MEDICINSKI TERMIN ZA OVAJ PROBLEM JE ATROFIJA MIŠIĆA, ali većina ljudi to prosto zove “gubitak mišićne mase”. Međutim, postoje dve vrste atrofije mišića, i jedna od njih je daleko ozbiljnija od druge. Prvi tip je atrofija mišića zbog neaktivnosti, dok je drugi neurogena atrofija. Mada su simptomi kod obe vrste atrofije slični, uzroci su različiti, a samim tim je i lečenje drugačije.
Najčešći uzroci gubitka mišićne mase zbog nekretanja
U većini slučajeva, uzrok atrofije mišića je malo fizičke aktivnosti, i tada su najčešće pogođeni mišići nogu i ruku. Mnogi ljudi smatraju da se atrofija javlja kod ljudi koji su prikovani za krevet i koji ne mogu da se kreću, ali sedentarni način života je zapravo glavni uzrok gubitka mišićne mase, posebno za gubitak mišićne mase na nogama.
Dobre vesti: stvari se mogu vratiti u normalu uz dovoljno fizičke aktivnosti.
Loše vesti: mnogi ljudi nisu spremni da promene svoje navike i da počnu više da se kreću kako bi zaustavili gubitak mišićne mase na nogama i ponovo izgradili mišiće.
Nažalost, mnogima ne pada na pamet da je srce takođe mišić. Srce je isto mišić i neophodna mu je vežba da bi ostao zdrav i jak. Osobe koje ne mogu da se kreću i moraju da leže dok se oporavljaju od neke bolesti imaju veći rizik od atrofije mišića, ali oni ne mogu mnogo toga da urade kako bi to sprečili, osim ako imaju fizikalnog terapeuta ili neku posvećenu osobu koja će svakodnevno raditi sa njima. Mada je obično nemoguće potpuno popraviti nastalu štetu kod osoba koje su duže vreme ležale u krevetu, moguće je sprečiti da se stanje pogorša.
Neurogena atrofija mišića najčešći uzroci
Neurogena mišićna atrofija je daleko ređa od atrofije nastale zbog neaktivnosti, ali se i znatno teže leči. Neurogena atrofija mišića se javlja zbog povreda i oboljenja nerava koji su vezani za mišiće. Poliomijelitis, Lu Gerigova bolest (amiotrofična lateralna skleroza), Gijen Bareov sindrom, miotona distrofija i muskularna distrofija su najčešći uzročnici neurogene mišićne atrofije.
I neke povrede mogu izazvati oštećenje nerava koji dolaze do mišića i šalju signale u njih i iz njih. U nekim slučajevima je moguće izlečiti ovaj oblik atrofije, ali ako je uzrok atrofije multipla skleroza, Lu Gerigova bolest ili šlog, atrofija je neizlečiva i trajna. Ponekad dolazi do ometanja funkcije nerava u mozgu, kičmenoj moždini ili čak u samom nervu. Najbolji primer je iskakanje diska. Kada doeđ do iskakanja diska, on stvara pritisak na kičmu što direktno pogađa nerve i rezultat neurogena mišićna atrofija. Kad je u pitanju neurogena atrofija mišića jedan od najboljih primera je sindrom karpalnog tunela.
Znaci i simptomi atrofije mišića
Gubitak mišićne mase koji se javlja zbog fizičke neaktivnosti se manifestuje kao, najgrublje rečeno, slabost mišića. Znake i simptome je lako uočiti i kod sebe i kod drugih. Ako ne vežbamo određene mišiće, oni postaju slabi i na kraju se javlja atrofija. Znake i simptome neurogene atrofije je u početku teže prepoznati. Mnogi medicinski udžbenici kao glavni simptom navode slabost posturalnih mišića. Posturalni mišići su svi oni mišići koji nam omogućuju da stojimo pravo.
Dakle, jedan od prvih simptoma neurogene mišićne atrofije je nepravilan, povijen položaj. Ostali simptomi su bol u leđima, problemi sa hodanjem, kontraktura Ahilove tetive i zadnje lože, ograničen opseg pokreta vrata, ukočena kičma, pa čak i zatajenje srca. Još jednom, srce je mišić i ako dođe do atrofije ovog mišića, on će verovatno prestati da funkcioniše. Neki od ovih simptoma su očigledni i može ih prepoznati svako. Međutim, za pojedine stvari (npr. za povišen nivo kreatin kinaze) je potrebno uraditi laboratorijske testove.
Mišićna atrofija lečenje
Lečenje zavisi od toga koja vrsta atrofije se javila. Mišićna atrofija zbog nekretanja se može sprečiti i izlečiti uz dovoljno vežbanja i uz pravilne vežbe, dok se neurogena atrofija leči na drugačije načina. Ponekad se prepisuju lekovi, dok je u pojedinim slučajevima operacija jedino rešenje. Od lekova se obično preporučuju antiinflamatorni lekovi i kortikosteroidi koji ublažavaju upalu i iritaciju problematičnih nerava. Ako je došlo do iskakanja diska ili nekog sličnog problema, on se uglavnom rešava operacijom.
U većini slučajeva, osteopate mogu da smanje pritisak na nerve unutar kičmene moždine. Raspitajte se kod prijatelja i rođaka da li znaju nekog dobrog kiropraktičara. Svrha takvog “prilagođavanja kičme” je bukvalno istezanje kičmenog stuba kako bi se ublažio pritisak na ukleštene ili pritisnute nerve. Nažalost, ponekad je nemoguće izlečiti atrofiju i to je obično slučaj kod neizlečivih i progresivnih oboljenja. Medicina je dosta uznapredovala u poslednjih nekoliko decenija, i pronađeno je dosta lekova koji mogu sprečiti ili odložiti napredovanje bolesti u određenoj meri i/ili ublažiti bolove, ali za većinu ovih bolesti još uvek ne postoji lek.
Osim ako imate neku tešku bolest ili ne smete/ne možete da ustajete iz kreveta, najbolji način za lečenje mišićne atrofije jeste da počnete da se krećete. Da bi sprečili gubitak mišićne mase radite neke zahtevnije vežbe, koliko god vam to u početku bilo naporno.
Pošto je i starost važan faktor kad je u pitanju atrofija mišića, ako više niste u najboljim godinama, šetajte, plivajte ili potražite neki program kardio vežbi za starije osobe. Veoma je važno da koristite svoje mišiće kako oni ne bi atrofirali.Atrofija mišića nogu se može sprečiti i laganim dužim šetnjama.Da bi sprečili gubitak mišićne mase na nogama više šetajte, manje koristite prevoz, vozite bicikl i umesto lifta koristite stepenice. Možda će vam u početku biti teško da se pridržavate takvog rasporeda, ali ćete uskoro primetiti rezultate.