravnost. Demencija je najčešće simptom nekog oboljenja ili poremećaja.

Demencija nije bolest sama po sebi, već termin kojim se opisuju simptomi problema sa memorijom, komunikacijom i razmišljanjem.

Mada se rizik od demencije povećava sa starenjem, zaboravljanje nije normalan deo starenja.Mada postoji mišljenje da se češće javlja kod žena podjednako je zastupljena kod oba pola.

  • Tek desetina osoba starijih od 65 godina ima Alchajmerovu bolest.
  • Trećina osoba starijih od 85 godina ima Alchajmerovu bolest.
  • Na ovu bolest “otpada” 60-80 posto od ukupnog broja slučajeva demencije.

U ovom tekstu ćete saznati šta je tačno demencija i pozabaviti se mogućim uzrocima i različitim tipovima demencije, kao i dostupnim tretmanima za lečenje.Dakle dementna osoba obično ima neku bolest koja je uzrok za zaboravljanje.

zaboravljanje


Neke činjenice o demenciji

  • Procenjuje se da od nekog oblika demencije pati oko 47,5 miliona ljudi širom sveta
  • Na svake četiri sekunde, negde u svetu se postavi nova dijagnoza demencije.
  • Demencija se obično javlja kod starijih osoba, ali nije normalan deo procesa starenja.Mnogo ređe se javlja kod mladih.

Simptomi demencije

demencija kod starijih osoba

Osobe koje imaju demenciju mogu imati bilo koji simptom koji ćemo navesti u nastavku. Svi simptomi demencije se uglavnom javljaju zbog slabljenja funkcije pamćenja.Ponekad sam bolesnik primećuje ove simptome, ali češće ih primećuju članovi porodice i prijatelji.

Mogući simptomi demencije su:

  • Gubitak kratkoročnog pamćenja (npr. osoba često pita istu stvar).
  • Problemi da se uradi neka rutinska stvar (npr. da se napravi obrok).
  • Problemi u komunikaciji– poteškoće sa govorom, zaboravljanje reči, upotreba pogrešnih reči.
  • Dezorijentacija (npr. osoba se izgubi u delu grada koji zapravo dobro poznaje).
  • Problemi sa apstraktnim mišljenjem (npr. brojanje novca).
  • Stavljanje stvari na neobična mesta i zaboravljanje gde se neka stvar ostavila (ključevi, novčanik).Ovo je česta pojava i kod maldih i ne znači da je neko oboleo.
  • Promene raspoloženja– iznenadne i neuobičajene promene raspoloženja.
  • Promene u karakternim osobinama– osoba postaje lako iziritirana, sumnjičava i uplašena.
  • Gubitak inicijative, manjak interesovanja za većinu stvari.

Kako pacijent stari, simptomi demencije se pogoršavaju.


Faze demencije

Demencija ili bolest zaboravljanja se grubo može podeliti u četiri faze.

Blagi kognitivni problemi: za ovu fazu je karakteristična zaboravnost. Ovo se dešava mnogim ljudima, ali kod demencije se brzo pogoršava.

Blaga demencija: osobe sa blažom demecijom imaju blažih problema sa kognitivnim funkcijama, što im povremeno utiče na svakodnevni život. Simptomi su gubitak pamćenja, zbunjenost, promene u karakternim osobinama, gubljenje i problemi sa planiranjem i izvršavanjem uobičajenih zadataka.

Umereno teška demencija: svakodnevni život postaje težak i dementna osoba više ne može da živi bez pomoći. Simptomi su slični kao i kod blaže demencije, samo intenzivniji.Dementna osoba više ne može da uradi najjednostavnije stvari npr. takvim osobama je obično potrebna pomoć da se obuku ili očešljaju. U toj fazi se javljaju značajnije promene ličnosti (npr. sumnjičavost, česta uznemirenost bez ikakvog razloga, ponekad i agresivnost). Obično dolazi i do problema sa spavanjem.

Teška demencija: u ovoj fazi se simpotmi značajno pogoršavaju. Ponekad se javlja gubitak sposobnosti komunikacije i osobi je potrebna celodnevna nega. Nemoguće je raditi i najosnovnije stvari (npr. sedeti). Obično dementna osoba gubi kontrolu nad bešikom i crevima.


Vrste demencije

mozdani udar desna strana

Postoji nekoliko vrsta demencije:

  • Alchajmerova bolest je bolest za koju je karakteristična pojava “plaka” između ćelija koje odumiru i “čvorovi” između neurona (i jedno i drugo je anomalija vezana za proteine). U mozgu osobe sa Alchajmerovom bolešću neuroni i veze između njih progresivno odumiru i mozak se smanjuje (atrofija mozga).
  • Demencija sa Levi telima je neurodegenerativna bolest za koju je karakteristično postojanje abnormalnih struktura u mozgu. Promene u mozgu su vezane za protein alfa-sinuklein.
  • “Pomešana demencija” je dijagnoza koja se postavlja kada je prisutno više vrsta demencije. Npr. Alchajmerova bolest i vaskularna demencija se javljaju u isto vreme.
  • I za Parkinsonovu bolest je karakteristično postojanje Levi tela. Mada se Parkinsonova bolest obično smatra poremećajem pokreta, često je prisutna i demencija, posebno kod starijih osoba.
  • Hantingtonovu bolest karakterišu specifični nekontrolisani pokreti, ali se obično javlja i demencija.

Rani znaci demencije

Rani znaci i simptomi demencije su:

  • promene u kratkoročnom pamćenju
  • promene raspoloženja
  • problemi sa izražavanjem i pronalaženjem pravih reči
  • apatija
  • zbunjenost
  • ponavljanje istih pitanja i rečenica
  • poteškoće da se prati priča
  • problemi sa izvršavanjem svakodnevnih zadataka
  • loša orijentacija
  • problemi sa prilagođavanjem na promene

Demencija kod maladih osoba

potres mozga kod dece

Šta izaziva demenciju u mlađem dobu?

Najčešći uzroci demencije kod mladih su iste progresivne bolesti koje izazivaju demenciju i kod starijih osoba.Međutim, neke studije pokazuju da su uzroci i drugačiji. Ista oboljenja kod mlađih ljudi izazivaju drugačiji simptome.Smatra se da kod mlađih osoba ovakve bolesti brže napreduju, ali još uvek nema naučnih dokaza za to.


Koliko žive dementne osobe ?

prognoze

Koliki je očekivani životni vek kod dementnih osoba? Koliko se u proseku živi nakon postavljanja dijagnoze demencije?

Tužna, ali istinita činjenica je da dementne osobe žive relativno kratko. Koliko je to kratko zavisi od osobe do osobe. Imajte na umu da ovde navodimo generalnu statistiku, tako da to nije primenjivo na svaku osobu.

Očekivana dužina života je jedno od ključnih pitanja kada se postavi dijagnoza demencije i to je ono što članovi porodice obično žele da znaju, ali odgovor nikada nije jednostavan. Smatra se da demencija značajno skraćuje životni vek, iako dementne osobe žive kraće nego zdravi ljudi istih godina, zabeleženo je mnoštvo slučajeva kada su ljudi živeli i po 25 godina i duže nakon postavljanja dijagnoze. Očekivana dužina života kod osoba koje pate od demencije umnogome zavisi od vrste demencije, godina i opšteg zdravstvenog stanja. Dementne osobe prosečno žive oko deset godina nakon postavljanja dijagnoze. Naravno, to je samo prosek i ništa ne znači u individualnim slučajevima.

Ako je neko dementan najčešće ima Alchajmerovu bolest, evo koliko žive oboleli…

Alchajmerova bolest

Osobe sa Alchajmerovom bolešću obično žive između 8 i 12 godina nakon postavljanja dijagnoze, mada se u obzir moraju uzeti životna dob i zdravlje osobe. Osobe koje su fizički relativno zdrave (bez obzira da li su to stariji ljudi) mogu živeti i znatno duže. Osobe kojima se ovakva dijagnoza postavi između šezdesete i šezdeset i pete godine obično se znatno duže osećaju dobro u odnosu na osobe koje dobiju ovu bolest nakon sedamdesete godine. Uz pravilnu negu i lečenje, moguće je živeti i duže od 20 godina sa Alchajmerovom bolešću ako se razvije kod maldih osoba.


Uzroci demencije

Demencija se javlja zbog odumiranja moždanih ćelija. Neurodegenerativna oboljenja – progresivno odumiranje moždanih ćelija koje se odvija relativno brzo – su najčešći uzrok demencije.

Međutim, nije poznato da li demencija izaziva odumiranje neurona ili odumiranje neurona izaziva demenciju.

Međutim, osim neurodegenerativnih oboljenja, demenciju mogu izazvati pvorede glave, šlog i tumori na mozgu.

  • Vaskularna demencija se javlja zbog odumiranja moždanih ćelija, do čega dolazi zbog cerebrovaskularnih oboljenja (npr. šloga). To sprečava normalan dotok krvi u mozak, te mozak ostaje bez kiseonika.
  • Povreda: posttraumatska demencija je dorektno povezana sa odumiranjem moždanih ćelija zbog neke povrede.

Neke vrste traumatske povrede mozga, posebno ako se ta povreda često ponavlja (čest slučaj kod sportista), se povezuju sa pojavom demencije. Međutim, nema dokaza da samo jedna povreda povećava rizik od demencije i neurodegenerativnih oboljenja.


Postavljanje dijagnoze demencije

Ako se primeti slabo pamćenje i zaboravljanje prvi korak je testiranje pamćenja pacijenta i kognitivnog zdravlja tako što se postavljaju neka standardna pitanja i zadaci.Ovo je relativno nepouzdan način dijagnostikovanja demencije ako se koristi bez testova koje ćemo opisati u nastavku.

Kognitivni testovi

Danas se ovakvi testovi najčešće koriste kao pouzdan način utvrđivanja demencije. Oni su osmišljeni u sedamdesetim godinama 20. veka i gotovo da se nisu promenili. Klasičan test sadrži deset pitanja. To su, između ostalog:

  • Koliko godina imate?
  • Koje je tačno vreme?
  • Koja je godina?
  • Kada ste rođeni?

Ako osoba tačno odgovori na šest pitanja ili manje, definitivno postoji problem sa kognitivnim funkcijama jer ovo nije samo obična zaboravnost koja se može povremeno javiti i zbog stresa posebno kod maldih.

Postoje i testovi koji se daju članovima porodice iz koje potiče dementna osoba, kako bi oni pratili ponašanje pacijenta.Ovi testovi su ponekad prva formalna procena mentalnih sposobnosti pacijenta.Deo testa se daje osobi koja je bliska sa pacijetom i sadrži šest pitanja. Cilj testa je da se utvrdi da li je obolela osoba

  • postala zaboravnija (ne može da se seti nedavnih događaja i razgovora)
  • ima problema da nađe pravu reč za nešto
  • ima poteškoća da izračuna koliko joj je novca potrebno za nešto ili da se seti da popijelekove
  • treba da joj neko pomogne sa kretanjem

Ako ovaj test pokaže da je prisutna zaboravnost, preporučuju se klasični testovi, uključujući testove krvi i skener mozga.

Klinički testovi mogu potvrditi ili isključiti postojanje izlečivog uzroka gubitka pamćenja i pomoći da se odredi određeni uzrok demencije (npr. Alchajmerova bolest).

Test po imenu MMSE (mini-mental state examination) je test kognitivnih sposobnosti koji meri

  • orijentaciju u vremenu i prostoru
  • upotrebu reči
  • jezičke sposobnosti
  • pažnju i matematičke sposobnosti
  • vizuospacijalne sposobnosti

Ovaj test se koristi za postavljanje dijagnoze demencije zbog Alchajmerove bolesti i da utvrdi njen intenzitet.


Demencija i agresivnost

Dementne osobe ponekad postaju fizički ili verbalno agresivne.Agresivnost dementnih osoba je veoma uznemirujuća za osobe koje brinu o njima, uključujući porodicu i prijatelje.Agresivnost je često i presudna za slanje takvih osoba u dom za stara lica.

Agresivno ponačanje može biti:

  • verbalno (psovanje, vrištanje, vikanje, pretnje)
  • fizičko (udaranje, štipanje, grebanje, čupanje kose, ujedanje)

Agresivnost se obično javlja kod osoba koje su i ranije bile agresivne, ali se može javiti i kod onih koji se nikad nisu ponašali na ovaj način.

Agresivnost je česta posledica demencije. Pored agresivnosti, kod demencije se često javljaju i uznemirenost, nervoza, nemogućnost da osoba sedi na jednom mestu i seksualno neadekvatno ponašanje.


Lečenje demencije

Odumiranje moždanih ćelija se nikako ne može popraviti, tako da za degenerativnu demenciju ne postoji lek.Zato se lečenje Alchajmerove bolesti i sličnih oboljenja uglavnom svodi na negu pacijenta i lečenje simptoma, a ne uzroka.

Ako se demencija javlja zbog nedegenerativnih bolesti, moguće je sprečiti ili zaustaviti odumiranje neurona.Primeri ovakvih problema su povrede, nuspojave nekih lekova i deficit vitamina.

Simptomi Alchajmerove bolesti se mogu ublažiti nekim lekovima. Ti lekovi se zovu inhibitori holinesteraze:

  • donepezil
  • galantamin
  • rivastigmin
  • takrin

Često se prepisuje i druga vrsta lekova, memantin, koji se klasifikuje kao antagonist NMDA receptora.

Ovi lekovi mogu pomoći i u ublažavanju nekih simptoma Parkinsonove bolesti.

“Treniranje mozga” može pomoći u sprečavanju daljeg pogoršanja kognitivnih funkcija i zaboravnosti u ranim fazama Alchajmerove bolesti zbog koje se javlja demencija. To podrazumeva upotrebu mnemotehnike.


Da li postoje neki prirodni lekovi za demenciju ?

Postoje neki prirodni lekovi za demenciju kojim se može ublažiti stanje.Slabo pamćenje i zaboravljanje kod maldih uglavnom nije posledica neke teške bolesti i nije prava demencija pa ovi prirodni lekovi u takvim slučajevima mogu biti od velike pomoći.

Ginko biloba

ginko za cirkulaciju

Ginko biloba je poslednji preživeli primerak iz svoje vrste biljaka. Još uvek nema dovoljno dokaza da je ekstrakt ove biljke uistinu koristan u ublažavanju simptoma demencije. Ipak, ti preparati se često koriste kao prirodan lek za demenciju.Mogu se kupiti u svakoj apoteci.


Riblje ulje

Riblje ulje se dobija iz tkiva masnih riba i sadrži mnogo omega-3 masnih kiselina. Dokazano je da riblje ulje smanjuje rizik od kognitivnih problema i Alchajmerove bolesti. Omega-3 masne kiseline smanjuju naslage plaka, što sprečava pojavu Alchajmerove bolesti.


Vitamin E

vitamin e

Redovna konzumacija vitamina E može ublažiti simptome Alchajmerove bolesti, ali je veoma važno i da uzimate adekvatne doze ovog vitamina. U suprotnom se mogu javiti neželjena dejstva. Pre nego što počnete da uzimate bilo kakav suplement, pričajte sa svojim lekarom.


Žalfija

Žalfija je biljka koja se nekada koristila zbog halucinogenih svojstava. Može se piti kao čaj. Ako se koristi u pravim dozama, ona upoboljšava dotok krvi u mozak, što poboljšava sve funkcije mozga, uključujući i pamćenje.Čaj od žalfije je jeftin i mogu ga koristiti sve osobe koje primećuju zaboravnost.


Prevencija

Za demenciju postoje određeni faktori rizika. Među njima se ističe životna dob. Ostali faktori rizika su:

  • pušenje i alkoholizam
  • ateroskleroza (kardiovaskularno oboljenje koje dovodi do sužavanja arterija)
  • povišen nivo lošeg holesterola
  • povišen nivo homocisteina (aminokiseline) u krvi
  • dijabetes
  • blaži problemi sa kognitivnim funkcijama u pojedinim slučajevima mogu izazvati demenciju

Povezano

loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*