Najčešći rak pankreasa se razvija iz žlezda sa egzokrinim lučenjem i naziva se adenokarcinom. Iz žlezda sa endokrinim lučenjem se razvija najčešće neuroendokrini tip karcinoma.
Pankreatični adenokarcinom spada u jedan od najagresivnijih karcinoma. U vreme postavljanja dijagnoze karcinom se uglavnom proširio na udaljena mesta, dakle karcinom je već dao metastaze.
Rak pankreasa: jedan od najagresivnijih tumora
0 • pitanja i odgovori Upoznajte nas bolje Podelite članak
Najčešći rak pankreasa se razvija iz žlezda sa egzokrinim lučenjem i naziva se adenokarcinom. Iz žlezda sa endokrinim lučenjem se razvija najčešće neuroendokrini tip karcinoma.
Pankreatični adenokarcinom spada u jedan od najagresivnijih karcinoma. U vreme postavljanja dijagnoze karcinom se uglavnom proširio na udaljena mesta, dakle karcinom je već dao metastaze.
Ukratko o pankreasu
Pankreas je organ smešten u gornjem delu abdomena, ispod želuca i u blizini početnog dela tankog creva, duodenuma. Pankreas je organ sa dvojnim lučenjem i iz tog razloga, deli se na dva dela:
Endokrini pankreas – sintetiše i sekretuje insulin u krvotok i time učestvuje u regulaciji koncentracije šećera (glukoze) u krvi.
Egzokrini pankreas – sekretuje preko glavnog pankreasnog kanala pankreasni digestivni sok u početni deo tankog creva, duodenum, koji učestvuje u varenju hranljivih materija.
Pankreas se anatomski sastoji od glave, tela, repa i kukastog nastavka.
Uzroci tumora na pankreasu
Grupa najčešćih uzroka povezanih sa nastankom raka pankreasa su:
- Gojaznost
- Starija životna dob
- Muški pol
- Hronični pankreatitis (zapaljenje pankreasa najčešće uzrokovano hroničnim alkoholizmom ili žučnim kamencima)
- Dijabetes melitus (šećerna bolest)
- Genetska predispozicija
- Konzumiranje crvenog mesa
Simptomi i znaci
Kada se obratiti doktoru?
Kada se obratiti doktoru?
Ukoliko se pojavi bilo koji od gore navedenih simptoma, pogotovo žutica, bolovi i neobjašnjivi gubitak težine neophodno je da se obratite doktoru za dalju evaluaciju i postavljanje dijagnoze.
Dijagnoza
Pored razgovora sa pacijentom i fizikalnog pregleda, Vaš doktor će tražiti neku od sledećih dijagnostičkih metoda:
Ultrazvuk abdomena – ovo je najčešće prvi pregled kada se pacijent žali na bolove u stomaku i ima žuticu. Predstavlja bezbolnu proceduru koja se radi uz pomoć ultrazvučne sonde i omogućuje detekciju žučnih kamenaca, stanje koje može izazvati simptome slične raku pankreasa.
Komjuterizovana tomografija (CT) abdomena – predstavlja metodu izbora za dijagnostikovanje raka pankreasa. CT je visokosenzitivan u detekciji malih tumora koje se na ultrazvuku ne mogu videti. Pored toga, CT daje informacije o stepenu proširenosti tumora i zahvatanju krvnih sudova (informacije ključne za hirurge).
Magnetna rezonanca MRI, pozitrona emisiona tomografija PET sken i endoskopske metode se takođe mogu koristiti.
Ukoliko se ustanovi postojanje tumora u pankreasu, sledeći korak je biopsija, kojom se proverava da li je u pitanju karcinom a zatim i njegova tačna dijagnoza. Biopsija se može raditi na dva načina:
Perkutana biopsija – procedura u toku koje se igla uvodi preko kože (perkutano) do pankreasa i uzima se mali isečak tumora koji se dalje nosi na patohistološku dijagnozu. Procedura se radi pod kontrolom ultrazvuka ili CT-a. Procedura se najčešće radi pod lokalnom anestezijom.
Endoskopska biopsija – u toku ove procedure, kroz usta pacijenta se plasira endoskop, plastična cev sa kamerom na vrhu i njome se ulazi u duodenum. Kroz endoskop se zatim plasira igla za biospiju i uzima se isečak tkiva. Procedura se radi pod anestezijom.
Nakon biopsije i postavljene dijagnoze radi se analiza krvi da bi se stekao uvid u funkcionisanje jetre i bubrega.
U krvi se proverava i nivo tumorskog markera CA19-9, karakterističnog za rak pankreasa, kod 80% svih se javljaju povišeni nivoi ovog antigena. Sam podatak o povišenim vrednostima ovog antigena nije dovoljan, ali sa pristunom kliničkom slikom i dodatnim analizama pomaže pri postavljanju definitivne dijagnoze. Takođe, može se koristiti i pri proveri efikasnosti terapije.
Novija istraživanja pokazuju da najčešći oblik raka pankreasa – pankreasni duktalni adenokarcinom, se može podeliti u 4 podvrste u odnosu na genetksu ekspresiju:
Skvamozni – ovaj oblik tumora se karakteriše visokim nivoom tumorskog p53 antigena;
Pankreasni progenitor – ovi tumori vrše ekspresiju gena zaduženih za razvoj pankreasa;
Mešoviti tumor – pokazuju iregularnu ekspresiju gena i endokrine i egzokrine diferencijacije;
Imunogenski tumori – pokazuju aktivnu supresiju imunološkog sistema organizma;
Lečenje
Sama terapija ovog oboljenja zavisi prvenstveno od stepena proširenosti bolesti. Razlikujemo:
Lokalizovani – karcinom koji zahvata samo tkivo pankreasa;
Lokalno invazivni – karcinom se pored tkiva pankreasa proširio na okolna tkiva, organe i krvne sudove, direktnim putem;
Metastatski – karcinom koji se proširio izvan pankreasa u druge delove tela, najčešće putem krvi ili limfe;
Primarna i najefikasnija terapija kod karcinoma pankreasa je definitivno operacija. Međutim, neki oblici karcinoma nisu operabilni.
Ukoliko se karcinom hirurški tretira, nakon uklanjanja tumorskog tkiva uzima se isečak tkiva za patohistološku analizu, koja će odrediti dalje potrebe za eventualnom hemoterapijom ili radijacionom terapijom, ili čak obe, u cilju sprečavanja relapsa (ponovnog razvitka karcinoma).
Faktori rizika za povratak karcinoma nakon hirurške resekcije:
Tumorsko tkivo prisutno na ivicama hirurškog isečka (znak pozitivne margine)
Tumor prisutan u krvnim sudovima ili limfnim sudovima
Tumor prisutan u okolini nerava (perineuralno)
Okolni limfni čvorovi zahvaćeni tumorskim tkivom