Stres i uznemirenost mogu uticati na trenutni, iznenadni i nagli skok krvnog pritiska. Zato je veoma važno da osobe koje boluju od hipertenzije pronađu načina da izbegnu stres.
Rezultati brojnih studija o različitim tehnikama kontrole stresa i njihovom uticaju na visok krvni pritisak pokazali su da meditacija, opuštanje mišića, joga i tehnike nenasilne komunikacije utiču na smanjenje hipertenzije. Istraživanjem je utvrđeno da se hipertenzija na nervnoj bazi može držati pod kontrolom uz svakodnevno slušanje klasične muzike, bar pola sata..
Istraživanja pokazuju da svakodnevno hodanje brzim korakom snižava vrednosti krvnog pritiska kod hipertenzičara, i to za čak 8 mmHg. Fizička aktivnost omogućava da srce bolje koristi kiseonik, pa ne mora dodatno da se napreže u pumpanju krvi.
Sprovodite kardio vežbe bar pola sata četiri puta nedeljno, ali se prethodno obavezno posavetujete sa lekarom. Takođe, probajte da tokom šetnje povećate brzinu kretanja ili kilometražu. Sporo disanje i primena tehnika meditacije, kao što su joga i tai-či, snižavaju nivo hormona stresa i podstiču lučenje renina, enzima bubrega, koji utiče na vrednosti krvnog pritiska. Praktikujte ih pet minuta ujutro i pre odlaska na spavanje. Duboko udahnite i raširite grudni koš i stomačnu duplju. Potom izbacite vazduh i oslobodite se tenzije.
Visok pritisak je uvek uz druge bolesti
Kako ona dodaje, hipertenzija može da bude opasna ukoliko pacijent uz to ima i neku drugu bolest – dijabetes, slabost srčanog mišića.
– Takođe, krvni pritisak nema iste vrednosti tokom čitavog dana. On može da “skoči” posle fizičke aktivnost, ali i posle jela. Sasvim drugu vrednost ima posle jutarnjeg buđenja, ali i posle emotivnog “napora”. Bitno je da obratimo pažnju ukoliko imamo glavobolju, bolove u vratu, kičmi ili u nekom drugom delu tela, to može da bude razlog za “skok” pritiska, kao reakcije organizma.
Velika greška da se pritisak obara
Ona dodaje da je velika greška da se u tim situacijama pritisak obara.
– Ukoliko pacijent ima pritisak 150 sa 90, a žali se na jaku glavobolju, koja traje nekoliko dana, greška je da mu odmah snižavamo pritisak. Potrebno je otkriti uzroke glavobolje ili drugih bolova i rešavati ih jer su oni doveli do povećanja krvnog pritiska. U suprotnom, nateraćemo organizam da stalno povećava pritisak jer je to njegov refleks na bolove.
SKRIVENI RAZLOZI
Tačan mehanizam nastanka hipertenzije je nepoznat u oko 93-95 odsto slučajeva. Kod svega pet do sedam odsto osoba uzrok može da se otkrije i izazvan je drugim oboljenjima kao što su poremećaj funkcije štitne i nadbubrežne žlezde, određeni tumori nadbubrega, poremećaj rada bubrega i bubrežnih arterija, prekomerna upotreba određenih lekova – protiv prehlade, protiv bolova, hormonska terapija.