VERTIGO je bolest u kojoj imate osećaj da se sve oko vas vrti ili se vama vrti u glavi. Čak i bez pomeranja, osećate da niste u ravnoteži i da ste nestabilni.
Vertigo se najčešće javlja prilikom promene položaja glave. Za neke, vertigo se javlja samo jednom, ali kod drugih pacijenata nastavlja da se dešava sve dok se ne otkrije ono što ga izaziva.
Šta je vertigo? (značenje)
Vertigo je snažan osećaj okretanja, ljuljanja ili iluzije da se svet vrti, čak i kada se osoba uopšte ne pomera.
Brojna deca pokušavaju da stvore osećaj veritga okrećući se neko vreme u krug; ovaj oblik izazvanog vertiga (indukovani vertigo) traje par trenutaka i onda nestaje. Za razliku od toga, kada vertigo u glavi nastupi spontano ili kao posledica povrede, može da traje satima ili danima pre nego što prođe.
Zvučni talasi prolaze kroz spoljni ušni kanal i dopiru do bubne opne. Kada dopre dotle, zvuk se pretvara u vibracije, koje se prenose kroz unutrašnje uho preko tri male kosti – čekić, nakovanj i uzengija – do kohlee (puža) i na kraju do vestibularnog nerva, koji prenosi signal mozgu. Još jedan važan deo unutrašnjeg uha je skup polukružnih kanalića. Oni su jedan prema drugom postavljeni pod pravim uglovima i poravnati sa senzitivnim ćelijama, pa se ponašaju kao žiroskop organizma. Ovaj specifični poredak, u kombinaciji sa osetljivošću dlakavih ćelija u kanalićima, obezbeđuje trenutnu povratnu informaciju o našem položaju u prostoru.
Vertigo i vrtoglavica
Vertigo je osećaj da se vrtoglavo okrećete ili da se vaše okruženje vrtoglavo okreće oko vas. Veritgo se u medicini razlikuje od vrtoglavice, ošamućenosti i nestabilnosti, jer vertigo uključuje osećaj kretanja. Zapravo kod vertiga se stvara snažna iluzija kretanja u prostoru ili samog prostora.
Vertigo simptomi
Koji su znakovi i simptomi vertiga?
Simptomi vertiga su osećaj okretanja ili kretanja i vrtoglavica. Ovi simptomi mogu da budu prisutni čak i kada se osoba uopšte ne pomera. Kretnje glave ili tela, kao što su okretanje u krevetu, mogu da pojačaju ili pogoršaju simptome. Simptomi se razlikuju od ošamućenosti ili osećaja nesvestice. Kod brojnih osoba se zajedno sa vertigom javljaju mučnina ili povraćanje.
Fizikalni pregled često pokazuje abnormalne kretnje oka (titranje oka), koje se zovu nistagmus. Kod nekih pacijenata se uz vertigo bolest javlja i loša ravnoteža. Ako neuravnoteženost traje duže od nekoliko dana, ili ako bolest vertigo prate slabost ili nekoordinisanost jedne strane tela, postoji mnogo veća sumnja na šlog (moždani udar) ili druge probleme sa mozgom. U takvim slučajevima je preporučljivo što brže ispitivanje.
Šta izaziva vertigo?
Postoje brojni uzroci vertiga. Vertigo bolest može da se definiše po tome da li je uzrok periferni ili centralni. Centralni uzroci vertiga nastaju u mozgu ili kičmenoj moždini, dok periferni vertigo nastaje usled problema u unutrašnjem uhu.
Unutrašnje uho može da bude pod upalom usled bolesti, ali i zato što sićušni kristali ili kamenčići, koji se normalno nalaze u unutrašnjem uhu i utiču na ravnotežu, mogu da se pomere i izazovu nadražaj malih dlakavih ćelija u polukružnim kanalima, što dovodi do vertiga. Ovo stanje je poznato kao benigni paroksizmalni pozicioni vertigo (BPPV).
Menijerova bolest, vertigo povezan sa gubitkom sluha i tinitusom (zvonjavom u uhu), prouzrokovana je nakupljanjem tečnosti u unutrašnjem uhu, tačnije, u ušnom lavirintu; uzrok ovog nakupljanja tečnosti je nepoznat.
Povezano> Menijerova bolest – simptomi i lečenje
I povrede glave mogu da dovedu do oštećenja unutrašnjeg uha i da budu uzrok vertiga.
Prilično retko, do pojave vertiga može da dovede moždani udar (šlog), koji zahvata određene regije mozga, multipla skleroza ili neke vrste tumora (obično tumor slušnog živca).
Neki pacijenti sa migrenoznom glavoboljom, koja se zove migrena bazilarne arterije (ili bazilarna migrena), pored ostalih simptoma imaju i vertigo bolest.
Koji su faktori rizika za pojavu vertiga?
Povrede glave mogu da povećaju stepen rizika za pojavu vertiga, ali isto tako i različiti lekovi, kao što su antiepileptici, lekovi za snižavanje krvnog pritiska, antidepresivi, pa čak i aspirin.
Sve što povećava rizik od nastanka moždanog udara (povišeni krvni pritisak, bolesti srca, dijabetes i pušenje), takođe može da poveća i stepen rizika za pojavu vertiga. Kod nekih osoba, vertigo u glavi je posledica konzumiranja alkohola.
Istraživanja incidencije vertiga pokazuju da je od 2 – 3% stanovništva izloženo opasnosti od pojave benignog paroksizmalnog pozicionog vertiga (BPPV); izgleda da starije žene imaju nešto veće šanse za pojavu ovog stanja.
Saznajte> Vrtoglavica kod žena: Svi mogući uzroci
Vertigo dijagnoza
Kako se dijagnostikuje bolest vertigo?
Tokom ispitivanja na vertigo u glavi, lekar može da traži kompletnu istoriju bolesti pacijenta, kao i sve podatke o napadima i simptomima. U potrebne podatke spadaju i informacije o svim lekovima koje pacijent uzima (čak i onim koji se nabavljaju u slobodnoj prodaji), skorašnje bolesti, kao i prethodni zdravstveni problemi (ako ih je bilo). Čak i neki naizgled nepovezani problemi mogu da ukažu na mogući uzrok vertiga.
Pošto završi anamnezu, lekar obavlja fizikalni pregled. To obično podrazumeva kompletno neurološko ispitivanje, kojim se procenjuju funkcije mozga i utvrđuje da li je vertigo u glavi posledica centralnih ili perifernih uzroka. Novi simptomi vertiga bi trebalo da se ispitaju, kako bi mogao da se odbaci šlog kao primarni uzrok. Anamneza, fizikalni pregled i snimanje su neophodni da bi moglo da se odbaci svako oboljenje opasno po život.
Znakovi nistagmusa (abnormalnih kretnji oka, titranja) ili nekoordinisanost, mogu da budu od pomoći kod otkrivanja osnovnog uzroka. Diks-Holpajkov test je pokušaj da se izazovu simptomi vertiga; ovaj test podrazumeva naglu promenu položaja glave pacijenta i praćenje simptoma, koji nakon toga mogu da se jave. Međutim, nije svaki pacijent podesan kandidat za ovu vrstu ispitivanja, pa lekar kao zamenu može da obavi „test kotrljanja“, tokom koga pacijent leži na ravnoj podlozi, a glava mu se brzo pomera sa jedne na drugu stranu. Kao i Diks-Holpajkov test, test kotrljanja takođe može da izazove simptome vertiga i da bude veoma koristan pri utvrđivanju osnovnog uzroka vertiga.
Ako je tako naznačeno, u nekim slučajevima vertiga pacijent se upućuje na magnetnu rezonancu ili CT skeniranje mozga ili unutrašnjeg uha, kako bi se isključili strukturni problemi, poput šloga. Ukoliko postoji sumnja na gubitak sluha, pacijent može da bude upućen na audiometriju.
Gubitak sluha se ne sreće kod BPPV ili drugih uobičajenih uzroka vertiga. Elektronistamografija (ENG), ili električna procena vertiga, mogu da budu od koristi kod razlikovanja perifernog i centralnog vertiga, ali se ne obavljaju rutinski.
Vertigo bolest lečenje
Kako se leči bolest vertigo?
U najdelotvornije tretmane kod perifernog vertiga, spada i prepozicija mikrokristala (otolita, ušnog kamenja) koji su zapali u polukružni ušni kanal, pomoću pokreta. Najpoznatiji takav tretman je Eplijev manevar, ili repozicioni manevar, odnosno procedura repozicije kanalita. Tokom ovog tretmana za lečenje vertiga, specifične kretnje glave dovode do pokretanja oslobođenih kristala (kanalita) u unutrašnjem uhu. Premeštanje (repozicija) ovih kristala izaziva manji nadražaj u unutrašnjem uhu i simptomi nestaju. Pošto u početku ovo kretanje kristala može da pogorša vertigo u glavi, manevar bi trebalo da izvodi lekar ili fizioterapeut. (Eplijev manevar se izvodi na sledeći način: glava pacijenta se iz normalnog položaja zabaci što je moguće više unazad, a potom se savija za oko 30 stepeni unapred. Trebalo bi da tokom ove promene položaja glave kristali ispadnu iz kanala. Po završetku procedure pacijent se vraća u normalan sedeći položaj.)
Kotornove vežbe za glavu, ili Kotorn-Koksijeve vežbe za glavu (CC vežbe), odnosno program vestibularne habituelne rehabilitacije, zapravo su nizovi pokreta oka i glave, koji dovode do smanjenja osetljivosti nerava u unutrašnjem uhu i poboljšanja stanja kod vertiga. Pacijent mora sam redovno da praktikuje ove jednostavne pokrete, ako želi najbolje rezultate.
Lekovi mogu da pruže izvesno olakšanje, ali se ne preporučuju kao dugotrajno rešenje. Kod upornih simptoma vertiga, često se prepisuje meklizin, koji može da bude delotvoran. Benzodiazepinski medikamneti, poput diazepama, takođe su delotvorni, ali mogu da izazovu jaku pospanost kao neželjeno dejstvo. Neki drugi lekovi mogu da se koriste za ublažavanje mučnine ili povraćanja. Veoma je važno da imate na umu da lekovi imaju samo simptomatsko dejstvo, odnosno ublažavaju simptome, ali se ne smatraju „lekom“ za vertigo.
Saznajte više> Vrtoglavica: Uzroci i 5 prirodnih načina da se zaustavi
Da li su kućni lekovi delotvorni kod vertiga?
Vežbe vestibularne rehabilitacije ili modifikovani Eplijev manevar su namenjeni za redovno praktikovanje, pa mogu da dovedu do znatnog poboljšanja stanja pacijenata sa vertigom.
Promenade u ishrani koje bi mogle da ublaže simptome vertiga
Srećom, pojedine promene u ishrani i prirodno lečenje vertiga može poboljšati simptome. Dobro mesto, za početak, je ishrana. Evo neke od strategija koje se koriste u anti – vertigo ishrani.
- Smanjite povišen holesterol
Visok holesterol ponekad može biti krivac za vertigo i vrtoglavicu izazvanu slabijom cirkulacijom u telu. Nivo holesterola se lako smanjuje uz ishranu sa više vlakana i uključivanjem više povrća, voća i mahunarki.
Odlični izbori su maline, jagode, brokoli, kupus, spanać, sočiva, pinto pasulj i crni pasulj. Esencijalne masne kiseline takođe štite srce. Dobri izvori masnih kiselina su lanene semenke i masna riba poput lososa i bakalara.
- Snizite povišen pritisak
Povišen pritisak i arteroskleroza su takođe, mogući uzročnici vertiga. Da bi se to rešilo, napravite promene u ishrani, kako biste napali problem u korenu.
Za povišen pritisak se obično prepisuje DASH dijeta. Ishrana se sastoji od velikih količina voća i povrća, mlečnih proizvoda sa manjim procentom masti, i integralnih žitarica.
DASH ishrana ima malo zasićenih masri i holesterola, puno vlakana, proteina, kalcijuma, kalijuma i magnezijuma.
- Smanjite nivo šećera u krvi
Dijabetes je još jedan uzrok vertiga. Namirnice sa manjim glikemijskim indeksom mogu regulisati nivo šećera u krvi. Hrana sa manjim glikemijskim indeksom postepeno podiže nivo šećera u krvi, a tu spadaju namirnice sa indeksom koji je manji od 55.
Neke od namirnica bogate hranljivim materijama, sa niskim glikemijskim indeksom su: čičoke, tikvice, kupus, okra, rotkvice, brokoli, patlidžan, potočarka, zelena salata, celer i zelen.
- Jedite namirnice koje sadrže više magnezijuma
Smatra se da vertigo bolest može biti simptom deficijencije magnezijuma. Namirnice pune magnezijuma koje treba ubaciti u anti-vertigo ishranu su: kinoa, heljda, đumbir, losos, bosiljak, blitva, cvekla, paradajz, semenke suncokreta, kelj i tofu.
- Konzumirajte puno namirnica koje sadrže vitamin D
Vertigo bolest može biti posledica deficijencije vitamina D. Jedno istraživanje iz 2014. godine govori da manjak vitamina D može pogoršati simptome kod osoba koje imaju vertigo u glavi.
Najbolji izvori D vitamina su jaja, škampi, sardine, bakalar, tunjevina, skuša, divlja riba, kavijar, goveđa jetra, ulje skuše i pečurke.
Izbegavajte namirnice koje izazivaju vertigo
Postoji puno namirnica koje izazivaju vertigo bolest. Evo spiska hrane koju treba da izbegavate:
Slana hrana
Ako je vaša ishrana puna obrađene hrane, verovatno unosite puno natrijuma. So može poremetiti balans elektrolita i tečnosti u telu, što izaziva simptome vertiga.
Anti vertigo ishrana koja je puna hranljivih materija i prirodnih namirnica obezbeđuje dovoljno natrijuma svakoj odrasloj osobi. Izbegavajte obrađene namirnice, večere za podgrevanje i konzerviranu hranu.
Šećer
Hrana bogata šećerom će takođe poremetiti balans telčnosti u organizmu, što može uzrokovati vertigo bolest. Jedite zdravu hranu i unosite puno voća i povrća. Izbegavajte obrađenu hranu i piće puno šećera kao što su gazirani sokovi, žitarice, peciba, sirup za palačinke i pekmez.
Hrana koja izaziva migrenu
Tiramin je amino kiselina koja izaziva migrenu. Hranu koja sadrži tiramin treba ozbegavati u širokom luku. Tu spada odstojalo meso poput dimljenih kobasica, čajne, kulena i stariji sirevi kao što su provolonski, bri, čedar, Rokfort, plavi sir, švajcarski i mocarela.
Druge namirnice koje sadrže tiramin su smokve, banane, čokolada i jogurt, kao i koštunjavo voće i semenke. Da biste izbegli vertigo u glavi, izbegavajte pekan orahe, kikiriki, puter od kikirikija, semenke bundeve, semenke susama, orahe i druge putere od semenki i orašastih plodova.
Prirodni lekovi za vertigo
Postoji puno prirodnih rešenja za lečenje vertiga kod kuće.
Prirodni lekovi za vertigo
Hidratacija
Odličan prirodan lek za vertigo u glavi je redovan unos tečnosti. Najbolje bi bilo da ostanete dobro hidrirani, tako što ćete piti 10 čaša filtrirane vode svakog dana.
Dodajte malo soli, crnog bibera i sok od pola limuna u čašu mlake vode. Ovo piće smanjuje osećaj vrtoglavice.
Spavajte
Osobe koje ne spavaju dovoljno mogu imati vertigo u glavi. Zbog toga je neophodno da svake noći spavate 7-8 sati. Ovako ćete imati energije tokom celog sledećeg dana.
Takođe, dobro bi bilo da ne spavate tokom dana, i da svako veče ležete u isto vreme, kako biste imali čvrst san. Da biste smanjili vrtoglavicu kada se probudite, polako ustanite kada se budite i nemojte puno šetati po mraku.
Takođe, možda bi bilo pametno da sednete na krevet po ustajanju, kako bi vam se uši i glava navikli na nov položaj.
Promenite jastuk
Loš i ravan jastuk može priškinuti živac, zbog čega možete imati nesanicu. Zbog toga nakon buđenja možete imati vrtoglavicu. Generalno gledano, bilo bi dobro da promenite jastuk na svakih šest meseci kako bi vratni mišići mogli zaista da se opuste dok spavate.
Takođe, za smanjivanje vrtoglavice prilikom buđenja, spavajte sa dva ili više jastuka.
Masaža glave i rotacija glave
Jedna obična masaža može uraditi puno- poboljšati cirkulaciju i ublažiti vertigo. Koristite esencijalno ulje za opuštanje- lavandu, kamilicu, nanu, limun i ylang ylang.
Kada sedite na stolici, dobro bi bilo da nagnete glavu napred i bradom dodirnete grudi. Zatim polako rotirajte glavu u smeru kazaljke na satu, tri puta. Ponovite i na drugu stranu tri puta.
Ovako ćete sprečiti spazam u vratu i smanjiti simptome vertiga.
Stres
Kada je reč o nošenju sa stresom, ovo može smanjiti simptome vertiga. Stres utiče na imuni sistem i povećava šansu da otečete, dobijete infekciju uha i slično.
Dobre tehnike za smanjivanje stresa su redovno vežbanje, više sna, meditacija, duboko disanje, joga, tai či, akupunktura i provođenje vremena u prirodi.
Biljni lekovi za vertigo
Biljni lekovi se dugo vremena koriste za lečenje vertiga, mučnine i vrtoglavice.
Đumbir
Đumbir (Zingiber officinale) se dugo smatrao uspešnim lekom za vertigo, vrtoglavicu i mučninu. Ispariva ulja i jaki fenoli, šogaol i gingerol, podstiču cirkulaciju i viskoznost krvi. Ovo može poboljšati dovod krvi u mozak i unutrašnje uho.
Preporučljiva doza đumbira na dnevnoj bazi je 30 do 90 kapi tinkture ili 2-4 grama svežeg korena đumbira.
Ginko biloba
Ginko biloba je poznat po tome što popravlja neurološke poremećaje, uključujući i nuspojave vertiga. To radi tako što poboljšava cirkulaciju u mozgu i unutrašnjem uhu.
Istraživanja su pokazala da ginko biloba učinkovit isto kao i farmaceutski lek za vertigo betahistin.
Počnite lečenje sa 250 miligrama kapsula ginko bilobe ili tinkture svakog dana dok se simptomi vertiga ne smanje, i onda smanjite dozu na 40-60 miligrama radi prevencije.
Može li vertigo da se spreči?
Kontrola faktora rizika koji dovode do moždanog udara, može da umanji stepen rizika za pojavu centralnog vertiga. To podrazumeva održavanje krvnog pritiska, nivoa holesterola i glukoze u krvi u optimalnom opsegu. Da bi se ublažili simptomi vertiga kod Menijerove bolesti, kontrolisani unos soli može da bude od koristi. Ako je dijagnostikovan periferni vertigo, vežbe vestibularne rehabilitacije mogu da spreče ponavljanje napada.
Kako se većina slučajeva vertiga spontano javlja, teško je predvideti ko je izložen riziku; s obzirom na to, potpuno izbegavanje ili prevencija nisu mogući. Međutim, zdrav način života smanjuje stepen rizika za pojavu ovog stanja.
Kakve su prognoze kod vertiga?
Većina pacijenata sa perifernim vertigom može da oseti znatno olakšanje uz lečenje; navodi se da Eplijev manevar u slučajevima BPPV može da bude koristan i kod 90% pacijenata. Mada rekurencija BPPV veća od 15% u prvoj godini nakon napada, mala je verovatnoća da će vertigo trajati duže od nekoliko dana. Kod upornog vertiga, ispitivanje na prisustvo nekog osnovnog strukturalnog problema mozga, kičmenog kanala ili unutrašnjeg uha, može da bude neophodno.