Epilepsija kod dece – uzroci, simptomi i lečenje

epilepsija kod dece

U svetu od epilepsije boluje oko 50 miliona ljudi. Procenjuje se da epilepsija pogađa 1% opšte populacije i 4% dece. Za Srbiju ne postoje sistematizovani podaci, ali pretpostavka je da se broj obolelih kreće od 50.000 – 150.000 i da je među njima najviše dece.

Epilepsija je jedno od najčešćih neuroloških oboljenja od koga pate ljudi širom sveta. Karakterišu je česti napadi, usled kojih dete bilo kada može da se paralizuje ili izgubi svest, što predstavlja ozbiljnu pretnju koja ne sme da se zanemari.

decija epilepsija

U ovom članku ćemo govoriti o epilepsiji kod dece, kako se ona prepoznaje i kako može da se leči.

Šta je epilepsija?

Mozak sledi sinhronizovani obrazac slanja električnih signala za kontrolu različitih funkcija i osećaja tela. Epilepsija je neurološko oboljenje koje utiče na prenos (transmisiju) ovih signala. Epilepsija može da se javi u bilo kom uzrastu. Međutim, poznato je da je stopa incidencije viša kod dece i osoba mlađih od 20 godina.

Kod osoba sa epilepsijom, dolazi do ometanja signala iz mozga, pa epileptični napad počinje u mozgu. Kod dece sa epilepsijom mogu da se jave različite vrste napada – oni koji zahvataju čitavo telo ili samo neki određeni deo. Imajući to u vidu, trebalo bi da znamo da nisu svi napadi epileptični, pa je zato i važno da shvatimo šta se događa sa detetom tokom napada i šta bi povodom toga trebalo da preduzmemo.*

(*Epilepsija nije jedna bolest, već opšti naziv za brojne heterogene sindrome, koje karakterišu različiti uzroci, vreme napada, vrsta napada, EEG nalazi i prognoze. – Prim. prev.)

Epileptični napadi

Epilepsija ima fizičke manifestacije poznate kao epileptični napad ili epi napad, zapravo to su epizode različitog intenziteta i trajanja.* Do ovoga dolazi usled narušene komunikacije između neurona u mozgu i onih izvan njega. Napadi mogu da budu fokalni (parcijalni ili žarišni) ili generalizovani.

(*Napad podrazumeva naizmenične žestoke nastupe kratkotrajne i stereotipne promene motorne aktivnosti, senzibiliteta, ponašanja, emocija i svesnosti, do kojih dolazi usled abnormalne električne hiperaktivnosti neke grupe neurona. Simptomi se razlikuju od zavisnosti od toga u kom delu mozga je došlo do električnog pražnjenja.

Osim toga, pre napada se često javljaju prodromi – periodi koji prethode samom napadu, a ukazuju da će do njega da dođe. Za vreme prodroma, koji mogu da traju satima ili danima pre početka epi napada, kod pacijenata su česte promene raspoloženja i ponašanja ili glavobolja, kao i osećaj čudnog mirisa, viđenje, osećanje ili slušanje čudnih ili izmenjenih stvari. – Prim. prev.)

Generalizovani napadi zahvataju neurone ili ćelije na obe strane mozga, a mogu da se manifestuju kao konvulzije (grčenje, trzanje) u opsegu od jedva primetnih do jakih trzavica. Ovakvi napadi ponekad mogu da dovedu do gubitka ili pogoršanja svesnosti. Postoji više vrsta generalizovanih napada:

  • Atonični napadi izazivaju mlitavost mišića, usled čega telo pacijenta pada na pod, što često dovodi do povreda.
  • Absensni ili petit mal epi napadi spadaju u napade koji nastaju iznenada, kod kojih je pacijent nepokretan, ukočenog i praznog pogleda blago usmerenog naviše. Ovo nisu česti napadi i traju najmanje 15 sekundi.
  • Mioklonični epi napadi dovode do povećanog mišićnog tonusa, izazivaju mišićne grčeve ili trzanje u nekom određenom delu tela.
  • Klonični epi napadi dovode do toga da se telo deteta grči i trza. Tokom ovih napada, noge, šake i kolena se savijaju i opružaju, isprva polako, a potom većom brzinom.
  • Tonični epi napadi prvo dovode do krutosti mišića, a na kraju za posledicu imaju gubitak svesti. Mišići glave, grudnog koša i šaka kontrahiraju tako da dovode do zakrivljenja kičme, dok su očni kapci podignuti i oči okrenute naviše. Pacijent teško diše.
  • Tonično-klonični epi napadi, ranije poznati kao grand mal napadi, spadaju u verovatno najteže. Oni imaju nekoliko faza – počinju gubitkom svesti, nakon čega sledi tonična faza, a potom klonična.

Fokalni epi napadi su parcijalni napadi, koji zahvataju samo neki određeni deo mozga. Ovakvi napadi mogu da budu jednostavni fokalni epi napadi, koji se javljaju kod manje od 15% osoba sa epilepsijom, i kompleksni (diskognitivni) fokalni epi napadi, koji se javljaju kod više od 35% pacijenta sa epilepsijom. I jedna i druga vrsta napada (jednostavni i kompleksni) zahvataju samo jedan deo mozga. Međutim, diskognitivni fokalni napadi izazivaju konfuziju, gubitak pamćenja i svesnost, dok jednostavni fokalni napadi ne utiču na kognitivne sposobnosti deteta.

Dalja kategorizacija fokalnih epi napada zasniva se na mestu nastanka i mestu uticaja.

Kada je dete budno i svesno tokom epi napada, to se zove početak fokalnog napada sa očuvanom svešću. Kada je dete zbunjeno ili nije potpuno budno tokom napada, to se zove početak fokalnog napada sa smanjenom svešću. Ako se za početak napada ne zna ili niko ne primećuje da je nastupio, to se zove neuočeni početak epi napada.

Iznenadni porast telesne temperature, gubitak svesti usled pada krvnog pritiska i druga zdravstvena stanja, takođe mogu da izazovu napad.*

(* Neepileptični napadi mogu da se manifestuju kao naizmenični žestoki nastupi kratkotrajne i stereotipne promene motorne aktivnosti, senzibiliteta, ponašanja, emocija i svesnosti, dakle istovetno kao i epileptični napadi, ali nisu posledica abnormalne električne hiperaktivnosti neurona. Mogu da se jave kod sinkope (duboka nesvestica usled srčanog zastoja), intoksikacije (trovanja), hipoglikemije (niskog krvnog pritiska), narkolepsije (nekontrolisanog i nevoljnog padanja u san) i drugih zdravstvenih stanja i oboljenja. – Prim. prev.)

Drugim rečima, ne ukazuju svi napadi na epilepsiju. Dakle, kako možete da znate da li je u pitanju epileptični napad? I još važnije, šta bi trebalo da preduzmete ako sumnjate da vaše dete ima epileptični napad?

Da biste saznali odgovore na ova pitanja, nastavite da čitate ovaj članak.

Simptomi epilepsije kod dece

Simptomi epilepsije se razlikuju po tome gde je napad počeo i koji deo tela je zahvaćen, a mogu da budu fizički ili mentalni. Dakle, šta se događa tokom epileptičnog napada zavisi od vrste epi napada kod deteta. Simptomi epileptičnih napada se najčešće karakterišu na sledeći način:

Motorni simptomi:

·         jako trzanje ili grčenje tela

·         slabost ili utrnulost mišića

·         krutost ili napetost mišića

·         trzanje mišića

·         epileptični spazmi (grčevi)

·         ponavljajući pokreti, kao što je pljeskanje dlanovima ili trljanje šaka, žvakanje, trčanje ili coktanje usnama, ukazuju na fokalne epi napade

·         nemogućnost gutanja, balavljenje

·         otežan govor

·         iznenadni gubitak kontrolisanja mokraće ili stolice, naročito u toku napada

·         ugriz usne ili jezika

Nemotroni ili absensni simptomi:

·         promene osećaja, emocija ili kognicije, obično uoči epi napada – ovde mogu da se jave deža vi (déjà vu – osećaj već viđenog ili doživljenog, koji nije realan, jer je situacija potpuno nepoznata) i žame vi (jamais vu – osećaj suprotan prethodno opisanom, što u doslovnom prevodu znači nikad viđeno, doživljaj poznatih životnih situacija kao potpuno nepoznatih)

·         kratki trzaji

·         zurenje, zanesenost ili odsutnost (absensni napadi), koji mogu da se pogrešno protumače kao sanjarenje

·         promene unutrašnjih funkcija, kao što je gastrointestinalna aktivnost, naleti vrućine ili hladnoće, ubrzano lupanje srca i naježenost

·         znojenje

·         promena boje kože – deluje bledo ili rumeno

Simptomi neuočenog početka nemotornog epi napada mogu da podrazumevaju bihejvioralni arest (zastoj svih telesnih kretnji), drugim rečima, dete iznenada prestaje da radi ono čime se bavilo i počinje da zuri u prazno ili postaje nepomično.

Šta bi trebalo da radite kada vaše dete ima epileptični napad?

Jedno od najbolnijih i najstrašnijih iskustava za roditelje je posmatranje deteta tokom epileptičnog napada. Dakle, šta roditelji mogu da učine da pomognu detetu koje ima epi napad?

Razlog zbog koga se većina roditelja oseća bespomoćno u toku trajanja napada kod deteta, jeste nedostatak informacija. Toga više nema. Pročitajte ova uputstva i saznaćete šta bi trebalo i šta ne bi trebalo da radite dok vaše dete ima epileptični napad.

Uradite sledeće:

·         Dete nežno položite na pod i uklonite sve predmete koji se nalaze oko njega.

·         Polako okrenite dete na stranu, kako biste sprečili da se uguši izbljuvkom ili pljuvačkom, posebno ako balavi. Ako dete povraća, prstom uklonite ostatke izbljuvka iz usta.

·         Olabavite odeću oko vrata, kao što su okovratnici ili kravate. Proverite da li je disanje u redu.

·         Pratite koliko dugo napad traje.

·         Kada smestite dete u bezbedan položaj, pozovite lekara.

·         Kada napad prođe, dete će verovatno biti umorno ili pospano.

Ostanite sa detetom tokom čitavog trajanja epi napada i sve dok se ono ne probudi nakon odmora. Vodite računa da se dete obavezno odmori nakon epi napada.

Po svaku cenu izbegavajte sledeće:

·         Ne paničite!

·         Ne pokušavajte da zaustavite drhtanje ili grčenje kod deteta. Držanje deteta neće zaustaviti epi napad, ali će mu ga učiniti neprijatnijim.

·         Nipošto nemojte da stavljate bilo šta u usta deteta.

·         Nemojte da dajete detetu nikakvu hranu ili piće, pilule ili tonike tokom epi napada. Sačekajte da se dete probudi i budite u pripravnosti da mu date lek.

·         Ne stavljate ništa u usta deteta niti pokušavajte da ih rukama držite otvorenima kada dete ima tonični epi napad. Vaše dete neće progutati jezik. Razdvajanje zuba na silu može da dovede do povređivanja, pa čak i da blokira vazdušne puteve.

Odmah pozovite lekara u sledećim slučajevima:

·         napad koji traje duže od 5 minuta

·         dete otežano diše

·         koža, usne i lice su pomodreli

·         dete je zadobilo udarac u glavu prilikom pada ili na neki drugi način pre epi napada

·         dete ima epi napad dok se nalazi u vodi

Povedite dete kod lekara ako deluje jako bolesno ili ima bilo kakve neobične ili zabrinjavajuće simptome. Takođe nabavite detetu narukvicu za bolesnike sa epilepsijom da bi ljudi u njegovoj blizini bili obavešteni od čega dete boluje i da bi mu ukazali prvu pomoć (naročito bolničari i ekipe hitne pomoći).

Uzroci epilepsije

Uzroci epilepsije se razlikuju u zavisnosti od uzrasta. Kod nekih osoba epilepsija je genetska, ali kod brojnih drugih uzroci su i dalje nepoznati.

·         Neka deca razviju genetsku epilepsiju, koju izaziva jedan ili više gena u organizmu. Nije još sasvim jasno na koji način geni utiču na mozak i kako izazivaju epileptične napade.

·         Razvojni poremećaji, kao što su neurofibromatoza (genetski poremećaj, koji izaziva formiranje tumora na nervnim tkivima), Daunov sindrom, Angelmanov sindrom (genetski poremećaj, koji dovodi do teške mentalne retardacije i anomalija neuromišićnih tkiva) i tuberozna skleroza (genetska bolest koja prouzrokuje formiranje tumora na brojnim organima), takođe povećavaju šanse za razvoj epilepsije.

·         Približno 3 – 10% dece sa autističnim poremećajem povremeno mogu da dobijaju epi napade.

·         Kod 3 – 10% osoba epi napadi su prouzrokovani promenama strukture mozga. Ponekad se deca rađaju sa ovim strukturnim promenama, koje mogu da dovedu do epi napada.

·         Epileptični napadi mogu da se jave i usled povreda glave, koje su česte kod mlađih osoba i dece.

·         Povišena telesna temperatura, infekcije i tumori mozga, takođe mogu da izazovu epilepsiju. Epileptični napadi su uobičajeni u slučajevima kada infekcija u izvesnoj meri ošteti mozak, uprkos tome što je izlečena pomoću lekova.

·         Progresivne bolesti mozga, premda retko, mogu da izazovu epi napade kod dece.

Dijagnostikovanje dečje epilepsije

To što neko dete ima napade ili epi napade, ne znači da ima i epilepsiju. Prepoznavanje različitih napada i razlikovanje epileptičnih i neepileptičnih napada nije lako. Tačna dijagnoza epilepsije je imperativ za određivanje toka lečenja. Kako bi došli do nje, lekari mogu da preporuče sledeće:

·         Analize krvi na prisustvo infekcije u mozgu, genetskih oboljenja ili drugih zdravstvenih problema, koji mogu da budu uzrok epileptičnih napada.

·         Neurološki pregledi radi ispitivanja ponašanja deteta, motoričkih sposobnosti, kognitivne funkcije i njima slični, kojima se utvrđuje vrsta epilepsije kod deteta.

·         Elektroencefalogram (EEG) spada u najčešće korišćeno ispitivanje za dijagnostikovanje epilepsije. Na skalp se pričvršćuju elektrode radi praćenja električne aktivnosti mozga. Ponašanje moždanih talasa se ispituje na abnormalnosti i prisustvo epilepsije.

·         Kompjuterizovana tomografija (CT Skeniranje) daje snimak poprečnog preseka mozga, na osnovu koga se proverava prisustvo abnormalnosti, kao što su krvarenje, ciste ili tumori, koje bi mogle da budu uzrok epileptičnih napada.

·         Magnetna rezonantna tomografija (MRI/magnetna rezonanca) daje detaljan uvid u abnormalnosti mozga ili lezije, ukoliko ih ima.

·         Funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI) otkriva promene u dotoku krvi, kada su određeni delovi mozga aktivni ili funkcionalni. Na taj način se otkrivaju specifične oblasti mozga koje su zahvaćene, a hirurzima pomože da prilikom operacije mozga ne oštete važne moždane centre.

Druga ispitivanja i pregledi, kao što su pozitronska emisiona tomografija (PET) i jednofotonska emisiona kompjuterizovana tomografija (SPECT), mogu da budu neophodna za otkrivanje abnormalnosti u aktivnim regijama mozga i ukažu na mesto sa koga kreću epi napadi.

U nekim slučajevima, lekari mogu da preporuče i druge vrste dijagnostičkih tehnika, kao što su  ispitivanje autonomnih refleksa, holter monitoring pomoću holter EKG uređaja, ispitivanje sna i fiziološka ispitivanja poremećaja kretnji, ako postoji sumnja da napade ne izaziva epilepsija nego neka druga oboljenja.

Lečenje epilepsije kod dece

Tok lečenja deteta koje boluje od epilepsije, zavisi od vrste epilepsije, uzrasta deteta, delovanja lekova i drugih faktora, u koje spada i opšte zdravstveno stanje deteta. Mada je moguće da simptomi epilepsije, uključujući i napade, u nekim slučajevima na kraju mogu da nestanu, to zavisi od vrste i težine epilepsije.

Inače je cilj lečenja epilepsije smanjenje učestalosti epi napada i njihova kontrola pomoću lekova. Lekar može da razmotri i druge metode lečenja za zaustavljanje napada, u rasponu od promene načina ishrane do operacije mozga.

Lekovi za epilepsiju kod dece

Antiepileptici su lekovi koji se najčešće koriste za smanjenje učestalosti epi napada i za njihovo sprečavanje, ako je moguće. Postoji više vrsta antiepileptika, ali nisu svi isti. Vaš epileptolog (lekar specijalista za epilepsiju) će uzeti u obzir uzrast deteta, vrstu epi napada i njihovu jačinu, učestalost, način života, neželjena dejstva leka i druge faktore, pre nego što detetu prepiše antiepileptički lek.

Obično je samo jedan lek protiv epi napada sasvim dovoljan da napade drži pod kontrolom. Ovi medikamenti se uzimaju najmanje 2 godine, ponekad i 3 ili 4 godine, pošto epi napadi prestanu. Potom se doza smanjuje i na kraju se uzimanje leka obustavlja. Međutim, postoji mogućnost da se epi napadi ponovo vrate, ali većina njih može da se kontroliše medikamentima.

Oko 65% dece, koja zahvaljujući lekovima nisu imala napad tokom 2 godine, obično više ne dobijaju epi napade kada prestanu da uzimaju lek.

Imajte na umu da antiepileptici imaju neka neželjena dejstva, kao što su debljanje, nemogućnost koncentracije, nemogućnost rasuđivanja i bihejvioralni problemi, kao što su hiperaktivnost i razdražljivost. Razgovarajte sa lekarom o mogućim neželjenim dejstvima leka, pre nego što započnete lečenje.

Ishrana dece sa epilepsijom

Lekar može da preporuči promenu načina ishrane, u zavisnosti od uzrasta deteta i ako je epilepsija otporna na lekove. Ketogena ishrana, sa visokim unosom masti i niskim unosom ugljenih hidrata može da uvede organizam u stanje poznato kao ketoza, u kome organizam razlaže masti umesto ugljenih hidrata. Ketoza može da spreči epi napade, mada ona deluje samo kod nekih vrsta dečje epilepsije.

Studije pokazuju da oko 50% pacijenata sa epilepsijom, koji praktikuju ketogenu ishranu, imaju za više od 50% bolju kontrolu epi napada i 10% više verovatnoće da će živeti bez novih napada. Dete može i dalje da ne dobija epi napade i kada se vrati na normalan način ishrane, uz pomoć zdravstvenog stručnjaka.

Imajte na umu da detetu nije lako da se pridržava ograničenja u ishrani sa malo ili nimalo ugljenih hidrata. Nije lako držati dete dalje od namirnica bogatih ugljenim hidratima, kao što su hleb, pirinač, šećer i slatkiši.

Operacija

Operacija se preporučuje kada su epi napadi uporni, a organizam ne reaguje na lekove ili promenu načina ishrane, kao i kada lekar otkrije moždanu leziju koja izaziva epi napade. Ako preliminarni pregledi i ispitivanja potvrde da je dete podobno za operaciju, stručnjaci preporučuju da se ona obavi što je moguće ranije.

VNS terapija

Stimulacija nerva vagusa (lutajući nerv, pneumogastrični nerv – moždani nerv, koji sadrži motorna, senzitivna i parasimpatička vlakna, a ima široko inervaciono polje, usled čega je i dobio ime) ili VNS terapija, koristi uređaj sličan pejsmejkeru – VNS stimulator, koji šalje električne impulse do mozga preko nerva vagusa, pa na taj način sprečava epi napade. Uređaj se implantira potkožno u blizini grudnog koša, a idealan je za pacijente sa epilepsijom koji ne reaguju na medikamente i nisu podobni za operaciju. Premda se delotvornost ovog uređaja intenzivno testira na odraslim pacijentima, dejstvo VNS stimulatora kod pedijatrijskih pacijenata sa epilepsijom još se ispituje.

Alternativne terapije, kao što je ajurvedska medicina, možda imaju neke mogućnosti lečenja osoba koje pate od epilepsije. Premda ne postoji nijedno detaljno istraživanje o ajurvdskim metodama lečenja epilepsije, studije govore personalizovanim pristupima lečenju epilepsije. Dakle, ne može svaka vrsta epilepsije da se leči na isti način ni u ajurvedskoj medicini. Takođe, imajte na umu da tradicionalne medicine i procedure nisu klinički ispitane, niti je dokazano da deluju.

Prevencije epileptičnih napada

Epileptični napadi ne mogu da se zaustave uzimanjem lekova. Ali ako znate koju vrstu napada vaše dete ima i šta ih pokreće, možete da sprečite situacije koje do njih dovode. Mada okidači mogu da se razlikuju u zavisnosti od vrste epilepsije od koje dete boluje, postoji nekoliko najčešće navođenih okidača koji moraju da se izbegavaju.

·         Uskraćivanje sna je čest pokretač epi napada. Ako detetu svake noći obezbedite dovoljno sna, to može da pomogne da se napadi ređe događaju.

·         Sprečite povrede glave zaštitnom opremom, kao što su kacige i štitnici za bicikl i skejtbord.

·         Naučite dete da pažljivo hoda i korača da bi izbeglo padove, koji mogu da dovedu do povreda glave.

·         Sklanjajte dete od prejakih stimulansa, kao što su previše jako osvetljenje ili preglasni zvukovi da biste sprečili epi napade.

·         Vodite računa da dete ne preskače doze antiepileptika i postarajte se da ih svakodnevno uzima u isto vreme.

·         Naučite dete tehnikama za kontrolu stresa i stvorite okruženje bez stresa, jer stres i naprezanje takođe mogu u nekim slučajevima da budu okidači epi napada.

·         Pridržavajte se zdrave ishrane sa više proteina i manje ugljenih hidrata. Ipak, pre bilo kakve drastične promene načina ishrane deteta, posavetujete se sa lekarom.

Nije lako živeti sa epilepsijom. Pa ipak, dete koje boluje od epilepsije ne bi trebalo da lišavate malih životnih zadovoljstava. Upotreba lekova i primena preventivnih mera protiv epi napada, mogu da unaprede kvalitet života vašeg deteta i vas. Razgovarajte i tražite savete od lekara, najbolje epileptologa, kako biste naučili što više o tome kako da pomognete detetu sa epilepsijom.

loading...