Rejnoov sindrom (bolest, fenomen) simptomi, uzrok, lečenje

raynaudov sindrom

REJNOOV SINDROM je retko oboljenje krvnih sudova koji nose krv iz srca do nekih delova tela. Kod osoba sa Rejnoovim sindromom se javljaju kratke epizode vazospazma, što dovodi do toga da se krvni sudovi sužavaju i smanjuje se dotok krvi u ekstremitete.Oboljenje je poznato i kao: Raynaudov sindrom, Reyev sindrom, Rejnodov sindrom, Rejov sindrom…

U nastavku ćete saznati i šat je Rejnoov fenomen i šta je Rejnoova bolest…

rejnoov sindrom


Šta je Rejnoov sindrom?

Ovo stanje je prvi put opisao francuski lekar Moris Rejno 1862. godine. On je objasnio da se promena boje na koži javlja kada se krvni sudovi naglo suze i kada prestane dotok krvi u ekstremitete. Prvo prsti na rukama i nogama postaju beli, a zatim naglo poplave zbog nedovoljno kiseonika. Kada krv počne da se vraća u ove delove tela, oni postaju crveni.

Postoje dve vrste Rejnoovog sindroma i razlika između njih se ogleda u uzroku i simptomima.

Primarni Rejnoov sindrom, koji se zove i Rejnoova bolest, je češći oblik ovog poremećaja i obično je manje ozbiljan. Glavni uzrok primarnog Rejnoovog sindroma nije poznat, ali se smatra da bolest nije povezana sa drugim oboljenjima i da izaziva smanjen protok krvi u arterijama.

Sekundarni Rejnoov sindrom, koji se zove i Rejnoov fenomen, je teži oblik ovog oboljenja. Smatra se da se javlja zbog nekog drugog oboljenja (npr. bolesti vezivnog tkiva) ili zbog environmentalnih faktora.


Simptomi

raynaudova bolest

Koji su znaci i simptomi Rejnoovog sindroma ?

Simptomi primarnog i sekundarnog Rejnoovog sindroma su relativno slični. Osobe sa Rejnoovim sindromom obično dobijaju simptome zbog hladnoće i stresa. Simptomi Rejnoovog sindroma se obično javljaju prvo na prstima na rukama i nogama, ali mogu biti primetniji na ušima, nosu, usnama i bradavicama.

Simptomi se mogu razviti na različitim delovima tela tokom svakog napada, i ne moraju se uvek javiti na prstima. Simptomi su ponekad primetni na samo nekoliko prstiju ili se mogu prvo javiti tamo i tek kasnije se raširiti na druge prste.

Napad se dešava zbog sužavanja krvnih sudova, što rezultira prekidom dotoka krvi u ekstremitete. To se zove i vazospazam. Taj termin se koristi da se opiše naglo suženje kvrnih sudova. Tokom napada se dešava sledeće:

  • prsti postaju prvo beli, a zatim plavi
  • javljaju se utrnulost i hladnoća
  • javljaju se “mravinjanje” i trnci
  • javljaju se bolovi
  • javlja se crvenilo kada se krv ponovo vrati u pogođene delove tela
  • probadanje i peckanje prate vraćanje krvi u pogođene delove tela

Simptomi se ne javljaju samo zbog smanjenog dotoka krvi, već i kada krv počne da se vraća, javljaju se bol i peckanje.

Trajanje napada koji izaziva Raynaudov sindrom varira. On može trajati nekoliko minuta, ali i nekoliko sati. U zavisnosti od toga šta izaziva napade, oni se mogu javljati svakodnevno, po nekoliko puta dnevno ili tek s vremena na vreme.

Postoji dosta komplikacija koje se javljaju zbog Rejnoovog sindroma. Sekundarni Rejnoov sindrom (Rejnoov fenomen) izaziva ishemiju tkiva, do čega dolazi zbog nedovoljnog dotoka krvi u pojedine delove tela. To može izazvati pojavu čireva na prstima, kao i gangrenu, odnosno odumiranje tkiva. Mada je to redak slučaj, Rejnoov sindrom može dovesti do takve gangrene da amputacija postaje neophodna.


Uzroci i faktori rizika za Rejnoov sindrom

rejnoov sindrom lečenje

Mada tačan uzrok primarnog Rejnoovog sindroma koji je poznatiji kao Rejnoova bolest nije poznat, postoje neke stvari koje često dovode do napada. Dva takva “okidača” su:

  • Hladnoća: izlaganje hladnoći često izaziva napad i dovodi do naglog suženja krvnih sudova, što za posledicu ima smanjen dotok krvi u ekstremitete. Izlaganje hladnoći, posebno ako je prisutno još neko oboljenje kože ili krvi, često izaziva napad Rejnoovog sindroma.
  • Stres: jak stres i anksioznost su čest uzrok pojave ovih simptoma, čak i ako nema izlaganja hladnoći. Takođe, stres i anksioznost često izazivaju znatno teže simptome nego hladnoća, i to bez obzira na temperaturu.

Sekudarni Rejnoov sindrom se može javiti zbog brojnih stanja i faktora. Mnoge osobe sa Rejnoovim fenomenom imaju neku drugu bolest ili stanje koje utiče na arterije ili nerve. Oboljenja koja su najčešće povezana sa sekundarnim Rejnoovim sindromom su:

Sklerodermija: reč je o autoimunoj bolesti koja pogađa vezivno tkivo. U doslovnom prevodu, sklerodermija znači “tvrda koža”. Sklerodermija podrazumeva abnormalno zadebljavanje vezivnog tkiva koje se nalazi ispod kože i “drži” unutrašnje organe u telu. Kod osoba sa sklerodermijom dolazi do zadebljanja i stvrdanjavanja kože zbog stvaranja fibroznog (ožiljačnog) tkiva. Sistemska sklerodermija može pogoditi i krvne sudove, što ograničava cirkulaciju u manjim arterijama kakve se nalaze u prstima. Mnoge osobe sa ovim oboljenjem imaju i sekundarni Rejnoov sindrom i on se obično javlja relativno rano.

loading...

Lupus: ovo je još jedna autoimuna bolest koja pogađa kožu. Jedan od najčešćih simptoma lupusa je loša cirkulacija u ekstremitetima, što izaziva napade Rejnoovog sindroma. Rejnoov fenomen se javlja kod između 18 i 46 posto osoba sa sistemskim eritremskim lupusom , vrstom lupusa koji pogađa čitav organizam.

Reumatski artritis: još jedna autoimuna bolest koja pogađa zglobove i može dovesti do oticanja u i oko zglobova, često i u šakama. Najčešći simptomi reumatskog artritisa su bol u zglobovima i mišićima, ukočenost i problemi sa normalnim pokretima. Reumatski artritis je jedna od najčešćih bolesti kod koje se javlja i Rejnoov fenomen.

Ateroskleroza: reč je o bolesti srca i krvnih sudova koja se javlja kada krvni sudovi postanu zadebljali i kruti. Jedan od glavnih simptoma i ateroskleroze i Rejnoovog sindroma je iznenadna obamrlost u rukama i nogama. Pošto ateroskleroza pogađa krvne sudove, direktno je povezana i sa vazospazmima, koji usporavaju protok krvi kroz arterije i izazivaju simptome Rejnoovog sindroma.

Sjogrenov sindrom: ovaj sindrom je još jedna autoimuna bolest koja prvenstveno pogađa suzne kanale i pljuvačne žlezde, a u težim slučajevima i meka tkiva, zglobove i nerve. Ova bolest se javlja kada telo stvara antitela koja napadaju zdrave ćelije i tkiva. Sjogrenov sindrom i Rejnoov sindrom mogu biti i povezani, što je pokazalo nekoliko studija.

Birgerova bolest: ova bolest pogađa krvne sudove u rukama i nogama. Krvni sudovi otiču i tako ometaju cirkulaciju i dovode do stvaranja tromba. Birgerova bolest ili pušačka noga izaziva simptome Rejnoovog fenomena (hladne ruke i stopala, promene boje kože, bol u ekstremiteima i bolne čireve).

Problemi sa štitnom žlezdom: neki ljudi sa tiroidnim problemima, posebno sa hipotireozom, ne podnose hladnoću i to im može izazvati probleme sa dotokom krvi u ekstremitete.

Oboljenja krvi: bolesti krvi koje pogađaju krvne sudove i smanjuju dotok krvi u udove takođe mogu imati direktne veze sa Rejnoovim sindromom. Kada su npr. krioglobulini prisutni u serumu, to obično ukazuje na neko oboljenje. Osobe koje imaju krioglobuline u serumu obično imaju problem sa hladnoćom koja im izaziva simptome i može doći i do stvaranja tromba u krvnim sudovima.

Sekundarni Rejnoov sindrom se vezuje i za sledeće faktore:

  • Povrede šaka i stopala: Rejnoov sindrom se može razviti nakon povrede šake ili stopala. To uključuje nezgode, svaku vrstu traume, promrzline i operaciju.
  • Često ponavljanje pokreta: osim čestog ponavljanja pokreta (kucanje, sviranje klavira) i rad sa vibrirajućim alatom (pneumatske bušilice i sl.) mogu oštetiti nerve i arterije, što dovodi do Rejnoovog sindroma.
  • Određeni lekovi:neki lekovi dovode do suženja arterija, niskog pritiska i problema sa cirkulacijom. Sve to povećava rizik od pojave Rejnoovog sindroma. Lekovi koji mogu izazvati sekundarni Rejnoov sindrom uključuju beta-blokatore, oralne kontraceptive, antihistaminike (lekove protiv alergija), lekove za mršavljenje, lekove protiv migrene koji sadrže ergotamin i neke lekove protiv karcinoma.

I primarni i sekundarni Rejnoov sindrom se češće javlja kod žena. Primarni Rejnoov sindrom se obično javlja pre tridesete godine, a sekudnarni nakon tridesete godine.


Lečenje

Konvencionalni načini za lečenje Rejnoovog sindroma

Većini pacijenata sa Rejnoovim sindromom se preporučuje da izbegavaju izlaganje hladnoći i da zagrevaju šake i stopala kako bi smanjili učestalost napada. Postoji i dosta načina lečenja ovih simptoma.

Osobama kojima ne pomažu prirodne metode obično se daje neki lek za vazodilataciju. Ovi lekovi regulišu cirkulaciju i sprečavaju naglo sužavanje krvnih sudova. Primeri ovih lekova su nitradi ,blokatori kalcijumovih kanala i prostaglandini.

Nitrati se koriste za širenje krvnih sudova. Neke osobe sa Rejnoovim sindromom koriste kreme ili gelove za mazanje na bolna mesta kako bi se sprečio bol prilikom napada. Međutim, kod mnogih osoba se kao nuspojava ovih lekova javljaju glavobolje, tako da se ti pacijenti obično odlučuju za neku drugu terapiju.

Blokatori kalcijumovih kanala se takođe koriste u lečenju težih oblika Rejnoovog sindroma. Međutim, ovi lekovi imaju i nuspojave: glavobolje, nizak pritisak i širenje krvnih sudova.

Prostaglandin E1 je prirodni prostaglandin koji se koristi u lekovima za širenje krvnih sudova. Ovo je efikasan tretman za Rejnoov sindrom, jer ograničava napade i pomaže u lečenju čireva koji se javljaju na prstima. Moguća neželjena dejstva prostaglandina su glavobolje i mučnina.

U težim slučajevima Rejnoovog sindroma, operacija pomaže d ase spreče napadi. Ona se radi kako bi se blokirali nervi u šakama i stopalima, što pomaže u kontroli protoka krvi u arterijama.

Kod osoba koje imaju sekundarni Rejnoov sindrom je važno lečiti oboljenje koje izaziva napade.

 

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*