Menierova bolest je oboljenje čula sluha i čula za ravnotežu. Klinički se manifestuje napadima vrtoglavice, gubitkom sluha, zujanjem i punoćom u ušima. Napad vrtoglavice se naglo javlja, traje do nekoliko sati, praćen je mučninom, a ponekad i povraćanjem. Njemu prethodi osećaj zapušenosti i zujanje u obolelom uvu. Nakon napada pacijent je obično iscrpljen i malaksao. Gubitak sluha na obolelom uvu je postepeno sve veći, a zujanje je obično konstantno prisutno.
Tačan uzrok nastanka bolesti nije u potpunosti razjašnjen, ali se u literaturi navodi teorija da najverovatnije nastaje zbog poremećaja mikrocirkulacije u unutrašnjem uvu, odnosno nakupljanjem veće količine tečnosti (endolimfa) u unutrašnjem uvu. U početku je bolest jednostrana, ali vremenom često zahvata i drugo uvo.
Najčešće se javlja u srednjem životnom dobu, kod obolelih koji su radno sposobni. Zato je bitna rana dijagnostika i blagovremena terapija Menierove bolesti da bi se smanjilo odsustvo sa posla i poboljšao kvalitet života obolelih. Za dijagnozu Menierove bolesti pored anamneze i kliničkog pregleda bitno je ispitivanje slušne funkcije, ravnoteže kao i magnetna rezonanca.
Konzervativno lečenje
Zbog nepoznavanja etiologije bolesti u terapiji se primenjuju različite konzervativne i hirurške metode. Procenu efikasnosti primenjenog lečenja otežava fluktuirajući tok bolesti sa poboljšanjima i pogoršanjima. Obolelima najviše smeta nepredvidivi napad vrtoglavice, koji utuče ne samo na njihov kvalitet života, već i na radnu sposobnost. Zbog toga je terapija u Meniereovoj bolesti pre svega usmerena na lečenje simptoma akutnog napada, ali i na prevenciju sledećih napada vrtoglavice i mogućnosti trajnog gubitka sluha.
Kod lečenja akutnog napada Menierove bolesti ordinira se terapija koja smanjuje vrtoglavicu i mučninu. Primenjeni lekovi olakšavaju tegobe obolelom, ali ne leče uzrok nastanka bolesti već deluju simptomatski.
U daljoj profilaksi napada se primenjuje dugotrajna terapija betahistinom, jer je utvrđeno da primena betahistina poboljšava mikrocirkulaciju unutrašnjeg uva.
U prevenciji se koriste I diuretici koji imaju ulogu da smanje količinu tečnosti u organizmu, a samim tim i u unutrašnjem uvu.
Pacijentima se preporučuje I neslana dijeta uz konzumiranje 1,5l vode i kontrola unosa soli od 1,5 do 2 g tokom dana, jer veći unos količine soli zadržava tečnost u organizmu.
Savetuje se i promena životnih navika (prestanak pušenja, unos čaja i kafe, izbegavanje stresa) koje mogu provocirati napad vrtoglavice.
Kod trajnog gubitka sluha mogu se primeniti u slušni aparati.
Vestibularna rehabilitacija,(program vežbi) , je korisna jer smanjuje mogućnost pada i poboljšava kvalititet života. Primenom vežbi koje su prilagođene bolesniku omogućava se da mozak kompenzuje i ponovo adekvatno obradi primljene podataka o ravnoteži.
U kućnim uslovima primenom Meniett aparata dolazi do ublažavanja simptoma vrtoglavice, zujanja i pritiska u ušima, ali nije evidentirana dugoročna efikasnost.
Invazivne intervencije
Kada konzervativna terapija nije efikasna, a napadi vrtoglavice su i dalje često prisutni predlaže se primena invazivnih intervencija, kojim se onesposobi ili razori čulo za ravnotežu u obolelom unutrašnjem uvu.
Lokalna primena leka u srednje uvo
Lokalna primena leka se ostvaruje ubrizgavanjem u srednje uvo kortikosteroida ili aminoglikozida koji se apsorbuju u unutrašnjem uvu i time ostvaruju svoj efekat. Ovom intervencijom se ostvaruje visoka koncentracija primenjenog leka, a minimalni sistemski efekat.
Hirurško lečenje
Hirurška terapija Menierove bolesti je indikovana kod pacijenata sa teškom formom ovog oboljenja kod kojih druge metode lečenja nisu bile efikasne.