Emfizem pluća klinička, slika, lečenje, prognoza, smrtnost

SAZNAJTE ŠTA JE EMFIZEM PLUĆA, kakva je klinička slika, kakve su mogućnosti za lečenje, kolika je smrtnost i da li postoji neki efikasan prirodni lek…

Emfizem je hronična, progresivna bolest pluća koja izaziva velike probleme sa disanjem zbog širenja alveola. Kod ljudi koji imaju emfizem dolazi do težih oštećenja ili uništavanja plućnog tkiva zaduženog za razmenu gasova (kiseonika i ugljen dioksida).

Emfizem spada u grupu bolesti poznatiju kao hronična opstruktivna plućna bolest (HOPB). Emfizem se naziva opstruktivnom bolešću jer je udisanje vazduha usporeno zbog proširenih alveola, koje ne vrše razmenu gasova kada osoba udiše vazduh.

emfizem pluca

Emfizem menja anatomiju pluća na nekoliko različitih načina. Pre svega, javlja se uništavanje plućnog tkiva oko manjih disajnih puteva. Ovo tkivo drži bronhiole otvorenim, te vazduh može da cirkuliše normalno. Kada dođe do oštećenja ovog tkiva, ovi disajni putevi kolabiraju, što otežava izbacivanje gasova zarobljenih u alveolama.

Zamislimo normalno plućno tkivo kao novi sunđer. Tkivo zahvaćeno emfizemom izgleda kao stari, izanđao sunđer, sa velikim rupama i bez elastičnosti.

Kada se pluća rastežu prilikom udisanja vazduha, po prirodi stvari tkivo želi da se skupi i opusti. Kod emfizema je narušena ova funkcija elastičnosti, što dovodi do zarobljavanja vazduha u plućima.

plucni emfizem

Emfizem uništava sunđerasto tkivo u plućima i loše utiče na kapilare u plućima, kao i na disajne puteve kroz sama pluća.

Dakle, nije ugrožena samo cirkulacija vazduha, već i cirkulacija krvi. T

o ima drastičan uticaj ne samo na sposobnost pluća da istisnu gasove iz alveola, već i na krv koja iz pluća raznosi kiseonik po celom telu.


Klinička slika i simptomi emfizema

tesko disanje

Kratak dah i problemi sa disanjem su najčešći simptomi emfizema.

Kašalj, ponekad propraćen i mukusom, i “šištanje” su takođe česta klinička slika kod emfizema. Verovatno ćete primetiti i da se sve lakše zamarate.

Emfizem pluća se obično razvija sporo. Mnogi pacijenti nemaju akutne epizode. Pošto bolest sporo napreduje, dosta dugo prolazi neopaženo jer su simptomi blagi. To je još češći slučaj kod pušača i kod ljudi koji imaju neko oboljenje zbog koga ne mogu da budu fizički aktivni.

Ovo su još neki karakteristični simptomi na koje treba obratiti pažnju:

Osobe obolele od emfizema obično izdišu kroz usta. Pošto imaju problem da izdahnu vazduh, nesvesno pokušavaju da ga se oslobode. Zato puće usne tako da ostanu malo otvorene, a kada izdišu, usne blokiraju protok vazduha, povećavaju pritisak u oslabljenim disajnim putevima i otvaraju ih.

Kod ljudi sa emfizemom se mogu pojaviti i promene u obliku grudnog koša.

Povezano>  Najčešće bolesti pluća simptomi i lečenje


Šta izaziva emfizem pluća?

Pušenje je jedan od najvećih faktora rizika za emfizem, a istovremeno je i faktor na koji se najlakše utiče. Ostali faktori rizika uključuju deficit enzima po imenu alfa-1 antitripsin, zagađen vazduh, reaktivna bolest disajnih puteva, nasledni faktor, muški pol i starosna dob.

Međutim, pušenje je svakako najveći faktor rizika. Pušenje dovodi do emfizema na dva načina. Prvo, pušenje uništava tkivo u plućima, što rezultira problemom sa cirkulacijom vazduha, a drugo, izaziva upalu i iritaciju disajnih puteva, što pogoršava stanje.

Uništavanje tkiva se može javiti na više načina. Prvo, dim cigareta direktno utiče na ćelije odgovorne za čišćenje mukusa i ostalih izlučevina iz pluća.

Povremeno pušenje privremeno narušava funkciju mikroskopskih dlačica (treplji) u disajnim putevima. Međutim, konstantno pušenje dovodi do trajne disfunkcije treplji.

Dugoročno izlaganje duvanskom dimu dovodi do nestanka treplji sa ćelija u membranama disajnih puteva. Bez treplji nema ni čišćenja sekreta iz donjih respiratornih organa. Dalje, pušenje izaziva pojačano lučenje mukusa, a nema načina da se on sasvim izbaci iz pluća. Rezultat je nakupljanje mukusa, koji je plodno tle za razmnožavanje bakterija.

Pušenje loše utiče i na imune ćelije u plućima, čiji je posao da spreče i izbore se sa infekcijama. Tada one ne mogu da se bore protiv bakterija niti da čiste pluća od stranih čestica (npr. katrana) koje se nalaze u duvanskom dimu. Na taj način duvanski dim dovodi do češćih infekcija pluća. Mada ove infekcije često nisu toliko ozbiljne da zahtevaju lekarsku pomoć, upala izazvana time što imuni sistem neprestano napada bakterije ili strane čestice dovodi do lučenja destruktivnih enzima iz imunih ćelija.

S vremenom, enzimi koji se oslobađaju zbog ovih hroničnih upala dovode do gubitka proteina koji pluća čine elastičnim. Osim toga, tkivo koje razdvaja alveole takođe s vremenom propada. Hronično izlaganje duvanskom dimu smanjuje elastičnost pluća i uništava alveole, što na kraju potpuno ometa funkcije pluća.

otezano disanje

Alfa-1 antitripsin (ili alfa-1 antiproteaza) je supstanca koja potire dejstvo destruktivnog enzima u plućima po imenu tripsin (ili proteaza). Tripsin je digestivni enzim, odnosno nalazi se u probavnom traktu i važan je za varenje hrane. Njega oslobađaju i imune ćelije kako bi uništile bakterije i strane čestice. Ljudi sa deficitom alfa-1 antitripsina ne mogu da se izbore sa destruktivnim efektom tripsina kada se on nađe u plućima. Tripsin uništava tkivo na sličan način kao duvanski dim. Tkivo u plućima polako odumire, što se loše odražava na funkciju pluća.

Zagađenje vazduha deluje slično kao duvanski dim. Zagađenje izaziva upalu disajnih puteva, što dovodi do uništavanja tkiva.

Osobe koje imaju nekog bliskog srodnika sa ovim oboljenjem imaju i veće šanse da ga i sami dobiju. Smatra se da je osetljivost na dim i slične iritanse nasledna. Međutim, ovo je sve još uvek hipoteza.

plucna bolest

Abnormalna reaktivnost disajnih puteva, poput bronhijalne astme, je takođe faktor rizika u razvoju emfizema.

Emfizem pluća se češće javlja kod muškaraca nego kod žena. Tačan razlog tome još uvek nije poznat, ali neki stručnjaci spekulišu da je odgovor u različitim hormonima.

Starija životna dob je takođe faktor rizika za emfizem. Funkcija pluća se smanjuje sa godinama. Što ste stariji, to je i veći rizik od dobijanja emfizema.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) nije samo emfizem ili bronhitis, već kombinacija oba ova oboljenja.


Kada potražiti lekarsku pomoć?

lekar

Ako niste ranije imali problema sa disanjem ili su se neki hronični problemi pogoršali, najbolje je da bez odlaganja odete kod lekara i tražite uput za pulmologa.

Zadihanost se može javiti i kod mnogih drugih oboljenja, najčešće kod srčanih bolesti i raznih plućnih oboljenja, tako da je veoma važno da ne previđate ovaj simptom i da ga uzmete za ozbiljno.

Ako sve teže obavljate i minorne poslove, imate hroničan kašalj i/ili šištanje prilikom disanja, najbolje je da posetite lekara.

Pošto je pušenje velik faktor rizika za emfizema, obratite se lekaru kako biste napravili plan da prestanete da pušite, čak i ako nemate simptome emfizema.   Mnoga naučna istraživanja su pokazala da čak četvrtina pušača ima HOBP, a da ni ne zna za to.

Zato bi svaki problem sa disanjem trebalo shvatiti ozbiljno, posebno ako se javi iznenada ili ako se pogorša u kratkom vremenskom roku.

bol u plucima

Ovakve situacije se obično smatraju urgentnim stanjem, pa je važno da što pre odete kod lekara.

  • Ako vam je već postavljena dijagnoza emfizema, idite u hitnu čim se javi pogoršanje simpotma. Ponekad je i nemogućnost da završite rečenicu znak problema sa disanjem.
  • Ako vam usne, jezik, nokti ili koža poprime modru boju, odmah idite kod lekara. Reč je o cijanozi koja može ukazivati na teško pogoršanje stanja.
  • Ako vam ni lekovi ne pomažu kod akutnog napada, bez odlaganja idite u bolnicu.
  • Teže pogoršanje kašlja može biti znak infekcije (npr. pneumonije), tako da je potrebno da se odmah obratite lekaru kako biste utvrdili o čemu je reč. I pojava sluzi može biti znak infekcije. Infekcije mogu drastično pogoršati stanje kod emfizema i izazvati dugoročne probleme.

Kako se dijagnostikuje emfizem pluća?

adenokarcinom pluca prezivljavanje

Ako lekar sumnja da imate emfizem pluća, prvo će vas pregledati, poslušati vam srce i pluća i obratiti pažnju na vaš izgled.

Za dijagnostikovanje emfizema pluća se koriste različiti testovi. Cilj tih testova jeste da ukažu na to da li bolest postoji i u kojoj je fazi, koliko je funkcija pluća ugrožena i da li su prisutne neke infekcije u plućima.

  • Rendgen pluća pokazuje promene na plućima i pomaže pri postavljaju dijagnoze emfizema. Rendgenski snimak pokazuje i prisustvo infekcije ili postojanja nekog tumora, koji bi takođe mogli biti uzroci ovakvih simptoma. Zadihanost i slični problemi sa disanjem su čest simptom mnogih plućnih oboljenja. Rendgenski snimak se smatra najbržim i najlakšim testom kojim se bar neke potencijalne dijagnoze potvrđuju ili odbacuju.
  • Testovi funkcija pluća pružaju lekarima konkretnije informacije o mehaničkom radu pluća. Ovi testovi podrazumevaju disanje u cev koja je povezana sa računarom ili nekim drugim uređajem koji očitava potrebne informacije. Ovim testovima se meri zapremina pluća, brzinom kojom pluća izbacuju vazduh i koliki je kapacitet pluća.
  • Testom krvi se proverava bol belih krvnih zrnaca, koji govori o tome da li je pristutna akutna infekcija. U kombinaciji sa rendgenskim snimkom, tako se mogu dijagnostikovati i pneumonija, bronhitis i ostala respiratorna oboljenja koja mogu pogoršati stanje kod emfizema.
  • Još jedan test krvi koji se ponekad radi je gasna analiza. Ovaj test pokazuje koliko se kisonika i ugljen-dioksida nalazi u krvi.

Lečenje

Kako se leči emfizem?

Emfizem se leči na nekoliko načina,  u zavisnosti od toga koliko je stanje problematično.

Ostavljanje cigareta: ovo se ne smatra tretmanom u klasičnom smislu, ali će vam lekar sigurno reći da morate ostaviti cigarete ako ste pušač. Tako ćete sprečiti napredovanje bolesti i, u određenoj meri, poboljšati funkciju puća. Pluća s godinama propadaju. Ako pušite, to će samo ubrzati propadanje pluća. Međutim, ako ostavite cigarete, to će sprečiti ubrzanu degeneraciju tkiva. Lekar vam može prepisati i neke lekove za prekidanje zavisnosti od pušenja.

pusenje i zgaravica

Bronhodilatatori: ovi lekovi omogućuju bolje otvaranje disajnih prolaza i bolju razmenu gasova u plućima, i obično se njima leči emfizem. U blažim slučajevima emfizema, ovi lekovi se uzimaju samo po potrebi, kada se javi zadihanost.

Najčešće se prepisuje albuterol. On brzo deluje i jedna doza je dovoljna da 4-6 sati umiri simptome. Albuterol se najčešće uzima preko inhalatora, i preporučuje se pacijentima sa blažim emfizemom, koji povremeno imaju napade zadihanosti. Mnogi ljudi tvrde da im je ovaj lek „spasilac“, jer sprečava ozbiljnije napade.

lecenje astme

Ako vam se dešava da i u stanju mirovanja ostanete bez daha, lekar će vam možda prepisati albuterol, koji morate uzimati u redovnim intervalima.

Ipatropijum bromid je još jedan bronhodilatator koji odlično pomaže u blažim slučajevima emfizema. Za razliku od albuterola, ipatropijum se gotovo uvek daje u redovnim intervalima – dakle, ne uzima se samo kada počne napad. Ipatropijum se prodaje pod različitim imenima i u različitim lekovima, tako da će u zavisnosti od vrste leka da se razlikuje i način korišćenja i doziranje.

Teofilin je još jedan bronhodilatator koji se obično uzima oralno. Odličan je za otvaranje disajnih puteva. Međutim, nivo teofilina u krvi se mora redovno proveravati. Pošto se pokazao korisnim samo za pojedina oboljenja, danas se sve ređe koristi.

Osim toga, previše teofilina može imati teže neželjene efekte, dok premalo teofilina može i da nema nikakav efekat na same simptome. Mnogi drugi lekovi mogu imati interakcije sa teofilinom. Zato ga lekari sve ređe prepisuju, i to tek kada pažljivo razmotre sve ostale lekove koje pacijent uzima.

astma kod odraslih

Ako počnete da pijete teofilin, uzimajte ga strogo onako kako vam ga je lekar prepisao i pre nego što počnete da pijete neki nov lek, obavestite o tome svog lekara. Neka novija istraživanja pokazuju da manje doze teofilina imaju antiinflamatorna svojstva. Nekada se teofilin rutinski prepisivao pacijentima, dok se danas prepisuje samo kada je to neophodno zbog nužnosti redovnog testiranja krvi i interakcijama sa drugim lekovima.

Steroidi: ova klasa lekova se koristi za ublažavanje upala u telu. Pokazalo se da su korisni i za lečenje emfizema, ali ne reaguju svi pacijenti na ovu terapiju. Steroidi se mogu uzimati oralno ili preko inhalatora.

Antibiotici: najčešće se prepisuju pacijentima sa emfizemom koji često imaju problema sa disanjem. Čak i ako se na rendgenskom snimku ne vidi prisustvo pneumonije ili neke druge infekcije, pacijenti koji se leče antibioticima imaju kraće epizode zadihanosti. Smatra se da infekcije mogu imati veliku ulogu kod akutnih napada emfizema, čak i pre nego što se infekcija pogorša i pretvori u pneumoniju ili akutni bronhitis.

Kod pacijenata sa HOBP kod kojih se javi iznenadno pogoršanje simptoma, kratka upotreba steroida i antibiotika obično popravlja stanje.

lekovi

Kiseonik: ako zbog problema sa disanjem morate u hitnu pomoć, verovatno ćete dobiti kiseonik. U težim slučajevima, kiseonik se daje preko cevčice i uz pomoć aparata. Ponekad je neophodno da pacijent i kod kuće diše kiseonik preko maske.


Operacija

  • Smanjivanje volumena pluća: mada naizgled nema smisla smanjivati volumen pluća kod osoba koje već ne mogu da dođu do daha, razmislimo malo: emfizem izaziva abnormalno širenje plućnog zida, što smanjuje efikasnost disanja. Ova ofepacija je efikasna samo ako su pogođena oba gornja režnja pluća. Uklanjanje ovih režnjeva omogućuje bolje širenje donjih delova pluća. Ovaj zahvat dosta pomaže pacijentima.
  • Transplantacija pluća: ako je emfizem u odmakloj fazi, transplantacija jednog ili oba plućna krila može biti dobro rešenje. Naravno, transplantacija sa sobom nosi i svojevrsne rizike. Ako dođe do transplantacije pluća, moraćete do kraja života da pijete lekove kako biste sprečili odbacivanje organa. Transplantacija se ne može uraditi kod svakog pacijenta, a ako ste i kandidat za transplantaciju, moraćete da čekate odgovarajućeg donora.

Prirodi lek za emfizema pluća

Nijedan prirodni lek vam neće pomoći ako ne ostavite pušenje.Uz ostavljanje cigareta sledeći prirodni lekovi bi mogli da budu od pomoći…

  1. Limun

Limun i limeta su odlični za lečenje emfizema pluća. Popijte jednu kašikicu soka nekog od ovog citrusnog voća više puta tokom dana, pre ili posle obroka.


  1. Beli luk

Klasičan lek za razne bolesti, pa i za emfizem pluća je dobri, stari beli luk. Jedite 2-3 češnja belog luka svakog dana, najbolje bi bilo ujutru, na prazan stomak. Zgnječite beli luk i iscedite iz njega sok koji možete sipati u sok od povrća.


  1. Anis

Semenke anisa otčepljuju disajne puteve, te su korisne u slučaju emfizema pluća. Pomešajte 5-10 kapi ulja anisa sa jednom kašikicom žutog šećera. Za najbolje rezultate, uzimajte anis svakodnevno.


  1. Čaj od šipka

caj od sipka

Redovno konzumiranje čaja od šipka će otpušiti nos, olakšati disanje i naterati pacijenta na kašalj, tj. izbacivanje sekreta iz pluća, što je put do ozdravljenja.


  1. Vitamini

c vitamin

Vitamini su se pokazali korisnim za lečenje emfizema. Dva najvažnija vitamina su C i E, pa bi u ishranu trebalo da ubacite namirnice koje ih sadrže u izobilju. Kako biste nadoknadili manjak vitamina, možete uzimati i tablete, tj. suplemente, ali samo uz raznovrsnu ishranu.


  1. Ishrana bogata nutrijentima

unos vitamina

Ako se redovno hranite zdravo i raznovrsno, ublažićete hronični emfizem pluća. Najbolja ishrana je ona koja je puna voća i povrća. Izbegavajte obrađenu, unapred gotovu hranu, punu konzervansa i aditiva. Osoba koja boluje od edema pluća, trebala bi da konzumira mlečne proizvode, žitarice, mahunarke, i meso. Stručnjaci savetuju da tokom dana, pojedete nekoliko obroka, umesto tri velika.


  1. Opuštanje

disanje joga

Odmaranje i opuštanje su takođe dobri za smanjenje simptoma emfizema pluća. Trebalo bi da razmišljate što manje o bolesti, kako se ne biste nervirali. Mislite pozitivno i budite konstruktivni, kako biste se rešili emfizema zauvek.


Važnost rehabilitacije

Rehabilitacija pluća je možda i najefikasnija terapija za hroničnu opstruktivnu bolest pluća i emfizem. Postepeno povećavanje fizičke aktivnosti, pravilne tehnike disanja, informisanje o bolesti i poštovanje lekarskih saveta će vam poboljšati stanje.


Prevencija emfizema

bronhijalna astma lecenjePrevencija emfizema pluća se obično svodi na ostavljanje cigareta. Glavni faktor rizika za emfizem je pušenje. Ljudi koji redovno puše povećavaju rizik od dobijanja emfizema sa svakom paklicom cigareta i sa svakom godinom redovnog pušenja. Takođe, ako živite u gradskom naselju sa zagađenim vazduhom, izbegavanje zagađenja je prvi korak u prevenciji.

Emfizem pluća se može ublažiti ili čak i sprečiti lekovima i medicinskom negom čim se pojave znakovi i simptomi respiratornih infekcija. Ako imate emfizem pluća, najbolje je da se redovno vakcinišete kako biste sprečili respiratorna oboljenja. Na svakih pet godina se vakcinišite protiv pneumokoka i svake godine, pre sezone gripa, protiv gripa.


Prognoza kod emfizema

Emfizem je hronično oboljenje donjih respiratornih organa. Reč je o progresivnoj bolesti pluća koja utiče na kvalitet života i dosta skraćuje život.

Kao kada je reč i o drugim hroničnim bolestima, prognoza zavisi od mnoštva varijabli. Za emfizem pluća nema leka, ali postoji dosta efikasnih tretmana koji mogu usporiti napredak bolesti i omogućiti osobi da se vrati normalnom životu.

Ukratko, dijagnoza emfizema pluća ne podrazumeva smrtnu kaznu.Smrtnost kod ovog oboljenja nije velika. Pre je reč o oboljenju koje zahteva kontrolu. Prvi korak u lečenju je ostavljanje pušenja. Veoma je važno da idete na redovne kontrole i uzimate prepisanu terapiju. Prognoza je mnogo lošija ako nastavite sa pušenjem.

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*