RAK KOŽE: Prvi simptomi na osnovu kojih se može prepoznti (5) slike, metstaze, lečenje

rak kože

RAK KOŽE je sve češći svuda u svetu, a melanom spada u tumore sa najvećom ekspanzijom. Na globalnom nivou, u poslednjih 30 godina učestalost melanoma se povećava oko 5% godišnje. Drugim rečima, na svakih 10 – 15 godina broj obolelih je dvostruko veći. Maligni melanom je vodeći uzrok smrti među kožnim malignim bolestima, a drugi po učestalosti u starosnoj grupi od 15 – 29 godina.

Melanom kože može da se javi u bilo kom životnom dobu, a kod žena se javlja češće nego kod muškaraca.

Kada je preživljavanje u pitanju, prvi simptomi se moraju prepoznati na vreme jer je to od presudnog značaja za lečenje.

Najsmrtonosnije vrste raka kože ne nastaju u postojećim mladežima. Prema novim istraživanjima, melanom koji nastaje u postojećim mladežima, tanji je od onoga koji se formira u novim kožnim mrljama. Saznajte koji su prvi simptomi i kako ih prepoznati.

rak koze
Više od 70% melanoma počinje u formi novog mladeža

STALNO NAM GOVORE da pazimo na bilo kakve promene na mladežima, koje bi mogle da ukazuju na tumor kože.

Međutim, nova istraživanja pokazuju da melanom, najsmrtonosniji oblik raka kože, najčešće počinje da se razvija kao nova mrlja na koži a ne u postojećim mladežima. Ovo istraživanje je pokazalo da više od 70% melanoma počinje u formi novog mladeža.

Istraživači kažu da je ovo otkriće pokazalo neophodnost stalne provere da li su se na koži pojavilI novi MLADEŽI ili izrasline – kao i potrebu da se stalno proveravaju i stari mladeži.

Većina karcinoma kože su lokalizovane maligne izrasline na koži. Oni nastaju u ćelijama epidermisa, površinskog sloja kože. Za razliku od kutanih malignih melanoma, ostale vrste raka kože gotovo nikada ne stvaraju metastaze i nisu opasne po život.

Tri su glavna tipa raka kože: (1) bazocelularni karcinom kože (najčešća vrsta); (2) karcinom skvamoznih ćelija (druga najčešća), koji se javljaju iz kožnih ćelija i (3) melanom, koji nastaje u ćelijama koji stvaraju pigment (melanociti). Treći tip je ređi, ali i znatno opasniji. Ostali retki oblici raka kože su limfomi, karcinom Merkelovih ćelija i kanceri ostalih tkiva u koži, uključujući i sarkome i tumor znojne žlezde. U ovom tekstu možete naći sve najvažnije informacije vezane za svaki tip i na slikama videti kako izgleda rak kože u zavisnosti od vrste.Za uspešno lečenje i preživljavanje najvažnije je prepoznati rk kože u ranim fazama.


Gde se najčešće javlja rak kože?

melanom koze

Rak kože se obično javlja na mestima koja su izložena suncu – na licu, nosu, ušima, zadnjem delu vrata i na vlasištu (kod ćelavih ljudi). U ređim slučajevima, tumor se javlja na leđima, grudima i ekstremitetima. Međutim, tumor kože se može javiti bilo gde.


Rak kože simptomi i znaci

Bazocelularni karcinom retko kad izaziva simptome. Karcinom skvamoznih ćelija izaziva bolove. Kod obe vrste tumora se javljaju ranice koje krvare, iz njih curi providna tečnost, stvara se krasta i generalno ne prolaze. Najčešće se javljaju kao čvorić koji sporo raste i obično krvari i nakon manje povrede. Kod obe vrste raka se javljaju ispupčene ivice i ulceracija u sredini.

Znaci i simptomi bazocelularnog karcinoma su:

  • pojava svetlih, roze ili crvenih čvorića na koži
  • pojava ružičastih izraslina ili lezija sa izraženom ivicom i krastom u sredini
  • ispupčen crveni pečat na koži koji svrbi i stvara se krasta, ali obično nije bolan
  • bela, žuta ili voskasta fleka nepravilnih i nejasnih ivica, koja podseća na ožiljak

Znaci i simptomi karcinoma skvamoznih ćelija su:

  • hronični, perutavi, crveni pečati nepravilnih ivica koji lako krvare
  • otvorena ranica na koži koja nedeljama ne zarasta
  • ispupčena izraslina grube površine, malo udubljena unutra
  • izraslina nalik na bradavica

aktinicna keratoza

Aktinična ili solarna keratoza je perutava lezija sa krastom koja se javlja zbog UV zračenja, najčešće na licu, vlasištu, leđima ili šakama. Ovakve promene se smatraju premalignim. Oko 10% slučajeva aktinične keratoze prerasta u karcinom skvamoznih ćelija.


Simptomi raka kože (osim novog mladeža)

Kako izgleda i kako prepoznati rak kože?

Evo kako prepoznati rak kože i na šta još treba da obratite pažnju:

Perutavi crveni čvorići

rak koze simptomi

Karcinom skvamoznih ćelija se ponekad javlja u vidu grubih crvenih ili smeđih čvorića koji podsećaju na bradavice. Kada se javi ovakav čvorić, ili bilo kakva lezija, najveći znak upozorenja je to što ne prolazi. U normalnim uslovima, koža se zaceli u roku od nekoliko dana. Ovakvi simptomi se često zanemare, a problematična površina se prekriva flasterom.Ako lezija ili čvor ne prolazi, najbolje je da odete kod lekara.


Crveni pečati na koži

simptomi raka koze

Bazocelularni karcinom – najčešći tip raka kože – se ponekad javlja u vidu malih “pečata” na kojima je vidljiva iritacija kože. Ponekad se javljaju i svrab i perutanje, tako da to u početku izgleda kao običan problem sa suvom kožom. Kada se javi kancerogena lezija na koži, naš imuni sistem počinje da reaguje. Ta reakcija izaziva crvenilo, upalu i perutanje.Ovi prvi simptomi raka kože se obično pomešaju sa nekom običnom infekcijom ili alergijom. Ako problem ne prolazi, obratite se lekaru.


Otvorene ranice

rak koze prvi simptomi

Ponekad se bazocelularni karcinom javlja i u vidu otvorenih, krvavih ranica. U nekim slučajevima podseća na jaču opekotinu od sunca. U suštini, bazocelularni karcinom veoma retko izaziva metastaze, ali je prilično destruktivan, pogotovo ako se nađe u blizini oka ili usta.Simptomi ovog karcinoma su već opisani a sve ovakve promene na koži su razlog za posetu lekaru.


“Krateri”

kako prepoznati rak koze

Karcinom skvamoznih ćelija se može prepoznati po tome što ponekad podseća na “kratere” sa malo krvi unutra. Kao i bazocelularni karcinom, karcinom skvamoznih ćelija gotovo nikad nije smrtonosan, ali može dovesti do većih oštećenja. Opet, javite se lekaru ako ova neobična promena na koži ne prolazi.


Simptomi koji se ne javljaju na koži

rak koze lica umor iscrpljenost

Dok se bazocelularni i karcinom skvamoznih ćelija ne šire (ne daju metastaze), maligni melanom kože može biti smrtonosan jer se lako širi na druge organe (metastzira) i izaziva sistemsko oboljenje.

Ako se jave metastaze melanoma, simptomi umnogome zavise od toga gde se metastaza raširila. Ako se melanom raširi na pluća, javljaju se problemi sa plućima i tako dalje.


Recimo još jednom, u najvećem broju slučajeva – 71% – melanom počinje kao nova mrlja na koži. Kada su u pitanju melanomi nastali od starih mladeža, oni su tanji od onih koji su novonastali, a to znači da su prognoze za pacijente bbolje.

Ovakvi rezultati mogu da znače da pacijenti, koji nadgledaju postojeće mladeže zbog sumnjivih promena, mogu otkriti melanom u ranom stadijumu kada su šanse za izlečenje najveće.

Međutim, pošto se ova bolest češće javlja kao nova izraslina, veoma je važno da svako dobro poznaje sve mladeže koje ima na koži i da pazi ne samo na promene do kojih dođe na njima, već i da uoči pojavu svakog novonastalog mladeža.

Prema podacima Udruženja pacijenata obolelih od melanoma (UPOOM), kada su u pitanju maligne bolesti sa najvećom incidencom i kod kojih je smrtnost visoka, rano otkrivanje je moguće samo kod melanoma.

U ranom stadijumu bolest se leči hirurškim putem, nakon čega promene debljine do 1mm imaju petogodišnju stopu preživljavanja od 95%. Prosečno ukupno preživljavanje u IV stadijumu bolesti je kraće od 1 godine (6 – 9 meseci), a petogodišnja stopa preživljavanja samo 10%.

U poređenju sa Evropom, u našoj zemlji je incidenca niža (mada u stalnom porastu), a smrtnost iznad proseka.

Stručnjaci preporučuju da se na svakih nekoliko meseci proverava da li su se pojavili novi mladeži, kao i da li je došlo do promena na postojećima.

Šta bi zapravo trebalo da tražite i kako možete da znate da li je mladež kancerogen?

Saznajte u nastavku

Šta je zapravo rak kože?

Kao što smo već rekli, rak kože spada u najčešće oblike raka u svetu.

Nastaje kada dođe do oštećenja ćelija kože, najčešće usled izlaganja UV svetlosti sunca ili solarijuma.

UVA (zraci niske energije, dugotalasno zračenje) i UVB (zraci visoke energije, srednjetalasno zračenje) zraci, dve su glavne vrste UV (ultraljubičastog zračenja) zrakova koje emituje sunce.

UVA zraci sačinjavaju oko 95% UV zračenja koje dopire do površine Zemlje, kako kažu u Organizaciji za ispitivanje raka.

UVA zraci prodiru u dublji sloj kože, koji se zove dermis, dok UVB zraci uglavnom utiču na spoljašnji sloj kože, koji se zove epidermis.

Oštećenje koje nastaje tom prilikom, može da izazove mutaciju gena, ili genetski defekt, usled čega dolazi do ubrzane deobe ćelija kože pa formira maligni tumor.


Vrste raka kože

melanom koze
U upozoravajuće znakove melanoma spadaju promene boje i veličine mladeža

Rak kože se klasifikuje kao melanom i nemelanom.


Melanom kože

Melanom može da se pojavi na bilo kom delu tela, ali je najčešći na leđima, nogama, rukama i licu.

Melanom može da se raširi i na druge organe u organizmu – što ga čini još smrtonosnijim.

Najčešći znak melanoma na koži je pojava novog mladeža ili promena na postojećem.

Obratite pažnju na mladeže koji:

  • rastu
  • menjaju oblik
  • menjaju boju
  • krvare ili dobijaju krastu
  • svrbe ili bole
kancer koze
U najčešće oblike raka kože, koji se svrstavaju nemelanom, spadaju karcinomi bazalnih ćelija, ili bazocelularni karcinomi.

Bazocelularni karcinom kože (nemelanom)

Najčešći oblik raka kože je bazocelularni karcinom.

Ovaj oblik raka kože, nemelanomne vrste, nastaje na krajnjem spoljašnjem sloju kože.

Prema podacima britanske Nacionalne službe za zdravstvo, svake godine se u Velikoj Britaniji dijagnostikuje više od 100.000 slučajeva nemelanomnog raka kože.

Bazocelularni karcinom, ili karcinom bazalnih ćelija, najčešće nastaje usled intenzivnog izlaganja sunčevim zracima, pogađa češće muškarce nego žene i češći je kod starijih osoba.

Veoma retko se širi izvan mesta nastanka, ali ako se ne leči može da izazove oštećenje nerava i mišića.

Simptomi su opisani na početku teksta a stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju su:

  • kožne izrasline koje su glatke i sedefaste
  • kožne izrasline koje imaju teksturu nalik vosku
  • kožne izrasline koje izgledaju kao tvrdi, crveni čvorići
  • kožne izrasline koje ponekad krvare
  • kožne izrasline na kojima se formira pokorica ili krasta
  • kožne izrasline koje nikada ne zaceljuju
  • kožne izrasline koje svrbe
  • kožne izrasline koje izgledaju kao ravna crvena mrlja, a ljuspa se ili formira krastu
  • kožne izrasline koje prerastaju u bezbolne čireve
tumor na kozi
Karcinom skvamoznih ćelija kože, ili skvamozni karcinom kože, može da izgleda kao ispupčeni čvorić koji povremeno krvari.

Skvamozni karcinom kože (nemelanom)

Još jedan oblik nemelanomnog raka kože je skvamozni karcinom kože ili karcinom skvamoznih ćelija kože.

Ovo je rak ćelija koje se zovu keratinociti i koje su preovlađujući tip ćelija u krajnjem spoljašnjem sloju kože. Ovakve ćelije se uglavnom nalaze na licu, vratu, skalpu osoba sklonih ćelavosti, rukama, nadlanicama i potkolenicama.

Ovo je drugi po učestalosti oblik raka kože, a karakteristike su sledeće:

  • može da deluje ljuspasto
  • može da ima zadebljali, krastavi „poklopac“
  • može da izgleda kao izdignuta površina kože
  • može da bude osetljiv na dodir
  • može povremeno da krvari

mladezi rak koze

Proverite svoje mladeže pomoću ABCDE kontrolnog spiska, jer vam to može pomoći da li su oni kancerogeni.


Kako da proverite da li postoje neke nepravilnosti na vašem mladežu pomoću ABCDE sistema

Postoji jednostavna kontrolna lista koju možete da primenite, ukoliko brinete da li je vaš mladež kancerogen.

Pomoću ovog ABCDE sistema provere, možete rano da otkrijete rak, čime u velikoj meri poboljšavate ishod.

Evo šta bi trebalo da tražite:

  • Asymmetry (asimetričnost) – to znači da mladež ima nepravilan oblik
  • Borders (ivice) – kancerogeni mladeži obično imaju iskrzane ivice
  • Color change (promena boje) – boja mladeža može da se promeni
  • Diameter (prečnik) – kancerogeni mladeži počinju da rastu (povećava im se prečnik)
  • Elevation (ispupčenje) – tražite kvrgave ili ispupčene površine

Kakve god da je veličine i kako god da izgleda vaš mladež, ako je nov ili ste zabrinuti zbog njega, trebalo bi što pre da se javite vašem lekaru opšte prakse.


Kako lekari postavljaju dijagnozu raka kože?

 

Dermatolog će vas pregledati kako bi postavio dijagnozu. U velikom broju slučajeva, običan pregled je dovoljan za dijagnozu,ali se obično radi i biopsija kako bi se sumnja potvrdila. Biopsija se radi tako što se da lokalna anestezija i zatim se uzima mali uzorak tkiva koji se šalje na laboratorijsko ispitivanje. Patolog pregleda uzorak pod mikroskopom i daje dijagnozu u odnosu na karakteristike tumora.


Koji su faktori rizika za rak kože?

kako izgleda rak koze

Faktor rizika za rak kože su:

  • izlaganje UV zračenju (sunce, solarijumi)
  • svetlija koža, kod osoba sa zelenim ili plavim očima, a čini se da je rizik kod prirodno plavih i crvenokosih osoba još veći život na većoj nadmorskoj visini, gde je UV zračenje jače
  • izlaganje jonizujućem zračenju ili hemikalijama koje su poznate kao kancerogene
  • infekcija određenim vrstama genitalnih bradavica
  • osobe koje su imale rak kože imaju 20% šanse da se rak ponovo pojavi u roku od dve godine nakon terapije
  • rak kože se češće javlja kod starijih osoba

Da li je rak kože nasledan?

Pošto se većina karcinoma kože razvija zbog izlaganja ultraljubičastim zracima, ovakve vrste karcinoma se ne smatraju naslednim. Međutim, rak kože je češći kod osoba sa malo pigmenta i svetlijom kožom, a pošto se boja kože nasleđuje, održiva je i teorija da je genetska predispozicija ipak značajna u razvoju ove bolesti. Postoje i neki veoma retki genetski sindromi koji stvaraju velik rizik od raka kože.


Šta izaziva rak kože?

Osim u veoma retkim slučajevima, rak kože se javlja zbog DNK mutacija koje izaziva UV zračenje u ćelijama epidermisa. Mnoge od ovih promena kontroliše sam imuni sistem, ali kada je on oslabljen, dolazi do razvoja malignih ćelija koje formiraju tumor.


Kada je mladež opasan i kada postoji rizik da će se razviti u karcinom?

opasni mladezi
slike opasnih mladeza

Mladeži su uglavnom bezopasni i retko kada prerastaju u rak kože. Ako mladež postane kancerogen, on se pretvara u melanom. Postoji i premaligna faza (displastični nevus), kada mladež nije maligni, ali se dosta razlikuje od normalnih mladeža. Rani znak melanoma jesu promene u mladežima (asimetrija, nepravilne ivice, promena boje, rast mladeža i slične promene). Mladeži nikada ne prerastaju u bazocelularni ili karcinom skvamoznih ćelija.


Stadijumi raka kože

rak koze metastaze

Kada je reč o bazocelularnom karcinomu kože, nema definisane podele na stadijume. Ako je tumor širi od dva centimetra u prečniku smatra se ozbiljnijim. Bazocelularni karcinom na ušima, nosu i kapcima je veći razlog za zabrinutost, bez obzira na veličinu.

Kod karcinoma skvamoznih ćelija postoji podela na stadijume. Veći tumori, tumori deblji od dva milimetra, tumori koji napadaju nerve ispod kože ili se jave na uhu ili imaju neke druge zabrinjavajuće karakteristike se smatraju težim. Ako tumor metastazira na neko udaljenije mesto od primarne lokacije, smatra se opasnim.


Kako se leči rak kože?

maligni melanom lecenje

Postoji nekoliko načina lečenja raka kože. Koja će terapija biti primenjena zavisi od lokacije i veličine tumora, mikroskopskih karakteristika samog tumora i opšteg stanja pacijenta.

  • Lekovi za spoljnu (topikalnu) primenu: kada dođe do pojave površinskog bazocelularnog karcinoma, mogu se koristiti neke kreme i gelovi koje stimulišu rad imunog sistema. On luči interferon, koji napada ćelije raka. Druge kreme deluju slično kao hemioterapija. Kod nekih pacijenata se ne javljaju nikakve nuspojave, dok se kod nekih javljaju crvenilo, upala i iritacija. Loša strana ovih lekova je to što je obično nemoguće utvrditi da li se tumor sasvim povukao.
  • Elektrodisekcija i kiretaža (EDC): ovaj zahvat se radi pod lokalnom anestezijom. Tumor se takoreći grebe oštrim instrumentom (kiretom), a zatim se radi kauterizacija električnom iglom. Prednost ovog metoda je to što je brz, lak i relativno jeftin. Mana je to što obično ostaje ožiljak, a tumor se vraća u 15 odsto slučajeva.
  • Hirurško uklanjanje tumora: i ovaj zahvat se radi pod lokalnom anestezijom. Tumor se uklanja hirurškim putem i rana se ušiva na klasičan način. Ako je tumor velik, potrebno je uraditi i presađivanje kože. Prednost ovog tretmana je to što u 90% slučajeva nema recidiva, može se uzeti uzorak tkiva za biopsiju kako bi se proverilo da li je tumor potpuno uklonjen, a ožiljak se lakše uklanja nego kod EDC procedure. Ova procedura je nešto komplikovanija i skuplja nego EDC.
  • MOHS mikrografska operacija: kod ovog postupka se daje lokalna anestezija i hirurg uklanja vidljiv tumor sa malo zdravog tkiva. Zatim se tumor odmah pregleda kod mikroskopom i tamo gde se primete ostaci kancerogenih ćelija ponovo se radi rez i tkivo se ponovo ispituje. Ciklus se nastavja dok se tumor potpuno ne ukloni. Ovo je komplikovanija i skuplja opcija i obično se radi kada je nemoguće otkloniti kancerogeno tkivo na drugi način, kada su ivice tumora nejasne, kada je reč o rekurentnim i visokorizičnim tumorima.
  • Terapija zračenjem: tokom deset do petnaest seansi se daje visoka doza zračenja direktno u tumor i okolni deo kože. Ova terapija se uglavnom primenjuje kod pacijenata koji iz nekog razloga ne mogu na operaciju. Prednost je to što nema sečenja tkiva. Nedostatak je to što  se lečeni deo ne može testirati da se proveri da li je ostalo kancerogenih ćelija, a ožiljci se s vremenom pogoršavaju. Ovoj terapiji se obično podvrgavaju stariji pacijenti.

Kakva je prognoza i koja je stopa preživljavanja kod raka kože?

prognoze

Prognoza kod nemelanoma je obično jako dobra. I bazocelularni karcinom kože i karcinom skvamoznih ćelija se mogu lako izlečiti. Bazocelularni karcinom kože nije smrotonosan, a smrtni slučajevi zbog karcinoma skvamoznih ćelija su veoma retki. Karcinom skvamoznih ćelija uglavnom izaziva smrt kod osoba sa nekim težim poremećajem u radu imunog sistema. U zavisnosti od metode lečenja i toga gde se rak javio, verovatnoća ponovne pojave izlečenog raka je samo 1-2 procenta ako je intervencija rađena MOHS mikrografskom hirurgijom, a 10-15 procenata ako je rađena elektrodisekcija.

Što se rak ranije uoči, prognoza je bolja. Upoznajte svoju kožu i pratite da li se pojavljuju mladeži i fleke. Ako sumnjate na neku malignu promenu, bez odlaganja idite kod dermatologa.


Da li je moguće sprečiti rak kože?

Rak kože se u mnogim slučajevima može sprečiti ako se izbegavaju “okidači” koji izazivaju razvoj tumora. Prevencija podrazumeva upotrebu losiona i krema za sunčanje, odeću i izbegavanje izlaganja suncu između 9 i 15 časova. Ako imate decu, nemojte im dozvoljavati da izlaze na sunce u tom periodu. Nemojte ići u solarijum, jer je zbog velike doze UV zračenja on veliki faktor rizika za rak kože. U većini slučajeva, rak kože se može uspešno lečiti.

Povezano

loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*