AUTOIMUNE BOLESTI su poremećaji imunog sistema koji izazivaju abnormalno slabu ili prekomerno izraženu aktivnost imunog sistema.
U slučajevima kada je imuni sistem prekomerno aktivan, organizam napada i oštećuje sopstvena tkiva (autoimuna bolest). Bolesti imunodeficijencije smanjuju sposobnost organizma da se bori sa napadačima i izazivaju podložnost infekcijama.
Kao odgovor na nepoznate okidače, imuni sistem može da počne da stvara antitela koja, umesto da se bore protiv infekcije, napadaju tkiva sopstvenog organizma. Lečenje autoimunih bolesti je obično usmereno na smanjenje aktivnosti imunog sistema.
Autoimune bolesti (dijabetes tipa 1, Hašimotov tireoiditis, reumatoidni artritis – sve u svemu, nekih 80 vrsta ovih bolesti) postaju sve češće širom sveta. Ako se ne dijagnostikuju na vreme, mogu da izazovu ozbiljna zdravstvena stanja, koja su ponekad i opasna po život. Poznavanje najčešćih simptoma je prvi korak ka boljem kvalitetu života. Ako se kod vas javljaju simptomi koje ćemo navesti u drugom delu teksta, trebalo bi da se javite svom lekaru.
Autoimune bolesti su češće kod žena nego kod muškaraca. Postavljanje dijagnoze autoimune bolesti može da bude prilično teško, jer brojna oboljenja, kojih ima oko 80, nemaju samo jedan, već više zajedničkih simptoma.
Preporučljivo je da pre odlaska kod lekara napravite spisak svih simptoma koje imate.
Možda će potrajati pre nego što vam postave pravu dijagnozu, ali kada se utvrdi vrsta autoimune bolesti, određivanje lečenja postaje mnogo lakše.
Najčešće autoimune bolesti su:
Reumatoidni artritis
Imuni sistem stvara antitela koja se pričvršćuju za obloge zglobova. Ćelije imunog sistema potom napadaju zglobove, izazivajući upalu, otoke i bolove. Ukoliko se ne leči, reumatoidni artritis postepeno dovodi do trajnog oštećenja zgloba. Lečenje reumatoidnog artritisa obično podrazumeva uzimanje različitih oralnih lekova ili injekcija, kojima se smanjuje aktivnost imunog sistema.
Autoimuna bolest lupus
Osobe koje pate od lupusa imaju autoimuna antitela koja mogu da se pričvrste za tkiva u čitavom organizmu. Najčešće su lupusom zahvaćeni zglobovi, pluća, ćelije krvi, nervi i bubrezi. Lečenje obično podrazumeva svakodnevnu oralnu upotrebu prednizona, steroida koji smanjuje funkcije imunog sistema.
Zapaljenske bolesti creva
Imuni sistem napada sluzokožu creva, izazivajući napade dijareje, rektalno krvarenje, neizdrživi nagon za pražnjenjem creva, bolove u trbuhu, povišenu telesnu temperaturu i gubitak telesne težine. Ulcerozni kolitis i Kronova bolest su dva glavna oblika zapaljenskih bolesti creva. Ove autoimune bolesti se leče imunosupresivima, koji se daju oralno ili u formi injekcija.
Multipla skleroza
Kad se javi ova autoimuna bolest imuni sistem napada nervne ćelije, izazivajući simptome u koje spadaju bolovi, slepilo, malaksalost, slaba kondicija i mišićni grčevi. Za lečenje multipla skleroze mogu da se koriste različiti medikamenti koji stišavaju reakciju imunog sistema.
Dijabetes melitus tipa 1
Antitela imunog sistema napadaju i uništavaju ćelije pankreasa koje stvaraju insulin. Ovaj oblik dijabetesa se zove i juvenilnim, pa pacijenti već u mlađim godinama moraju da primaju injekcije insulina da bi preživeli.
Gilijan-Barov sindrom
Imuni sistem napada nerve zadužene za kontrolu mišića nogu, a ponekad i ruku i gornjeg dela tela. Posledica je slabost, koja ponekad može da poprimi težak oblik. Glavni način za lečenje Gilijan-Barovog sindroma je filtriranje krvi pacijenta terapijskom plazmaferezom, odnosno procedurom ekstrakorporalnog prečišćavanja krvi.
Hronična inflamatorna demijalinizaciona polineuropatija (CIDP)
Slično kao i kod Gilijan-Barovog sindroma, i kad se razvije ova autoimuna bolest imuni sistem napada nerve, ali simptomi mnogo duže traju. Oko 30% pacijenata, kod kojih bolest nije dijagnostikovana i lečena rano, može da bude vezano za invalidska kolica. Lečenje CIDP i GBS je u suštini isto.
Psorijaza
Psorijaza je autoimuna bolest kod koje se, prekomerno aktivne imune ćelije, koje se zovu T ćelije, ili T limfociti, nakupljaju u koži. Aktivnost imunog sistema stimuliše ćelije kože da se brzo umnožavaju, stvarajući, srebrnkaste, ljuspaste ploče na koži. Lek za psorijazu ne postoji, ali neki medikamenti i nega kože mogu da ublaže simptome.
Grejvsova (Bazedovljeva) bolest
Imuni sistem stvara antitela koja stimulišu štitnu žlezdu da u krv ispušta veću od potrebne količine tiroidnih hormona (hipertireoza). Simptomi Grejvsove bolesti podrazumevaju izbočenost očiju, gubitak telesne težine, nervozu, razdražljivost, ubrzani rad srca, malaksalost i krtu (lomljivu) kosu. Uništavanje ili uklanjanje štitne žlezde, pomoću lekova ili operacijom, najčešće su neophodne mere za lečenje Grejvsove bolesti.
Hašimotov tireoiditis
Hašimotov tireoiditis je još jedna autoimuna bolest kod koje antitela koja stvara imuni sistem napadaju štitnu žlezdu, polako uništavajući ćelije koje proizvode tiroidne hormone. Nizak nivo tiroidnih hormona (hipotireoza) razvija se mesecima ili godinama. U simptome spadaju umor, konstipacija, debljanje, depresija, suva koža i osetljivost na hladnoću. Normalne funkcije organizma mogu da se uspostave svakodnevnim uzimanjem oralnih pilula sintetičkih tiroidnih hormona.
Mijastenija gravis
Kad se pojavi ova autoimuna bolest antitela se vezuju za nerve i onemogućavaju ih da pravilno stimulišu mišiće. Malaksalost koja se pojačava prilikom aktivnosti, glavni je simptom mijastenije gravis. Piridostigmin je glavni lek koji se koristi za lečenje mijastenije gravis.
Vaskulitis
Kod ove grupe autoimunih bolesti imuni sistem napada i oštećuje krvne sudove. Vaskulitis je upala krvnih sudova i može da zahvati bilo koji organ, pa se zato simptomi znatno razlikuju i mogu da se manifestuju bilo gde u organizmu. Lečenje podrazumeva smanjenje aktivnosti imunog sistema, obično pomoću prednizona ili nekog drugog kortikosteroida.
Simptomi autoimunih bolesti
Smatra se da postoji 10 najčešćih simptoma autoimunih bolesti, koje ćemo navesti da bismo vam pomogli da se uverite da niste izloženi opasnosti od ovih bolesti, kao i da biste na vreme počeli da se lečite.
Bolovi u trbuhu ili problemi sa varenjem
Jedan od najčešćih simptoma autoimunih bolesti je abnormalno pražnjenje creva, na primer, konstipacija ili dijareja. Kronova bolest, celijakija, hipotireoza i mnoga druga autoimuna oboljenja imaju ovaj simptom. Ako se javlja i kod vas, odmah se javite lekaru, jer to može da bude znak ozbiljne bolesti..
Upala
Većina zapaljenskih procesa usled autoimunih bolesti nije vidljiva, jer se događaju unutar tela. Ipak, postoje neki znakovi koji govore da je vreme da se obratite lekaru, na primer, gušavost. Gušavost je otok na vratu, koji je posledica uvećane štitne žlezde. Bilo koji drugi oblik otoka smatra se znakom autoimune bolesti.
Dugotrajna ili ponavljajuća povišena telesna temperatura
Nekoliko autoimunih bolesti počinje napadom virusa na vaš organizam, pa zato možete da dobijete povišenu telesnu temperaturu, koja može da se povuče, ali i da postane pojava koja se često ponavlja.
Umor
Zamislite da vam je imuni sistem oslabio usled neke autoimune bolesti, pa kako ste sve bolesniji, to sve više osećate i umor. Ako imate potrebu da odspavate čak i nakon potpunog, neometanog noćnog sna ili jedva otvarate oči ujutru, to je simptom umora kod većine autoimunih bolesti. Autoimuni hepatitis, celijakija, Hašimotov tireoiditis, hemolitička anemija i zapaljenske bolesti creva, spadaju u bolesti kojima je umor zajednički simptom.
Uvećani limfni čvorovi
Uvećani limfni čvorovi su uglavnom znak reumatoidnog artritisa, posebno kod osoba koje boluju duže vreme. Lupus i sarkoidoza takođe izazivaju uvećanje limfnih čvorova.
Svrab i kožni osipi
Svrab kože ili čak kožni osipi ne moraju da ukazuju na alergiju, kao što bi većina ljudi pomislila, već mogu da budu i pokazatelj da imuni sistem ne radi kako treba. Dijabetes tipa 1, Hašimotov tiroiditis, psorijaza i druge brojne autoimune bolesti, manifestuju se i kožnim simptomima.
Osećaj trnaca
Ako u stopalima i nogama osećate trnce, bilo bi pametno da posetite lekara. Trnci mogu da budu pokazatelj ozbiljnog sindroma – Gilijan-Barovog. U druge simptome Gilijan-Barovog sindroma spadaju ubrzani rad srca, otežano disanje, pa čak i paraliza.
Promene telesne težine
Veći deo života ste imali normalnu telesnu težinu, a onda, iznenada, počinjete ili mnogo da mršavite ili da se mnogo debljate. Ovo je situacija u kojoj imuni sistem „gasi“ metabolizam. Postoje brojne autoimune bolesti povezane sa naglim mršanjem ili debljanjem, na primer, Hašimotov tiroiditis, celijakija i Grejvsova bolest.
Promena boje kože
Ako se jednog jutra probudite i vidite da su vam koža i beonjače dobile žutu boju, to je simptom autoimunog hepatitisa. Ako se pogledate u ogledalu i primetite bele mrlje na koži, to je znak vitiliga.
Alergije na hranu
Još jedan od simptoma autoimunih bolesti je i alergija na hranu. Većina ljudi smatra da se alergije na hranu lako leče uzimanjem antihistaminika, ali one su i simptom autoimunih bolesti, kao što su celijakija i Hašimotov tireoiditis. Alergija ne mora da se manifestuje kao osip ili svrab. Umesto toga, organizam može da počne da zadržava više vode ili možete da primetite nenormalnosti prilikom pražnjenja creva. Čim uočite da nešto nije u redu nakon konzumiranja određenih namirnica, obratite se lekaru.
Autoimune bolesti su hronične i rano otkrivanje može da vam pomogne da duže živite zdravijim životom. Ukoliko kod sebe uočite neki od navedenih simptoma, zakažite pregled kod lekara.