Bol u grudima pri udahu (disanju) svi mogući uzroci

bol pri udisaju

BOLNA RESPIRACIJA ILI BOL PRI UDAHU, je neprijatan osećaj tokom disanja. Ovaj osećaj može da bude blaga nelagoda, ali i jak bol. Pored bola, može da se javi i otežano disanje. Disanje mogu da otežavaju neki faktori, kao što su položaj tela ili kvalitet vazduha.

Bol u grudima pri udahu može da bude znak ozbiljnog zdravstvenog problema ili bolesti. Ovo stanje često zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Zakažite pregled kod lekara ako imate bilo kakav neočekivan bol u grudima ili otežano dišete. Razgovarajte sa lekarom i ako imate neku hroničnu bolest, čija je povremena posledica napad bolova pri disanju.

bol u grudima pri udahu

Šta izaziva bolove pri udisaju?

U nekim slučajevima bol pri udisaju može da izazove povreda grudnog koša, na primer, opekotina ili nagnječenje. U drugim slučajevima, uzrok može da bude nejasan, pa ćete morati kod lekara radi ispitivanja. Oboljenja koja dovode do pojave bolova prilikom disanja, mogu znatno da se razlikuju po težini, a u njih spadaju kratkoročne bolesti, ali i mnogo ozbiljniji problemi sa plućima ili srcem.


Bolesti

astma lecenje

I pored toga što šištanje i manje teškoće prilikom disanja može da prouzrokuje i obična prehlada, bol u grudima pri udahu može da se poveže i sa mnogo ozbiljnijim bolestima. Bol u plućima može da se javi prilikom dubokog udaha ili teškoće pri disanju mogu da nastupe u ležećem položaju, što zavisi od uzroka.

U neke bolesti koje dovode do bola pri udisaju spadaju:

  • pneumonija (zapaljenje pluća), infekcija pluća koju izazivaju virusi, gljivice ili bakterije
  • tuberkuloza (TBC, jektika, sušica), ozbiljna bakterijska infekcija pluća koju izaziva Kohov bacil, odnosno bacil tuberkuloze (lat. Mycobacterium tuberculosis)
  • pleuritis, zapaljenje plućne maramice (pleure), ovojnice pluća ili grudnog koša, do koje najčešće dolazi usled infekcije
  • bronhitis, infekcija ili upala cevčica za disanje u plućima (bronhija)
  • herpes zoster, bolna infekcija koju izaziva reaktivacija virusa ovčjih boginja

Bolesti srca

bol u grudima pri udisaju

Bolesti srca su još jedan od mogućih uzroka bola pri udahu obično sa leve strane. U takvim slučajevima, verovatno ćete imati kratak dah i nelagodu prilikom disanja. Oko 26% osoba tokom infarkta (srčanog udara) mogu da osećaju teškoće sa disanjem, a da pri tome ne osećaju bol u grudima.

U vrste bolesti koje mogu da doprinesu bolu u grudima pri udahu, spadaju:

  • angina pektoris, bolest koronarnih arterija srca koja dovodi do smanjenog dotoka krvi u srce
  • infarkt  miokarda (srčani udar), kada dolazi do prekida dotoka krvi u srce
  • zatajenje srca, ili srčana insuficijencija, kada srce ne može da pumpa dovoljno krvi da zadovolji potrebe čitavog organizma
  • perikrditis, zapaljenje srčane kese, koja obavija srce, a izaziva oštar bol

Bol u grudima, povezan sa srčanim problemima može da izazove i:

  • osećaj žarenja
  • vrtoglavicu
  • mučninu
  • znojenje
  • bol koji se širi na vrat, vilicu, ruku ili rame
  • bol u gornjem delu trbuha

Povrede i poremećaji pluća

astma prirodno lecenje

Bol pri udahu mogu da izazovu i povrede i poremećaji pluća. Za razliku od kratkotrajnih bolesti, ova oboljenja mogu da izazovu dugotrajne probleme sa disanjem. Verovatno ćete osećati bol prilikom udisanja i izdisanja, a disanje može da bude pliće. Duboko disanje može da izazove napad kašlja i bolove.

U neke od mogućih uzroka spadaju:

  • hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), grupa plućnih bolesti od kojih je najčešći emfizem
  • astma
  • povreda pluća usled udisanja hemikalija ili dima
  • prelom rebara
  • plućna embolija, blokada jedne od plućnih arterija
  • pneumotoraks, kolaps pluća, odnosno „pucanje“ pluća
  • empijem, nakupljanje gnoja u šupljini plućne maramice
  • kostohondritis, upala hrskavičavih delova rebara, odnosno hrskavice koja povezuje rebra, grudnu kost i kičmu

Kako se utvrđuje uzrok bola pri udahu?

kasalj lekar

djavolji caj 1

Lekar će obaviti detaljno ispitivanje da bi utvrdio uzrok bola pri udahu. Lekar će vam verovatno postavljati pitanja o vašoj kompletnoj istoriji bolesti, porodičnoj istoriji plućnih i srčanih oboljenja i o bilo kakvim drugim simptomima koje imate. Pitaće  vas i gde osećate bol dok dišete i šta pomaže ili odmaže kod bolova, na primer, promena položaja tela ili neki lekovi.

Lekar će vas verovatno uputiti na neka ispitivanja i preglede, koji će olakšati utvrđivanje uzroka bola prilikom disanja. U njih spadaju:

  • rendgenski snimak grudnog koša
  • CT skeniranje
  • laboratorijska analiza krvi i mokraće
  • elektrokardiogram (EKG)
  • pulsna oksimetrija (neinvazivno merenje zasićenosti krvi kiseonikom)
  • ehokardiogram (ultrazvučni pregled srca)
  • spirometrija (test plućne funkcije)

Kada lekar utvrdi uzrok bolova pri udisaju, razgovaraće sa vama o mogućnostima lečenja. Lekar može da vas uputi i kod specijaliste, u slučaju da ne može da ustanovi uzrok bolova.


Znakovi koji ukazuju na hitan slučaj

Pozovite hitnu pomoć ili idite do najbliže medicinske ustanove, ukoliko osećate bol u grudima pri udahu, zajedno sa nekim od navedenih simptoma:

  • gubitak svesti
  • kratak dah
  • ubrzano disanje
  • lepršanje nozdrva (širenje nozdrva pri disanju, naročito prilikom udaha)
  • dispneja (glad za vazduhom, zaptiv), odnosno osećaj da ne možete da dođete do potrebne količine vazduha
  • „hvatanje“ vazduha
  • gušenje
  • bol u grudima
  • konfuzija
  • pojačano znojenje
  • bledilo, ili bleda koža
  • plava diskoloracija kože usana, prstiju na rukama i nogama (cijanoza)
  • vrtoglavica
  • iskašljavanje krvi
  • povišena telesna temperatura

Bol u grudima pri udahu može da bude znak da je u pitanju hitan medicinski slučaj ili simptom ozbiljnog oboljenja. Čak i kada mislite da je u pitanju nešto beznačajno, poseta lekaru je poželjna, kako bi vas on uverio da se ne događa ništa ozbiljno.


Kako se leče bolovi prilikom disanja?

Lečenje bola prilikom disanja zavisi od njegovog uzroka. Dok se bakterijska pneumonija leči antibioticima, druga oboljenja će možda podrazumevati upotrebu antikoagulanata ili čak operaciju. Oboljenja poput astme i emfizema, obično zahtevaju dugotrajno lečenje, uključujući i tretmane za disanje i stalno uzimanje lekova koje odredi lekar.


Promena položaja tela

Možda ćete osetiti olakšanje tokom bolnog disanja, ako promenite položaj tela, naročito ako imate HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća). Prema Klivlend klinici, možete da uzdignete glavu pomoću jastuka, ako se bol pri udisaju javi u ležećem položaju.

Ako sedite, možete da pokušate sledeće:

  • držite stopala ravno na podu
  • blago se nagnite napred
  • naslonite laktove na kolena ili sto
  • opustite mišiće vrata i ramena

Ako stojite, možete da pokušate sledeće:

  • stanite u položaj tako da vam stopala budu razmaknuta za širinu ramena
  • oslonite se kukovima na zid
  • opustite ramena i oslonite glavu na ruke
  • nagnite se malo napred držeći šake na butinama

Kratkotrajna rešenja

Pored medikamenata, postoje i druge preventivne mere i kratkoročna rešenja, koji mogu da budu od koristi.

Ako se bolovi pri udahu jave tokom normalnih aktivnosti, od koristi može da bude ako sednete i usredsredite se na disanje. Kažite lekaru ako se bol prilikom disanja ublažava u stanju mirovanja. Ako bol prilikom disanja ometa vaše svakodnevne treninge, probajte neke lakše vežbe, na primer, taj či ili jogu. Meditacija i fokusiranje, koji su sastavni deo ovih vežbi, mogu da vam pomognu da se opustite i da poboljšate disanje.


Dugotrajno lečenje disanja

Rizik od nastanka bolesti pluća možete da smanjite manjim izlaganjem:

  • dimu cigareta
  • zagađenju u životnoj sredini
  • toksinima na radnom mestu
  • isparenjima

Ako imate astmu ili HOBP, veoma je važno da se držite plana lečenja i tako smanjite probleme sa disanjem. Pitajte lekara da li bi vam bile od koristi neke vežbe disanja. Tehnike dijafragmatskog disanja (dubokog disanja) vremenom mogu da poboljšaju disanje i ublaže bol.

Prevencija faktora rizika za nastanak srčanih oboljenja, takođe može da pomogne prevenciji povezanih bolesti i posledičnih simptoma. Rizik od infarkta, angine pektoris i drugih vrsta bolesti srca, možete da umanjite:

  • smanjenjem telesne težine
  • snižavanjem krvnog pritiska
  • snižavanjem nivoa holesterola
  • svakodnevnim vežbanjem
  • smanjenjem unosa soli, zasićenih masti i trans masti
  • prestankom pušenja
  • kontrolom dijabetesa

Već postojeće bolesti srca mora da nadgleda lekar. Vodite računa da uzimate sve prepisane lekove i obavestite lekara ako se bolovi u grudima pri udahu pojačavaju.


Pitanja i odgovori

Pitanje: Da li postoji nešto što bi moglo privremeno da zaustavi bol?

Odgovor: Postoje brojne stvari koje mogu da donesu privremeno ublažavanje bolova pri udahu. Ako znate da patite od plućnog oboljenja, na primer, astme i HOBP, pokušajte da koristite tretman za disanje, inhalatore ili druge medikamente koje vam je prepisao lekar. Ako je u pitanju novonastali problem, pokušajte da promenite položaj tela, na primer, sedite uspravno ili lezite na levu stranu. Od koristi može da bude i ako udišete polako. Olakšanje mogu da pruže i antacidi ili analgetici (acetaminofen).

Na kraju, vaš probelm sa disanjem će morati pravilno da se dijagnostikuje, kako biste dobili odgovarajuću terapiju.

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*