Atrofija mozga (cerebralna atrofija) lečenje, simptomi, uzrok

ATROFIJA MOZGA ili cerebralna atrofija – je gubitak moždanih ćelija koje se zovu neuroni. Drugim rečima, to je gubitak moždane supstance. Atrofija uništava i veze koje ćelijama služe za komunikaciju. Može da bude posledica brojnih i različitih bolesti koje oštećuju mozak, uključujući moždani udar (šlog) i Alchajmerovu bolest.

Kako starimo, prirodno gubimo neke ćelije mozga, ali taj proces koji neki nazivaju sušenje mozga je spor.Atrofija mozga povezana sa bolešću ili povredom nastupa mnogo brže i dovodi do većih oštećenja.

Atrofija može da zahvati različite delove mozga.

  • Fokalana atrofija zahvata ćelije u određenim regijama mozga i za posledicu ima gubitak funkcija u tim specifičnim oblastima.
  • Generalizovana atrofija zahvata ćelije u čitavom mozgu.

Na očekivani životni vek, kod pacijenata sa moždanom atrofijom, može da utiče oboljenje koje je dovelo do skupljanja mozga. Osobe koje pate od Alchajmerove bolesti u proseku žive 4 – 8 godina nakon postavljanja dijagnoze. Pacijenti sa multipla sklerozom (MS) mogu da imaju skoro normalan životni vek, pod uslovom da se ova bolest delotvorno leči.

mozdani udar


Koji su simptomi atrofije mozga?

Simptomi atrofije mozga se razlikuju u zavisnosti od toga koji je deo mozga zahvaćen.

  • Demencija je nemogućnost pamćenja, učenja, apstraktnog mišljenja i izvršnih funkcija, kao što su planiranje i organizacija.
  • Epi napadi su talasi abnormalne električne aktivnosti u mozgu, koja izaziva ponavljajuće (repetitivne) pokrete, konvulzije (grčenja), a ponekad i gubitak svesti.
  • Afazija podrazumeva smetnje u govoru i razumevanju jezika.

Koji su uzroci atrofije mozga?

hantingtonova bolest

Atrofija mozga, odnosno cerebralna atrofija može da se ajvi zbog povreda, bolesti i infekcija. U nastavku ćemo govoriti o svakom od pomenutih uzroka.

Povrede

  • Moždani udar (šlog) nastupa kada dođe do prekida dotoka krvi u neki deo mozga. Bez zalihe krvi bogate kiseonikom, neuroni u toj regiji odumiru. Funkcije za čiju kontrolu je zadužen taj deo mozga – uključujući kretanje i govor – prestaju.
  • Traumatska povreda mozga je oštećenje mozga do koga može da dođe prilikom pada, saobraćajne nesreće ili nekog drugog udarca u glavu.

Bolesti i poremećaji

  • Alchajmerova bolest  drugi oblici demencije su oboljenja kod kojih dolazi do progresivnog oštećenja moždanih ćelija, usled čega one gube sposobnost međusobne komunikacije. Ovakvo stanje dovodi do gubitka pamćenja i sposobnosti razmišljanja, do te mere ozbiljnog da može da bude opasno po život. Alchajmerova bolest se obično javlja nakon 60. godine i vodeći je uzrok demencije. Ova bolest je odgovorna za 60 – 80% svih slučajeva demencije.
  • Cerebralna paraliza je poremećaj pokreta do koga dolazi usled abnormalnog razvoja mozga u materici. Izaziva nesposobnost mišićne koordinacije, otežano hodanje i druge poremećaje pokreta.
  • Hantingtonova bolest je nasledno oboljenje koje progresivno oštećuje neurone. Obično se javlja u srednjem dobu. Tokom vremena, utiče na mentalne i fizičke sposobnosti obolelog i dovodi do teške depresije i horeje (nevoljni pokreti koji liče na ples i zahvataju čitavo telo).
  • Leukodistrofije su grupa retkih, naslednih poremećaja koji dovode do oštećenja mijelinskog plašta – zaštitne obloge koja obavija nervne ćelije. Obično počinje u detinjstvu, a može da izazove probleme sa pamćenjem, pokretima, ponašanjem, vidom i sluhom.
  • Multipla skleroza obično se javlja kod mlađih osoba i češće pogađa žene nego muškarce, a spada u autoimune bolesti i manifestuje se tako što imuni sistem napada zaštitnu oblogu nervnih ćelija. Vremenom dolazi do oštećenja nervnih ćelija. Posledica su problemi sa osećajima, pokretima i koordinacijom. Međutim, kao i druge navedene bolesti, takođe može da dovede do demencije i atrofije mozga.

Infekcije

  • SIDA (AIDS) je bolest koju izaziva HIV virus, koji napada imuni sistem organizma. Premda virus direktno ne napada neurone, on oštećuje veze između njih tako što ispušta proteine i druge supstance. Toksoplazmoza povezana sa AIDS-om, takođe može da ošteti neurone mozga.
  • Encefalitis je upala mozga. Najčešće ga izaziva herpes simpleks virus (HSV), ali i drugi virusi, kao što su virus Zapadnog Nila ili zika virus. Virusi ozleđuju neurone i izazivaju simptome poput konfuzije, epi napada i paralize. I autoimuna oboljenja mogu da izazovu encefalitis.
  • Neurosifilis  je bolest koja oštećuje mozak i njegov zaštitni omotač. Može da se javi kod osoba koje boluju od polno prenosive bolesti sifilisa, a koje se ne izleče u potpunosti.

Neka od ovih stanja – na primer, neurosifilis, SIDA i traumatska povreda mozga – mogu da se spreče. Bezbedan seksualni odnos uz upotrebu kondoma, može da spreči infekciju sifilisom ili HIV-om. Vezivanje sigurnosnih pojaseva u automobilima i nošenje kacige tokom vožnje bicikla ili motocikla, mogu da spreče povrede mozga.

Oboljenja poput Hantingtonove bolesti, leukodistrofija i multipla skleroze, nije moguće sprečiti.


Cerebralna atrofija lečenje

Svako oboljenje zbog koga se ajavlja atrofija mozga, leči se na drugi način.

  • Moždani udar (šlog) leči se medikamentima, kao što je T-plasminogeni aktivator (TPA), koji rastvaraju krvni ugrušak, kako bi se obnovio dotok krvi u mozak. Operacijom može da se ukloni ugrušak ili popravi oštećeni krvni sud. Antikoagulanti i lekovi za snižavanje krvnog pritiska mogu da spreče novi moždani udar.
  • Traumatska povreda mozga takođe može da se leči operativnim putem, čime se sprečava dodatno oštećenje ćelija mozga.
  • Multipla skleroza se često leči lekovima koji menjaju tok bolesti, poput okrelizumaba, glatiramer acetata i fingolimoda. Ovi lekovi sprečavaju imuni sistem da napada moždane ćelije.
  • AIDS i neki oblici encefalitisa leče se antivirusnim lekovima. Steroidi i posebna terapija antitelima mogu da se koriste za lečenje autoimunog encefalitisa.
  • Sifilis se leči antibioticima, koji sprečavaju oštećenje nervnih ćelija i druge komplikacije ove bolesti.
  • Ne postoji terapija niti lek za oštećenje mozga izazvano Alchajmerovom bolešću, drugim oblicima demencije, cerebralnom paralizom, Hantingtonovom bolešću ili leukodistrofijama. Međutim, neki medikamenti ublažavaju simptome ovih oboljenja, ali ne deluju na njihov uzrok.

Dijagnostikovanje atrofije mozga

Proces dijagnostikovanja zavisi od toga na koju bolest vaš lekar sumnja. Obično podrazumeva fizikalni pregled i neka ispitivanja.

Cerebralna atrofija mozga može da se uoči prilikom dijagnostičkih snimanja, kao što su:

  • Kompjuterizovana tomografija (CT) – CT je skenerska dijagnostika koja koristi rendgenske snimke, snimljene iz različitih uglova, a pomoću kojih se stvara detaljna slika mozga.
  • Magnetna rezonantna tomografija (MRI/magnetna rezonanca) – Magnetna rezonanca je dijagnostička metoda pomoću koje se na filmu prave snimci mozga, nakon kratkog izlaganja mozga magnetnom polju.

Prognoze

huntingtonova bolest

Ishod bolesti, ili prognoza, zavisi od toga koje oboljenje uzrok zbog koga je počela atrofija mozga. Neka stanja i oboljenja – poput šloga, encefalitisa, multipla skleroze ili AIDS-a – mogu da se kontrolišu lečenjem. Atrofija mozga, u nekim slučajevima, može da se uspori ili zaustavi. Druge bolesti – poput Alchajmerove i Hantingtonove – progresivno će se vremenom pogoršavati, u pogledu simptoma i atrofije mozga.

Razgovarajte sa svojim lekarom o uzroku zbog koga se razvija atrofija mozga, mogućim načinima za lečenje i kakav ishod možete da očekujete.

Povezano

loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*