Globulini u krvi: Zašto su ponekad povišeni ili sniženi i kako ih dovesti u normalu

GLOBULINI u krvi

PRE NEGO ŠTO OBJASNIMO ZAŠTO POVIŠEN GLOBULIN može biti opasan i kako ga sniziti, prvo da vidimo šta je uopšte globulin.

Šta SU globulini ?

Globulini su grupa proteina koja se nalazi u krvi. Globulini se stvaraju u jetri i stvara ih naš imuni sistem. Ovi proteini imaju veoma važnu ulogu u funkcionisanju jetre, zgrušavanju krvi i borbi protiv različitih infekcija.

Postoje četiri osnovna tipa globulina: alfa 1, alfa 2, beta i gama globulin. Nivo globulina u krvi se proverava sledećim testovima krvi:

  • ukupan broj proteina
  • elektroforeza proteina seruma

Globulini su različite veličine i težine. Najmanji i najlakši su alfa globulini, koji imaju masu od oko 93 kDa (kilodaltona). Najteži su gama globulini, koji teže oko 1.193 kDa.

gama globulin

Koja je funkcija globulina u telu?

Postoje dva glavna tipa plazma proteina u krvi. Serumski albumini čine oko 55 posto proteina u krvi, što pomaže u održavanju osmotskog pritiska plazme. Oni su važni za transport masnoća i nekih hirmona. Globulini čine oko 38 posto proteina u krvi i služe za transport jona, hormona i masnoća važnih za imuni sistem.


Normalan nivo globulina

Normalnim nivoom globulina se smatra količina od 2.6 do 4.6 g/dl (važi za oba pola i sve starosne grupe). Ponekad postoje minimalna odstupanja od ovih vrednosti u zavisnosti od toga koja laboratorija radi test. Na samom nalazu iz laboratorije će pisati koje su referentne vrednosti. Vaš lekar će pogledati rezultate testova i uporediti nalaze sa simpotmima.

Čak i ako vam je neka vrednost krvi van granica normale, to u zavisnosti od ostalih simptoma ne mora biti ništa zabrinjavajuće.


Nivo globulina: nizak, normalan i visok

U našem telu se nalazi mnogo vrsta proteina. Neki od njih čine određene ćelije, dok se ostale nalaze u krvotoku. Serumski proteini, koji se nalaze u krvi, su albumin, alfa-1 globulini, alfa-2 globulini, beta globulini i gama globulini. Globulini su i antitela. Imunoglobulin je važna komponenta imunog sistema. Nizak nivo proteina obično govori o manjku antitela u krvi.


Sniženi  globulini u krvi

Snižen nivo globulina u krvi je karakterističan za oboljenja jetre i bubrega. Proteini u mokraći se mogu naći u tragovima. U normalnim uslovima, glomerule u bubrezima sprečavaju da proteini, krvne ćelije i ostale strukture odu u mokraću.

Nizak nivoglobulina može ukazivati na oboljenja jetre. Ako je prisutna i žutica, obično je povišen bilirubin. Marazma, celijakija, upalne bolesti creva i slična oboljenja koja dovode do pothranjenosti mogu izazvati i nizak nivo globulina u krvi.

Najčešći simptom kad su globulini u krvi sniženi jeste podložnos infekcijama i infektivnim bolestima, kao i oticanje ruku i nogu (edem). Ako imate bilo kakvih zdravstvenih problema, obratite se lekaru i uradite test krvi kako bi se utvrdio uzrok manjka globulina.


Povišeni  globulini

krvna slika mcv

Različita oboljenja (multipli mijelom, leukemija, hemolitička anemija) mogu izazvati povišen nivo globulina u krvi.

Oboljenja jetre i bubrega, tuberkuloza i razna autoimuna oboljenja takođe mogu izazvati povišen globulin.

Visok globulin može ukazivati i na infekciju, inflamatorna oboljenja, imune bolesti i neke vrste raka. Niska proporcija albumina i globulina se često javlja kod multiplog mijeloma i autoimunih bolesti. Ako imate povišen globulin, potrudite se da ga snizite na prirodan način, jer hronično povišen globulin može izazvati hronične upale u telu, pa čak i leukemije. Autoimuna oboljenja gotovo uvek izazivaju povišen globulin.

Šta izaziva povišen globulin?

Sad kada znamo koja je normalna vrednost globulina, da vidimo i šta može izazvati povišen globulin.

  • Nivo globulina u telu skače kada obolimo od određenih bolesti krvi: multiplog mijeloma, leukemije i hemolitičke anemije.
  • Bolesti jetre, bubrega, tuberkuloza i autoimune bolesti takođe izazivaju povišen globulin. Povišen globulin ukazuje na leukemiju, oboljenja koštane srži, autoimune bolesti, hronične inflamatorne bolesti poput bolesti jetre, ulceroznog kolitisa i karcinoidnog sindroma.
  • Ako nivo globulina skoči u trudnoći, moraju se uraditi dodatni testovi kako bi se identifikovao uzrok.

Kortizol vezujući globulin (CBG) je veoma važan u tumačenju rezultata testova. Reč je o alfa-2 globulinu koji vezuje kortizol. On vezuje preko 90 posto izlučenog kortizola, dok ostali kortizol nastavlja da cirkuliše. Ovaj globulin se sintetiše u jetri i nivo alfa-2 globulina se povećava tokom trudnoće ili zbog uzimanja estrogenske terapije.


Kako sniziti globulin?

Jedan od najboljih načina da snizite nivo globulina u krvi jeste da izbegavate hranu koja sadrži mnogo proteina: soju, konoplju, zeleno povrće, crveno meso, jaja, piletinu, ribu, jogurt, mleko i sir.

Koja hrana snižava globulin?

  1. Voće i povrće

Ako želite da snizite globulin, morate smanjiti unos proteina. To znači da će vam voće i povrće činiti veći deo menija.

  1. Zdrave masnoće

Biljna ulja su siromašna proteinima i odličan su izbor zdravih masnoća. Ako jedete isključivo voće i povrće, teško da ćete uneti dovoljan broj kalorija koji vam je potreban da normalno funkcionišete. Da biste nadomestili taj manjak kalorija, ubacite u ishranu i zdrave masnoće.

  1. Jezgrasto voće

Orasi, bademi i indijski orasi su siromašni proteinima i bogati kalorijama. Možete jesti i slatkiše i konzervirano voće.