Baj-pas srca (operacija, komplikacije, oporavak)

bypass
By-pass operacija u ogromnoj meri doprinosi izlečenju koronarne bolest, ali ne dovodi do izlečenja.

By pass operacija u ogromnoj meri doprinosi izlečenju koronarne bolest, ali ne dovodi do izlečenja već, koronarna bolest i dalje postoji i veoma je važno držati je pod kontrolom.

autori: Doc. dr Svetozar Putnik, specijalista kardiohirurgije, Dr Milica Vukićević, specijalizant interne medicine


Koronarna bolest je vodeći uzrok smrti današnjice. Osim procesa ateroskleroze, faktori rizika za njen nastanak su: arterijska hipertenzija, dijabetes melitus, hiperlipidemija, pušenje, porodično opterećenje za kardiovaskularna oboljenja i gojaznost.

Koronarna bolest se klinički može manifestovati kao:

  • stabilna koronarna bolest, tj. stabilna angina pektoris (zamaranje, osećaj nedostatka vazduha, bol iza grudne kosti pri fizičkom naporu, sa ili bez širenja bola u gornje ektremitete, vrat, donju vilicu ili između lopatica).
  • akutni koronarni sindrom-akutni infarkt miokarda (naglo nastali bol u grudima) ili
  • nestabilna angina pektoris (bol iza grudne kosti, koji se javlja nevezano za fizički napor).

Kod dijabetičara simptomi mogu biti izmenjeni, u vidu bola u grudima znatno manjeg intenziteta, kao posledice izmenjenog senzorijuma kod ove populacije.

Na vreme prepoznata koronarna bolest može se adekvatno kontrolisati pre svega dostupnom neinvazivnom kardiološkom dijagnostikom, a u određenom procentu slučajeva može se i medikamentno lečiti. Uznapredovala koronarna bolest ili akutni infarkt miokarda zahtevaju drugi vid lečenja, najčešće perkutanom koronarnom intervencijom (implantacija stenta) ili hirurškom revaskularizacijom miokarda (by-pass operacija).

ŠTA PREDSTAVLJA BY-PASS HIRURGIJA?

By-pass operacija na srcu ima za cilj da omogući što bolju ishranu i oksigenaciju srčanog mišića, kao i poboljšanje kvaliteta života kod onih kod kojih drugi vidovi lečenja nisu optimalno rešenje.

Aortokoronarni by-pass omogućava premošćavanje suženja krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić. U tu svrhu, koriste se graftovi koji mogu biti arterijski ili venski krvni sudovi uzeti sa drugog dela tela.

Krv iznad suženja se dovodi do mesta ispod suženja i na taj način se omogućava potrebno snabdevanje srca kiseonikom. Venski graftovi su manjeg kvaliteta (trajanja oko 10 godina), dok su arterijski graftovi dugotrajniji i obezbeđuju bolje preživljavanje. Težinu stanja koronarnog bolesnika opredeljuju mesto i stepen suženja koronarnih krvnih sudova, funkcija leve komore kao i komorbiditeti, tj. pridružena oboljenja.

TEHNIKE HIRURŠKE REVASKULARIZACIJE MIOKARDA

Hirurška revaskularizacija miokarda „na zaustavljenom srcu“ omogućava operaciju na mirnom i beskrvnom operativnom polju, tokom koje svi organi primaju oksigenisanu krv. Međutim, pokazalo se da je ovaj tip operacije povezan sa učestalijom pojavom bubrežne slabosti, gastrointestinalnog distres sindroma, kardijalnih abnormalnosti, ishemijskih cerebralnih povreda i neuropsiholoških deficita, što je usmerilo kardiohirurge da pronađu alternativno rešenje.

Hirurška revaksularizacija miokarda „na kucajućem srcu“ ima prednost u odnosu na prethodno navedenu hiruršku metodu, s obzirom na redukciju sistemskog inflamatornog odgovora, bubrežnog i miokardnog oštećenja, smanjenu potrebu za postoperativnim transfuzijama i manji procenat neuroloških komplikacija.

DA LI BY-PASS OPERACIJA IMA KOMPLIKACIJE?

By-pass operacija kao i sve druge uostalom, nosi sa sobom i određene rizike od komplikacija. Najznačajnije komplikacije nakon by-pass operacije, koje povećavaju smrtnost, čine: perioperativni infarkt miokarda (1-10%), neurološke komplikacije (1-60%), bubrežna insuficijencija (1-8%), infekcija operativnog mesta (1-4%), atrijalna fibrilacija kao najčešća postoperativna aritmija (10-40%).

Atrijalna firbilacije se najčešće registruje u ranom postoperativnom periodu (tokom prvih sedam postoperativnih dana). Pojava ove aritmije (ubrzan nepravilan rad srca) povećava morbiditet i mortalitet, u najvećem broju slučajeva dovodeći do masivnog ishemijskog moždanog udara.

Praćenjem bolesnika nakon by-pass operacije, neophodno je izvršiti dalju procenu rizika od tromboembolijskih komplikacija i sprovesti odgovarajuću tromboprofilaksu primenom antikoagulantne terapije. Redovnim kardiološkim kontrolama moguće je dijagnostikovati poremećaj srčanog ritma i blagovremeno sprečiti njegove komplikacije.

DA LI BY PASS HIRURGIJA OMOGUĆAVA TRAJNO IZLEČENJE?

By-pass operacija u ogromnoj meri doprinosi izlečenju koronarne bolest, ali ne dovodi do izlečenja već, koronarna bolest i dalje postoji i veoma je važno držati je pod kontrolom.

NAČIN ŽIVOTA NAKON BY PASS OPERACIJE

By pass operacija ima za cilj da omogući bolji kvalitet života koronarnom bolesniku, koji i sam treba da doprinese daljem lečenju-redovnim korišćenjem propisane terapije, otpimalnom korekcijom ishrane i načina života, uz redovne kardiološke kontrole.

Od ranog postoperativnog toka bitno je redovno praćenje ovih bolesnika od strane kardiologa.

Smatra se da se nakon otprilike 10 godina od by-pass operacije skoro dve trećine venskih graftova zapuši, dok arterijski graftovi ostaju nepromenjeni u oko 90% slučajeva.

Bolesnik treba blagovremeno da prepozna simptome koji mogu ukazati na eventualnu progresiju koronarne bolesti. Osećaj nedostatka vazduha, zamaranje, slabije tolerisanje fizičkog napora, bolovi u grudima, lupanje/preskakanje srca, anemija svakako treba da budu alarm za javljanje ordinirajućem kardiologu i dalje ispitivanje.

loading...