Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) uzrok, simptomi i lečenje

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) karakteriše se ograničenjem ( smanjenjem) protoka vazduha u disajnim putevima. Suženje disajnih puteva je progresivno i udruženo sa zapaljenskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove iz okoline. Usled suženja respiratornih puteva, otežan je udah I izdah vazduha .

Od hronične opstruktivne bolesti pluća boluje oko 15% svetske populacije, ali je to bolest koja se još uvek nedovoljno dijagnostikuje i leči. Većina pacijenata nije ni svesna bolesti, dok se ne jave komplikacije. HOBP je na 3. mestu svih uzroka smrtnosti, a godišnje u svetu od posledica ove bolesti i umre oko 3 miliona ljudi. Glavni faktor rizika za razvoj HOBP je duvanski dim i smatra se da više od 80% obolelih su dugogodišnji konzumenti duvana . Od ostalih faktora rizika važno je aerozagadjenje – hronična izloženost različitim štetnim isparenjima u vazduhu koji dišemo.. Nasledni faktor igra takođe ulogu kod genetske predispozicije tj nedostatka enzima alfa1 antitripsina.

Simptomi HOBP su hronični produktivni kašalj , zviždanje (sviranje) u grudima i gušenje tj.osećaj nedostatka vazduha. Tegobe se obično javljaju kod osoba srednje i starije životne dobi, a učestalost I intenzitet se tokom vremena povećavaju.

Kašalj je najčešći i osnovni simptom bolesti,a posledica je produkcije veće količine sekreta u plućima. Ovaj simptom poznatiji je kao „pušački kašalj” i predstavlja prvi znak upozorenja za moguće oštećenja pluća. Gušenje i otežano disanje nastaju zbog zadržavanja vazduha u disajnim putevima. U početku se javlja samo kod fizičkog opterećenja npr. penjanja uz stepenice, a kako se bolest razvija tolerancija napora je sve manja, pa pacijent ostaje bez daha i tokom mirovanja i hodanja po ravnom. Ostali simptomi koji se mogu javiti kod hronične opstruktivne bolesti pluća su umor, gubitak telesne težine i oticanje članaka na nogama. Infekcije pluća su pratilac HOBP i česte su u zimskim mesecima.

Bolest se retko dijagnostikuje u početnom stadijumu. Mnogi pacijenti se javljaju lekaru tek kada izgube preko 50% plućne funkcije jer tegobe nataju postepeno pa ih obolela osoba dugo ignoriše I ne shvata ozbiljno. HOBP se karakteriše periodima stabilnog stanja i periodima akutnog pogoršanja (egzacerbacije) bolesti. Tok je progresivan i vremenom dovodi do razvoja hronične respiratorne insuficijencije – slabosti respiratornog sistema da obavlja razmenu kiseonika , ugljen dioksida I ostalih gasova sa okolinom.

Zlatni standard u dijagnostici HOBP je spirometrijski test koji daje podatke o ventilaciji pluća. Spirometrija je jednostavan test, bezbolan, neškodljiv, može se ponavljati više puta, i trebalo bi da bude deo sistematskog pregleda, posebno kod pušača. Savetuje se da svaku osobu sa pušačkim stažom 20 i više godina jednom godišnje treba uputiti na spirometriju jer se tako mogu otkriti početni stadijum HOBP dok osoba još i ne oseća tegobe, ili su one vrlo blage i ne remete životnu aktivnost.

Rana dijagnostika i pravovremena upotreba lekova može da uspori ili spreči dalji razvoj bolesti. U ranim stadijumim, prestankom pušenja duvana može se značajno usporiti progresija bolesti. U stadijumima uznapredovale HOBP potrebno je pored prestanka pušenja, primeniti i druge mere koje uključuju lekove po savetu lekara.

Zbrinjavanje HOBP uključuje sledeće komponente:
1.postavljanje dijagnoze
2.smanjenje faktora rizika
3.lečenje stabilne HOBP
4.preventiva I tretman pogoršanja bolesti.

Lekovi za HOBP se primenjuju inhlatornim putem i imaju za cilj da dovedu do bronhodilatacije (širenja disajnih puteva) i smanjenja inflamacije ( zapaljenja). Osnovni put primene je putem inhalacije ( udisanja) jer lekovi tako deluju ciljano, brže i efikasnije (u manjim dozama) i mogući neželjeni efekti terapije se minimalizuju. Veoma je važno pravilno korišenje inhalacione terapije jer loša tehnika primene leka može dovesti do manje delotvornosti terapije. U fazama pogoršanja bolesti koriste se sistemski kortikosteroidi a kod bakterijske infekcije antibiotici, često putem brzodelujućih bronhodilatatora. Kod težih pacijenata sa respiratornom insuficijencijom, neophodna je i primena kiseonika.

Lekovi izbora za lečenje i kontrolu HOBP su dugodelujući bronhodilatatori. Primenjuju se sami kod stabilnih pacijenata ili kao fiksna kombinacija sa kortikosteroidom kod pacijenata sa čestim pogoršanjima. Brzodelujući bronhodilatatori koriste se po potrebi za brzo otklanjanje simptoma bolesti. Lekove je potrebno u konsultaciji sa lekarom, koristiti redovno i u kontinuitetu. Sastavni deo lečenja je i rehabilitacija u svim stadijumima bolesti a preporuka je i godišnja vakcinacija pacijenata protiv sezonskog gripa.