Visok krvni pritisak na nervnoj bazi

VISOK KRVNI PRITISAK NA NERVNOJ BAZI  ne znači da ste oboleli od hipertenzije i da morate da pijete lekove za snižavanje pritiska.Skok pritiska na nervnoj bazi je obično privremen…

Krvni pritisak obično dosta oscilira tokom dana. Bez obzira na to koliko ste zdravi, tokom dana ćete imati i viši i niži pritisak u zavisnosti od toga šta ste jeli, koliko ste spavali, koliko se krećete i da li ste pod stresom i kolikim.

Ako vam je dijagnostifikovana hipertenzija tj. vaš pritisak je stalno povišen u dužem vremenskom periodu onda iza toga stoji neki poremećaj u organizmu a ne samo stres i nervoza.Obično se dijagnostikuje esencijalna hipertenzija čiji se uzrok ne može otkriti.Ako ne pijete lekove za snižavanje pritiska bilo da ste opušteni ili nervozni pritisak se neće spustiti.

Anksioznost tj. nervoza može uticati na krvni pritisak. Zanimljivo je to što anksioznost ne mora samo da dovede do skoka krvnog pritiska – ona ga može i sniziti.

stres


Promene krvnog pritiska i anksioznost

Anksioznost aktivira odgovor organizma “bori se ili beži” (koji nam služi da se zaštitimo od opasnosti) kada za tim nema potrebe. Kada se javi odgovor “bori se ili beži” u organizmu, javlja se i niz fizioloških promena koje nam pomažu da se borimo sa pretnjom (ako je prisutna), ali kada se taj odgovor javi iako nikakva pretnja nije prisutna, nepotreban je i samo pravi problem.

Evo zašto možemo dobiti povišen pritisak na nervnoj bazi…

  • Ubrzan rad srca. Ubrzan rad srca dovodi do povišenog krvnog pritiska. Kada ste nervozni, rad srca se ubrzava, jer ono počinje da pumpa više krvi u sve delove tela koji su uključeni u odgovor “bori se ili beži”. Ubrzan rad srca povećava pritisak, posebno sistolni. Dijastolni pritisak obično ostaje stabilan (moguće su manje oscilacije).
  • Kontrakcije srčanih komora. To ima direktne veze sa brzinom rada srca, jer je reč o istom sistemu. Krv obično stiže u komore i ide iz njih pod istim pritiskom. Međutim, kada smo anksiozni i kada se komore, uslovono rečeno, zgrče dok krv ide kroz njih, to dovodi do povišenog pritiska.
  • Već smo rekli da anksioznost ne izaziva uvek visok pritisak. Hipoventilacija koja se ponekad javlja zbog anksioznosti može izazvati nizak krvni pritisak. Mnogi anksiozni ljudi dišu sporije kada imaju napad i izdišu previše ugljen-dioksida. To dovodi do širenja krvnih sudova i snižavanja krvnog pritiska. Veoma retko se dešava da pritisak opadne do opasno niskog nivoa, ali se to ipak može desiti.
  • So i natrijum. Kada stres izazove hipertenziju (visok krvni pritisak) zbog stvari o kojima smo već govorili, može se javiti problem sa izlučivanjem natrijuma. Dakle, anksioznost sama po sebi može izazvati visok krvni pritisak, ali i natrijum iz soli dovodi do hipertenzije.

Imajte na umu i to da su česte promene krvnog pritiska tokom dana zbog hidratacije, fizičke aktivnosti i ishrane sasvim normalne. Krvni pritisak nije stalno isti, čak i ako niste anksiozni. Dakle, ako povremeno merite krvni pritisak i on bude viši od normalnih vrednosti, sasvim je moguće da je to samo oscilacija i da inače imate normalan krvni pritisak.


Promene krvnog pritiska mogu izazvati anksioznost

povisen pritisak

Dešava se i da visok krvni pritisak izazove anksioznost, a ne obrnuto. I nizak i visok pritisak mogu izazvati promene u brzini rada srca, vrtoglavicu, nesvesticu i još mnogo toga. Ti simptomi mogu izazvati anksioznost ili napad panike. Naravno, nije svaki slučaj hipertenzije posledica anksioznosti. Dešava se i da se anksioznost javi zbog visokog pritiska.


Da li je visok krvni pritisak na nervnoj bazi opasan?

Mnogi ljudi se pitaju da li skok pritiska na nervnoj bazi opasan. Na ovo pitanje nema jednostavnog odgovora. Na najosnovnijem nivou, česte fluktuacije krvnog pritiska nisu opasne. Ne zaboravite da se one stalno dešavaju i ne stvaraju nikakav problem. Međutim, visok ili nizak krvni pritisak je uvek simptom nekog problema – anksioznosti ili srčanog oboljenja.

Ako izlečite anksioznost, i krvni pritisak i rad srca će se vratiti u normalu (osim ako imate i neko drugo oboljenje). Ljudsko telo je čudesan mehanizam. Kod osoba koje su duže vreme izložene stresu i stalno se nerviraju često se dešava da se njihov krvni pritisak prilagođava toj anksioznosti, što znači da se on na kraju i vraća u normalu. Povišen pritisak kod anksioznosti je obično samo privremen i najčešće se javlja u ranim fazama anksioznosti ili tokom napada besa.

Bilo bi pogrešno reći da povišen krvni pritisak nije opasan. Ako imate bilo kakvo srčano oboljenje, veoma je važno da kontrolišete pritisak. Nervoza izaziva ubrzan rad srca, što dovodi do visokog pritiska i može pogoršati stanje kod srčanih oboljenja. Ako imate visok pritisak, obratite se svom lekaru i tražite adekvatnu terapiju, bez obzira na to da li mislite da imate visok pritisak na nervnoj bazi ili ne.


Kako rešiti problem sa visokim krvnim pritiskom?

Krvni pritisak ne možete sami kontrolisati niti je to potrebno. Mozak kontroliše pritisak kako bi funkcionisanje organizma bilo optimalno. Privremeni skokovi krvnog pritiska obično izazivaju brigu, ali se oni ne dešavaju bez razloga.

Da biste održali zdrav krvni pritisak, veoma je važno da izlečite anksioznost. Bez obzira na to da li imate panične napade, anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulsivni poremećaj ili neki drugi oblik anksioznosti, najbolje je da odete kod stručnjaka koji će vam pomoći u lečenju tog poremećaja. Tako ćete regulisati i krvni pritisak.


Kada se javi visok krvni pritisak na nervnoj bazi bitno je da se što pre smirite i opustite a za to su odlične sledeće vežbe disanja…

Vežbe disanja za regulaciju povišenog pritiska

Visok pritisak je jedan od glavnih krivaca za moždani i srčani udar, a sa njim velika većina ljudi (trećina stanovništva u Srbiji) ima problem. Povišen krvni pritisak se javlja iz puno različitih uzroka, zbog čega se tako teško leči. Većina pacijenata pije lekove za pritisak, a ti lekovi definitivno nisu savršeni i imaju svoje nuspojave. U većini slučajeva, pacijeti uzimaju nekoliko različitih lekova za pritisak, što samo pogoršava stvar, jer je rizik od štetnih nuspojava sve veći.

Ali, postoje i drugi načini za kontrolu krvnog pritiska, uključujući redovno vežbanje i promene u ishrani, ali jedan od najjednostavnijih načina za kontrolu pritiska je pravilno disanje.

Način na koji dišemo ima trenutan i značajan utisak na nivo stresa i krvni pritisak. Joga i meditacija dokazano smanjuju krvni pritisak, a u oba slučaja se pažnja poklanja pravilnom disanju.

Disanje i krvni pritisak povezani su simpatičkim nervnim sistemom. Plitko, brzo disanje koje se javlja na nervnoj bazi aktivira simpatički nervni sistem, koji je uključen u otpuštanje hormona stresa, kao što su kortizol i norepinefrin. Kontrolisani, plitki udasi pomažu parasimpatičkom nervnom sistemu da se aktivira, pošto on kontrira simpatičkom nervnom sistemu, te smanjuje stres, nivo kortizola i norepinefrina. Ovo za posledicu ima odmor, sporiji rad srca, niži pritisak, poboljšano varenje i osećaj smirenosti.

Postoji puno različitih dokazanih tehnika disanja koje se lako uče i može ih izvoditi bukvalno svako, u bilo koje doba dana. Jedan od najefektnijih zove se Butejkova metoda. Da biste znali kako se izvodi, prvo treba da napravite jedan test, kako biste ustanovili vaš normalan način disanja, jer to govori koliko ugljen dioksida imate u telu.

Suviše brzo ili suviše sporo disanje koje može biti na nervnoj bazi, izbacuje višak ugljen dioksida, što zapravo, pravi problem. Kada uradite test, znaćete kako stojite sa potrošnjom ugljen dioksida i onda ćete znati šta treba da uradite sa vežbama disanja, kako biste postigli željeni efekat i snizili pritisak.

  • Sedite ispravljeno, nemoje prekrštati noge, i dišite normalno i mirno.
  • Nakon izdaha, začepite nos prstima.
  • Zadržite dah i pokrenite štopericu.
  • Kada osetite nelagodnost, nastavite sa normalnim disanjem i zabeležite vreme.

Ako ste zdravi, trebali biste da možete komforno da zadržite dah na 40-60 sekundi.

Vežba za disanje 4-7-8

Ovu vežbu treba da izvodite barem dva puta dnevno, a najviše, četiri puta na dan. Evo kako se izvodi vežba:

  • dišite na nos oko 4 sekunde
  • zadržite dah na 7 sekundi
  • izdahnite na usta 8 sekundi

Dakle, ovu vežbu možete da ponavljate četiri puta dnevno, ali ne više od toga. Potpuno je normalno da vam se u početku zavrti u glavi i slično, pa možete napraviti pauzu i disati normalno između ponavljanja ako vam je to potrebno.

Nakon mesec dana, možete povećati ciklus na osam ponavljanja.

Posle tih mesec dana, možete raditi ovu vežbu svaki put kada osetite da ste pod stresom i kad osećate skok pritiska na nervnoj bazi. Najbolji rezultati se dobijaju posle 4-6 nedelja.

Važno je da dišete iz stomaka, tako da, kada udišete, gurnete vazduh dole, tako da vam se stomak naduva. Kada izdišete, radite to polako, tako da vam se i stomak izravna.

Ako vam je začepljen nos, evo šta možete da uradite pre vežbanja:

  • udahnite malo na nos, pa izdahnite
  • zatim, začepite nos na pet sekundi, pa ga pustite i nastavite sa disanjem
  • dišite normalno 10 sekundi
  • ponovite ispočetka

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*