MONOCITI su veliki leukociti koji se prave u koštanoj srži i putuju putem krvi do tkiva različitih organa. Njihova glavna funkcija je uklanjanje ćelijskog otpada i mikroorganizama, što je proces koji se zove fagocitoza.
Prevelik ili suviše mali broj monocita nikad nije dobar znak, zbog čega danas pričamo o normalnim vrednostima monocita u krvi.
U nastavku ćete saznati šta su monociti, zbog kojih bolesti mogu biti povišeni i sniženi i kako njihov broj dovesti u nornalu…
Šta su monociti ?
Monociti, velike bele krvne ćelije (vrsta leukocita) koje se pretvaraju u makrofage u tkivu, pomažu u kontroli infekcije fagocitozom (”jedenjem”) bakterija, ali imaju i manje korisnu stranu. Monociti mogu izazvati upale koje oštećuju tkivo. U krvnim sudovima, zapaljenje može oštetiti krvne sudove i povećati rizik za aterosklerozu, što može smanjiti protok krvi u srce. Određena hrana može pomoći da zadržite broj monocita u zdravim granicama.
Monociti imaju dve glavne funkcije. Prva je da se reše virusa i bakterija u krvi, kao i ćelijskog otpada. Proces eliminacije se zove fagocitoza – monociti upijaju ćelije koje treba da izbaci, zarobi ih u jednu membranu i eliminiše uz pomoć enzima. Ponekad se izbacivanje iz organizma ne desi, što znači da se virus proširi.
Druga funkcija monocita je identifikacija prirode napadača na organizam i alarmiranje drugih ćelija, kako bi mogle da daju adekvatan odgovor. Monociti su, dakle, esencijalni za rad imunološkog sistema.
Monociti u krvi referentne vrednosti
Radili ste krvnu sliku i pitate se koje su normalne vrednosti monocita?
Postoje dva načina ispitivanja monocita. Normalne vrednosti se utvrđuju relativno i apsolutno, drugim rečima, njihovo procentualno učešće u krvi i apsolutni broj.
Kao što smo već rekli, normalan opseg vrednosti se kreće od 1 – 10% ukupnog broja svih belih krvnih zrnaca (WBC/leukociti), mada se negde ova vrednost kreće od 2 – 10%. Apsolutni broj monocita smatra se normalnim, ako se kreće u opsegu od 200/400 – 600/1000 ćelija po mikrolitru krvi.
Snižen ili povišen broj monocita u vreme analiziranja uzorka krvi, ne ukazuje uvek da postoji problem, pa su zato potrebne i naknadne analize krvi.
Na primer, vaš organizam se možda bori sa nekom infekcijom ili nekom privremenom bolešću tokom uzorkovanja i ispitivanja krvi. Razlog za brigu predstavlja prisustvo i drugih simptoma, kao i kada broj monocita nije u normalnom opsegu vrednosti u više uzastopnih analiza krvi.
Kako se odreduje broj monocita?
Leukocitarna formula, odnosno diferencijalna krvna slika služi za određivanje broja pojedinačnih grupa, odnosno ćelija leukocita. Adekvatna laboratorijska analiza je potpuna samo uz leukocitarnu formulu zajedno sa krvnom slikom.
Postoje tri glavne vrste leukocita:
1) granulociti (neutrofilni, bazofilni i eozinofilni)
2) monociti
3) limfociti.
Simptomi abnormalnog broja monocita
Pošto je broj monocita izvan normalnog opsega simptom imunog odgovora ili zdravstvenog problema, on ne izaziva nikakve jedinstvene simptome.
Međutim, možete da imate simptome oboljenja koje je dovelo do poremećaja u broju monocita. Standardni fizički znak da je broj monocita previše visok ili nizak ne postoji.
U neka moguća oboljenja koja dovode do abnormalnog broja monocita spadaju
Infekcije – Bakterijske ili virusne infekcije su najčešći uzrok abnormalnog broja monocita. Infekcije povećavaju broj monocita, a mogu da nastanu usled:
- akutne virusne infekcije
- tuberkuloze
- pneumonije (upale pluća)
- bronhijalne astme
- upale slepog creva
Upala ili ukočenost zglobova – Hronična upala zglobova, izazvana reumatoidnim artritisom (RA) ili sistemskim eritemskim lupusom, može da izazove povećan broj monocita.
Lako krvarenje/izbijanje modrica – Neobjašnjivo izbijanje modrica ili lako krvarenje, povezuju se sa hronično malim brojem monocita. Niski monociti u krvi su takođe i simptomi nekih oblika leukemije.
Neobjašnjivo mršavljenje
Ozbiljne promene raspoloženja
Bolesti jetre
Povišeni monociti
Povišeni monociti u krvi (monocitoza) su najčešće posledica hronične infekcije u organizmu, ali i autoimunih poremećaja, poremećaja krvi i malignih bolesti.
Uzroci za povećane monocite mogu biti brojni, od kojih su neki manje ozbiljni, a neki veoma ozbiljni.
Dakle, povišeni monociti u krvi ukazuju na:
– hronično zapaljenje u organizmu
– infekcije parazitima
– tuberkulozu
– virusne infekcije (kao što su boginje, mononukleoza, zauške i dr)
– maligne bolesti.
Monocitoza ili povećani monociti mogu da se jave kao odgovor na stres, upalu, povišenu telesnu temperatura usled virusne infekcije, ozbiljne bakterijske infekcije, preranu ćelijsku smrt u živim tkivima, abnormalnosti imunog sistema i dr.
Visoki monociti mogu da ukazuju i na oboljenje poznato kao sarkoidoza, gde dolazi do obrazovanja malih, oblih izbočina na tkivima.
Povećani monociti ukazuju i na hroničnu granulomatoznu bolest, što je nasledna bolest u kojoj ćelije koje obavljaju fagocitozu ne funkcionišu kako treba.
Kušingov sindrom, izazvan prekomernim izlaganjem visokim nivoima kortizola (hormon stresa), je još jedan od mogućih uzroka za monocitozu.
Povišeni monociti i CRP
Ukoliko se jave povišeni monociti i CRP, to u većini slučajeva ukazuje na postojanje upale u organizmu, koju svakako treba ispitati.
Saznajte više> Šta znači povišen CRP
Monociti uvećani kod dece
Kada su monociti uvećani kod dece, to može da ukazuje na virusnu infekciju ili upalu u organizmu. Dešava se i da su monociti uvećani kod dece potpuno normalno stanje, bez jasnog uzroka.
Povišeni monociti u trudnoći
Povišeni monociti u trudnoći mogu da budu normalno stanje. Međutim, ovo bi svakako trebalo ispitati, jer postoji mogućnost da se radi o infekciji, koja u trudnoći može da bude opasna i za plod.
Sniženi monociti
Sniženi monociti ili monocitopenija su najčešće posledica bolesti koje utiču na koštanu srž. Određeni virusi, poput HIV-a, napadaju imuni sistem i izazivaju snižene monocite.
Anaplastična anemija je još jedan uzrok sniženih monocita, kada telo prestaje da proizvodi dovoljno krvnih zrnaca zbog oštećenja koštane srži.
Sistemski lupus eritematozus i reumatoidni artritis su još neki primeri bolesti koje uzrokuju snižene monocite, a treba pomenuti još i tuberkulozu, malariju i Epstein-Bar-ov virus (mononukleozu).
Hemoterapija, terapija zračenjem, terapija interferonima i glukokortikoidima takođe mogu oštetiti koštanu srž i dovesti do sniženih monocita.
Niska koncentracija folne kiseline i vitamina B12 mogu da uzrokuju snižene monocite u krvi.
Kako broj monocita dovesti u normalu
Pre svega, treba otkriti osnovni uzrok koji je doveo do povišenih ili sniženih monocita. Samo lečenjem osnovnog uzroka je moguće vratiti broj monocita u normalu.
Ako se pitate kako da sami lečite povišeni broj monocita, mesto na kome bi trebalo da tražite odgovor su faktori vašeg načina života, koji mogu da pospešuju zapaljenske procese u organizmu.
A opet, povišeni broj monocita je simptom nekog drugog oboljenja, ne problem sam po sebi. Stoga, usredsređivanjem na načine ograničavanja sistemske upale, možete da stvorite zdraviju životnu sredinu, što može da dovede do uravnoteženog imunog odgovora.
Ako vaši napori rezultiraju malim ili nikakvim promenama i broj monocita u krvi i dalje bude snižen ili visok, verovatno patite od nekog ozbiljnijeg oboljenja, koje mora da se ispita u medicinskom okruženju.
Ipak kako vam, adekvatna ishrana može pomoći da broj monocita vratite u normalu vredi da pokušate jer nećete sebi naneti nikakvu štetu već ćete poboljšati opšte zdravstveno stanje svakako.
Omega-3 masne kiseline
Omega-3 masne kiseline koje se nalaze u masnoj ribi, kao što su losos i skuša, i suplementi ribljeg ulja imaju antiinflamatorna svojstva koja štite od ateroskleroze i srčanih bolesti.
Uzimanje dodataka ribljeg ulja ili konzumiranje ribe bogate omega-3 masnim kiselinama na dnevnom nivou može pomoći u smanjenju monocita.
U britanskoj studiji iz 2007. godine, istraživači su dokazali da su osobe koje uzimaju dodatke ribljeg ulja manje podložne inflamatornim reakcijama na zidovima krvnih sudova. Ovaj efekat nije bio toliko izražen kod ljudi koji su već uzimali lekove za lečenje oboljenja perifernih arterija.
Mediteranska ishrana
Mononenasićene masti koje se nalaze u uljima, kao što je maslinovo ulje, i hrani, kao što su semenke, orašasti plodovi, povrće, voće i integralne žitarice – uključene su u široko rasprostranjenu mediteransku ishranu i mogu imati zaštitni efekat protiv inflamatornih reakcija izazvanih monocitima. Izbegavajte trans masti i zasićene masti, često pronađene u prerađenim namirnicama.
Unošenje alkohola
Umerena količina alkohola svakodnevno može pomoći u smanjenju opasnog zapaljenja izazvanog monocitima. Ali u velikim količinama, alkohol takođe može stimulisati upalu. Ključ za konzumiranje alkohola je da zadržite umereni unos, što je jedno piće dnevno za žene i ne više od dva pića dnevno za muškarce. Ljubičasti sok od grožđa može imati iste zaštitne prednosti kao alkohol.
Konzumiranje šećera
Dijabetes i visok nivo glukoze u krvi su povezani sa porastom oslobađanja monocita i upalom. Stoga treba smanjiti unos rafinisanog šećera iz ishrane kako bi se smanjila upala i rizik od srčanih bolesti.
Međutim, jedna studija iz 2007. godine nije našla da je došlo do povećanja oslobađanja monocita nakon obroka sa visokim glikemijskim opterećenjem u poređenju sa obrokom sa niskim glikemijskim opterećenjem, kod žena sa prekomernom težinom.
To je bilo suprotno očekivanim rezultatima: visoko-glikemijski obroci stimulisali bi veće oslobađanje monocita. neophodno je još istraživanja u ovoj oblasti, zaključili su istraživači – jer su gojaznost, otpornost na insulin i bolesti srca često povezani sa ishranom visokog glikemijskog opterećenja, koja uključuje rafinisane šećere i obrađene namirnice.
Šta rade monociti – kakva je njihova funkcija?
Kao što smo rekli, monociti su deo prirodnog odbrambenog mehanizma našeg organizma. Oni imaju tri glavne funkcije:
- fagocitoza
- prezentacija antigena
- proizvodnja citokina (citokini su, pored antitela, najvažniji sekrecioni proizvodi ćelija imunog sistema)
Fagocitoza – Ovo je proces u kome makrofagi gutaju štetne bakterijske, gljivične i virusne patogene, pre nego što ih ubiju i razlože na manje čestice.
Prezentacija antigena – Antigen prezentirajuće ćelije, kao što su makrofagi i dendritske ćelije, pomažu drugim belim krvnim zrncima (WBC/leukociti) da detektuju napadače, tako što postavljaju prepoznatljivu supstancu patogena (antigen) na svoje „telo“. U tom trenutku počinje stvaranje antitela.
Proizvodnja citokina – Prisustvo patogena može da stimuliše monocite da stvaraju proinflamatorne (citokini koji podstiču sistemsku upalu) i antiinflamatorne citokine, kojima se jača imuni odgovor organizma.
Osim toga, monociti uklanjaju mrtve ćelije sa mesta na kome postoji infekcija, čime doprinose procesu lečenja.
Naravno, postoje i neki primeri kada je imuni sistem prekomerno aktivan i nedovoljno aktivan. U takvim slučajevima aktivnost monocita može da ukazuje na štetnu – hroničnu upalu – ili da vas ostavi izloženima napadačima.
Međutim, povišeni ili sniženi monociti ili njihova aktivnost, sami po sebi nisu simptom zdravstvenog problema. Umesto toga, to je pokazatelj da se u organizmu događa nešto drugo.
Monociti – deo slagalice
Monociti su samo jedan od delova, koji sačinjavaju celinu belih krvnih zrnaca i ukupni imuni odgovor vašeg organizma. Briga samo zbog povišenog broja monocita ili traženje saveta za njegovo lečenje ili kako da smanjite broj monocita, verovatno neće bitno uticati na vaše zdravlje.
Ako vas lekar uputi na laboratorijsku analizu krvi, kako bi imao bolji uvid u bilo kakav zdravstveni problem koji utiče na vas, gledaće ukupnu sliku da bi odredio najbolji način lečenja.
Kada je u pitanju broj monocita, umesto da se trudite da njihov broj povećate na prirodan način, bilo relativni ili apsolutni, bolje je da se usredsredite na zdrave životne navike koje ublažavaju upalu i obratite se lekaru ako, i kada, osećate da vam nije dobro.
Dijagnozu prepustite profesionalcima.