Polineuropatija i mononeuropatija simptomi i lečenje

polineuropatija

POLINEUROPATIJA je najčešći oblik periferne neuropatije, oboljenje koje karakterišu oštećenje perifernih nerava (nerava koji se nalaze van mozga i kičmene moždine) i svi simptomi koji se javljaju zbog takvog oštećenja.

Kod ovog oblika neuropatije je pogođeno dosta nerava, a često se dešava da neuropatija zahvati više različitih nerava u telu.

polineuropatija simptomi


Koje vrste polineuropatije postoje?

Najčešći oblici polineuropatija su:

  • Hronična simetrična periferna neuropatija: reč je o najvećoj grupi polineuropatije. Ona se razvija postepeno i utiče na nerve u celom telu.
  • Akutna simetrična periferna neuropatija: ova vrsta neuropatije se retko javlja, ali je veoma teška i brzo se razvija. Ona pogađa nerve u celom telu i najčešće se javlja kao posledica Gijen Bareovog sindroma, autoimunog oboljenja koje napada periferni nervni sistem i može biti fatalno.
  • Multipla mononeuropatija podrazumeva oštećenje bar dva različita nervna snopa. Ova forma polineuropatije može da se javi zbog vaskulitisa (upale krvnih sudova), sarkoidoze i nekih oblika raka.

Koji su najčešći uzroci polineuropatije?

Dijabetes

dijabetes i fizicka aktivnost

Dijabetičarska periferna neuropatija pogađa između 12 i 50 procenata svih dijabetičara i to je najčešći oblik polineuropatija. Unutar te grupe se najčešće javlja distalna simetrična polineuropatija.

Kod ovog oblika polineuropatije, prva nervna vlakna koja prestaju da funkcionišu su ona koja su najudaljenija od centralnog nervnog sistema, a simptomi uključuju bol i obamrlost koji se javljaju simetrično, najčešće u stopalima i šire se ka gornjem delu nogu kako bolest napreduje. U najtežim slučajevima, polineuropatija se širi i na ruke.

Nepoznati uzroci

Polineuropatije su često idiopatske, što znači da je nemoguće utvrditi uzrok oboljenja. Ovakva neuropatija se najčešće javljaju kod osoba starijih od 60 godina.

Oboljenja i toksikoze

Ostali mogući uzroci polineuropatije su hemioterapija, HIV i SIDA (kao i lekovi koji se koriste za lečenje ovih bolesti); metabolički poremećaji (hipoglikemija, zatajenje buburega); autoimuna oboljenja (celijakija, reumatski artritis, lupus, sarkoidoza, Sjogrenov sindrom i Gijen Bareov sindrom); infekcije; trovanja; nasledna oboljenja (Šarko-Mari-Tut bolest), hormonalni poremećaji, alkoholizam i deficit vitamina.


Koji su mogući simptomi polineuropatije?

polineuropatija uzrok

Simptomi polineuropatije zavisi od toga da li su pogođeni autonomni, senzorni ili motorni nervi. Oštećenje autonomnih nerava može značajno uticati na telesne funkcije ili krvni pritisak, pa čak i stvoriti gastrointestinalne probleme.

Ošećenje senzornih nerava utiče na osećaj u pogođenom delu  tela i osećaj ravnoteže, dok oštećenje motornih nerava dovodi do problema sa pokretima i refleksima. Ako polineuropatija pogađa i senzorne i motorne nerve, stanje se zove senzomotorna polineuropatija, kod koje dolazi do oštećenja nervnih ćelija, aksona (vlakana) i mijelinskog momotača.

U zavisnosti od uzroka i opšteg stanja pacijenta, simptomi neuropatije mogu biti privremena ili trajna obamrlost, trnjenje, “mravinjanje”, peckanje, pojačana osetljivost na dodir, bol, slabost i atrofija mišića, paraliza, disfunkcija nekih organa ili žlezda i problem sa mokrenjem i/ili seksualnim funkcijama.


Bolna polineuropatija

Kakve bolove izaziva polineuropatija?

Najčešća stanja povezana sa polineuropatijom su dijabetičarska neuropatija, postherpetična neuralgija (česta posledica herpes zostera), neuropatija perifernih senzornih nerava izazvana HIV virusom i polineuropatija izazvana leprom.

Simptomi ovakvih bolova su obično slični, bez obzira na uzrok.

Oni se najčešće manifestuju kao peckanje ili osećaj elektriciteta u rukama i nogama. Osim toga, javljaju se i drugi simptomi:

  • Parestezija, gubitak normalnog osećaja u pogođenom delu tela, obamrlost i trnci
  • Alodinija, bolni odgovor na stimulans koji u normalnim uslovima ne izaziva bol (blag dodir, hladnoća)
  • Hiperalgezija, izuzetno jak bol koji se javlja zbog stimulansa koji obično izaziva blag bol

Koje su moguće komplikacije polineuropatije?

Polineuropatija može da izazove brojne komplikacije a uglavnom potiču od gubitka čulnih osećaja.

Bol je zaštitni mehanizam. Ako ne osećamo bol, ne možemo znati da smo povređeni, da se možda mali plik inficirao i pretvorio u čir i da se na kraju javila takva rana da je amputacija neophodna.

Zabeleženi su slučajevi kada su osobe sa težom neuropatijom imale prelom noge i nisu osećale jak bol, već su mislile da je reč o uganuću članka. Naravno, u takvim situacijama se stanje drastično pogoršava jer nema adekvatnog tretmana, tako da je na kraju potrebna komplikovana operacija da bi se noga spasla.

Polineuropatija može izazvati i komplikacije tokom operacije. Razlog tome je neuropatsko oboljenje zgloba (Šarkoova artropatija), stanje kod kog upala i povrede kostiju, zglobova i mekih tkiva (posebno u stopalu) koje se ne leče izazivaju defromitet. Ako je potvrđena dijagnoza neuropatije ili se sumnja na to, o tome morate obavestiti svog lekara, jer je u tom slučaju procedura sasvim drugačija.


Lečenje

Kako se leči polineuropatija?

Kada je reč o blažem i umerenom bolu zbog neuropatije, za lečenje obično pomažu lekovi koji se dobijaju bez recepta (tilenol, nesteroidni antiinflamatorni lekovi i kreme koje sadrže kapsaicin i lidokain). Za jače bolove se prepisuju COX-2 inhibitori, kao i lekovi koji deluju na “put” bolova (antidepresivi, antiepileptici). Bolovi se ponekad mogu ublažiti i električnom stimulacijom nerava i operacijom kojom se ublažava pritisa.


Šta je mononeuropatija? Uzroci, simptomi i terapija

Kada periferna neuropatija dovede do oštećenja samo jednog nerva, to stanje se zove mononeuropatija.

Povreda nerva ili pritisak na nerv (zbog upale ili edema) mogu pogoditi samo jedan nerv, što rezultira bolovima, delimičnim ili potpunim gubitkom osećaja, problemima sa pomeranjem i sličnom disfunkcijom tog dela tela. Fizička povreda, sindrom karpalnog tunela i išijas su najčešći uzroci mononeuropatije.

Osobe koje su imale neku povredu kolena ili okolnih tkiva ponekad imaju neuropatiju koja podrazumeva peronealni nerv (koji je zadužen za senzacije i pokrete donjeg dela noge i stopala) obično imaju bolove, slabost, obamrlost i trnjenje u tom delu noge.

Najčešći oblici neuropatije su:

  • sindrom karpalnog tunela (poznat i kao disfunkcija medijalnog nerva), koji utiče na pokrete i osećaj u šaci i prstima
  • disfunkcija aksilarnog nerva, što utiče na pokrete i osećaj u ramenu
  • disfunkcija radijalnog nerva, što podrazumeva probleme sa pokretima ruke, zgloba i zadnjeg dela šake
  • sindrom kubitalnog tunela (disfunkcija ulnarnog nerva), što utiče na osećaj i porekte ruke, dlana i domaog i malog prsta
  • disfunkcija peronealnog i femoralnog nerva, što utiče na pokrete i senzaciju u donjim ekstremitetima
  • kranijalne neuropatije, koje nastaju kao posledica oštećenja kranijalnih nerava i stvaraju probleme sa vidom ili osećajem u licu
  • disfunkcija išijadičnog živca (išijas), što može izazvati probleme sa mišićima u zadnjem delu kolena i lista i uticati na osećaj u butinama, listovima i stopalima

Povezano

loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*