Snižen ili povišen dijastolni (donji) krvni PRITISAK

Kada očitavamo krvni pritisak, očitavamo dva broja: viši predstavlja sistolni, a niži dijastolni krvni pritisak. Povišen ili snižen dijastolni (“donji”) pritisak veoma važan za procenu rizika od srčanih bolesti. Visok ili nizak donji pritisak može ukazivati na neke zdravstvene probleme, posebno sa srcem.

Postoji puno faktora koji doprinose povećanju krvnog pritiska, kao što su:

  • genetika
  • stres
  • ishrana
  • pušenje
  • nedostatak vežbanja

Za visok krvni pritisak se kaže da je tihi ubica, pošto je često neprimetan. I zato je važno da ga redovno merite. Povišen krvni pritisak povećava rizik od dobijanja drugih zdravstvenih problema, kao što su:

  • srčani udar
  • moždani udar
  • šećerna bolest
  • otkazivanje srca
  • bolesti bubrega
  • gubitak čula vida
  • metabolički sindrom

Visok ili nizak dijastolni (donji) pritisak

U idealnom slučaju, povišen ili snižen krvni pritisak se procenjuje u odnosu na to da li su i sistolni i dijastolni pritisak van granica normale. Međutim, u nekim slučajevima je samo dijastolni pritisak povišen ili snižen, dok sistolni ostaje normalan. To može govoriti o nekom zdravstvenom problemu i/ili o većem riziku od pojedinih srčanih oboljenja.

Dijastolni pritisak se meri u trenutku dijastole, između srčanih otkucaja.

Šta je zapravo dijastolni pritisak?

Ukratko, dijastolni krvni pritisak je mera pritiska krvi na unutrašnje zidove arterija, kada se srce “odmara”. Idealnim krvnim pritiskom se smatra pritisak od 120/80 mmHg – dakle, normalan dijastolni pritisak je 80 mmHg. Blaga odstupanja (70-90 mmHg) su sasvim normalna. Međutim, ako je ova vrednost konstantna, može ukazivati na rizik od hipertenzije ili hipotenzije.

Mnoga oboljenja utiču na dijastolni pritisak i mogu uticati na to da donji pritisak bude visok ili nizak.


Na šta ukazuje povišen dijastolni pritisak?

Ako je donji pritisak iznad 80 mmHg, to se smatra dijastolnom hipertenzijom. Ako je vrednost dijastolnog pritiska stalno između 80 i 90 mmHg, reč je o prehipertenziji i ukazuje samo na velik rizik od hipertenzije. Povišeni dijastolni pritisak se zove izolovana dijastolna hipertenzija. Do nje dolazi kada je sistolni pritisak normalan ili nešto snižen, a dijastolni pritisak iznad 90 mmHg. Ako je vrednost dijastolnog pritiska iznad 90 mmHg, reč je o hipertenziji, bez obzira na sistolni pritisak.

Uzroci zbog kojih donji pritisak može biti povišen su različita oboljenja poput dijabetesa, zatim gojaznost, nezdrave navike u ishrani (previše masne hrane i sl.), previše šećera i/ili soli u ishrani, pušenje, previše alkohola i manjak fizičke aktivnosti. I neki nasledni faktori ovde mogu igrati značajnu ulogu, ali najčešće u kombinaciji sa drugim nezdravim navikama.

Povišen dijastolni pritisak dovodi do problema sa disanjem i utiče na srčani mišić čineći ga veoma ukočenim, što znači da srce ne može normalno da se grči i opušta. Povišen dijastolni protisak povećava rizik od bolova u grudima, srčanog napada i srčanog zastoja. Visok donji pritisak može izazvati i oštećenja bubrega, očiju i krvnih sudova i povećati rizik od hemoragije (krvarenja) i šloga.


Visok donji pritisak simptomi

simptomi niskog pritiska

Povišen donji (dijastolni) pritisak ponekad i ne izaziva simptome. Ako se simptomi jave, to su obično glabovolja, problemi sa vidom, vrtoglavica, zamor i mučnina. U takvim slučajevima je potrebno odmah potražiti lekarsku pomoć.

Povišen dijastolni pritisak se leči lekovima i cilj je održati ga ispod 90 mmHg. Bez lekova možete sniziti dijastolni pritisak pritisak tako što ćete smanjiti unos masnoća i šećera, kontrolisati dijabetes, smršati ako imate višak kilograma, redovno se baviti fizičkom aktivnošću, ostaviti pušenje i smanjiti unos alkohola.

U drugom delu teksta su saveti i prirodni lekovi za visok pritisak


Na šta ukazuje snižen dijastolni pritisak?

Ako je vrednost dijastolnog pritiska ispod 70 mmHg, to se smatra dijastolnom hipotenzijom.  Dijastolni pritisak koji nije niži od 70 mmHg se ne smatra velikim problemom. Međutim, ako padne ispod ove vrednosti, može izazvati komplikacije.

Nizak dijastolni pritisak utiče na krvne sudove izazivajući zadebljanje arterija i taloženje plaka na zidovima arterija. To ponekad izaziva i odumiranje ćelija zato što do njih ne stiže dovoljno krvi i kiseonika (ishemija). Nizak donji pritisak može ukazivati i na neke ozbiljne bolesti, uključujući rak i kardiomiopatska oboljenja. Ponekad je snižen donji pritisak samo posledica neadekvatne doze lekova za snižavanje pritiska.

Nizak dijastolni pritisak je često znak raznih oboljenja, pa je u tom slučaju najbolje otići na detaljan lekarski pregled. Hronično snižen dijastolni pritisak može izazvati smanjen dotok krvi u važne organe i oštećenje srca, mozga, bubrega i očiju. Mnoga naučna ispitivanja su pokazala da snižen donji pritisak znatno povećava rizik od srčanih bolesti. Zato je uvek potrebno lečiti ovaj problem.

I povišen i snižen dijastolni pritisak može biti indikator srčanih poremećaja, koja drastično povećavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Zbog izostanka simptoma, povišen krvni pritisak može naneti štetu organizmu pre nego što saznate da imate problem sa njim, tako da zaista ne biste smeli da odlažete ili izbegavate merenja pritiska.

Ponekad je jedini način za spuštanje pritiska pijenje lekova. Razgovarajte sa lekarom o svojim opcijama, u koje mogu spadati lekovi, promene u životnim navikama, ili alternativni tretmani. Vrlo je važno da, pre nego što se odlučite čak i za prirodno lečenje, pričate sa doktorom. Uz to, ne smete prestati da pijete već prepisane lekove, bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Što se prirodnih rešenja tiče, ne smete zaboraviti da za njih ne postoji dovoljno dokaza, pogotovo takvih da bi mogli da zamene lekove. Malo je ispitivanja rađeno na ljudima, kada je reč o lekovitim biljkama. Istraživanja dakle postoje, ali su uglavnom nedorečena ili nedovršena jer, ne mogu tačno da utvrde doze koje su potrebne, neželjene efekte i dugoročne posledice korišćenja.


Prirodni lekovi za povišen krvni pritisak

Glog

Glog je biljni lek za povišen pritisak koji se hiljadama godina koristi u kineskoj narodnoj medicini. Kod glodara, ekstrakt gloga ima pozitivan efekat na zdravlje celog kardiovaskularnog sistema, u šta spada i snižavanje pritiska, sprečavanje stvrdnjavanja arterija i smanjivanje holesterola. Glog se može uzimati u obliku tablete, tečnog ekstrakta ili čaja koji se može kupiti u prodavnicama zdrave hrane.


Beli luk

Ovaj začin neprijatnog mirisa se pored dodavanja ukusa obrocima, koristi i zbog svojih brojnih lekovitih svojstava. Beli luk može sniziti donji krvni pritisak povećanjem azotnog oksida u telu, supstance koja opušta i širi krvne sudove. Na ovaj način, krv slobodnije struji kroz organizam i smanjuje pritisak.

Svež beli luk se može dodati u gotovo sva jela. Ako je ukus belog luka suviše jak za vas, propržite ga prvo. A ukoliko vam uopšte ne prija, koristite onaj u granulama ili se poslužite suplementima.


Bosiljak

Bosiljak je ukusno lekovito začinsko bilje koje je deo mnogih mediteranskih recepata, a može biti dobar i za smanjivanje pritiska. Kod glodara, ekstrakt bosiljka snižava pritisak, ali samo na kratko. Hemikalija eugenol, koja se nalazi u bosiljku, može blokirati određene supstance koje zatežu krvne sudove, što može izazvati pad pritiska. Potrebno je uraditi još istraživanja, kako bi se utvrdilo tačno

dejstvo koje bosiljak ima na krvni pritisak.

U svakom slučaju, koristite svež bosiljak u svojim jelima, sigurno vam neće škoditi. Zasadite bosiljak u bašti i dodajte sveže listove u pastu, supu, salatu i musaku.


Cimet

cimet

I cimet je jedan ukusan začin koji se vrlo lako uključuje u ishranu, a može sniziti pritisak. Jedna studija, rađena na glodarima, pokazala je da ekstrakt cimeta smanjuje i iznenadni skok pritiska, kao i onaj stalni. Ali, ekstrakt cimeta se davao kroz infuziju. Još uvek nema rezultata koji bi potvrdili da je efekat isti i kada se cimet unosi oralnim putem.

U svakom slučaju, cimet se lako dodaje u ishranu- samo ga pospite po žitaricama, ovsenoj kaši i kafi. Možete ga ubaciti i u neke čorbe, kari i druga jela.


Laneno seme

Laneno seme je puno omega-3 masnih kiselina koje prema istraživanjima, smanjuju pritisak. Jedna studija je pokazala da 30-50 grama mlevenog lanenog semena dnevno, koje se uzima u periodu od 12 nedelja, daje najbolje rezultate. Laneno seme može zaštititi organizam od arteroskleroze, spuštanjem holesterola, poboljšanjem tolerancije na glukozu i antioksidantskim svojstvima.

Postoji puno proizvoda koji sadrže laneno seme, ali najbolje bi bilo da kupite na merenje, celo ili mleveno laneno seme i onda ga dodate u jela koja pravite. Najbolja stvar kod lanenog semena je upravo ta, što se može dodati u gotovo bilo koje jelo, od supe i smutija, do peciva. Čuvajte laneno seme u zamrzivaču, kako bi zadržalo optimalne vrednosti.


Đubir

djumbir

Đumbir takođe pomaže u kontroli pritiska. U studijama na životinjama, dokazano je da đumbir poboljšava cirkulaciju i opušta mišiće oko krvnih sudova, što snižava donji pritisak. Ispitivanja na ljudima zasad nisu dala jasne rezultate. Đumbir je raznovrstan sastojak, koji se najčešće koristi u azijskoj kuhinji. Može biti deo gotovo svakog jela, slatkiša i pića. Iseckajte ili izrendajte svež đumbir u supu, nudle, jela sa povrćem, dodajte ga u desert ili čaj i uživajte u njegovom osvežavajuće reskom ukusu.


Seme celera

Seme celera je biljka koja se koristi za dodavanje ukusa mnogim supama, čorbama, paprikašu, musaki i drugim slanim jelima. Celer se dugi niz godina koristi za lečenj hipertenzije u Kini, a istraživanja na glodarima pokazala su da može biti učinkovii. Da bi snizili donji pritisak možete koristiti seme ili celu biljku. Celer je i blagi diuretik, što pojašnjava zašto tako dobro spušta pritisak. Naučnici veruju da u samom celeru postoji puno supstanci koje igraju ulogu u snižavanju pritiska, ali potrebno je uraditi još istraživanja (na ljudima), kako bi se ova tvrdnja dokazala.

Povezano

loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*