[icegram campaigns=”7506″]
ŠTA JE KOLOREKTALNI KARCINOM ? Kolorektalni karcinom je kancer koji počinje u debelom crevu ili rektumu. Kolon i rektum su delovi debelog creva, što je niži deo organa za varenje tela. Tokom varenja, hrana se kreće kroz želudac i tanko crevo u debelo crevo. Kolon upija vodu i hranljive materije iz hrane i skladišti otpadnu materiju (stolicu). Stolica se kreće od debelog creva (kolona) u rektum pre nego što napusti telo.
Većina kolorektalnih karcinoma su adenokarcinomi (rak koji počinje u ćelijama koje stvaraju i oslobađaju sluz i druge tečnosti). Kolorektalni karcinom često počinje kao izraslina koja se zove polip, koji se može formirati na unutrašnjem zidu debelog creva ili rektuma. Neki polipi postaju rak tokom vremena. Pronalaženje i uklanjanje polipa može sprečiti kolorektalni karcinom.
Smrtnost od kolorektalnog karcinoma smanjena je korišćenjem kolonoskopije i testova za proveravanje krvi u stolici.
Rak anusa (rektuma) simptomi
Kako izgleda rak anusa? Ukoliko postoji izraslina ili kvržica na anusu, koja ne boli – obratite se lekaru, budući da ova izraslina i tumor rektuma mogu da budu povezani. Međutim, svakako da ne mora svaka izraslina na anusu da ukazuje na rak. Osećaj pritiska ili senzacija prisustva stranog tela u analnom području, krvarenje iz anusa, svrab anusa, iritacija i slično – mogu da ukazuju na rak anusa (rektuma).
Simptomi kolorektalnog raka uključuju:
- promene u navikama creva
- dijareja ili konstipacija
- osećaj da se creva nisu ispraznila pravilno nakon njihovog pražnjenja
- krv u fecesu, što čini stolicu crnom
- svetlo crvena krv koja dolazi iz rektuma
- bol i nadimanje u stomaku
- osećaj punoće u abdomenu, čak i nakon što ne jedete neko vreme
- umor
- neobjašnjivi gubitak težine
- izraslina u abdomenu ili stomaku koji se oseća od strane vašeg doktora
- neobjašnjen nedostatak gvožđa kod muškaraca, ili kod žena nakon menopauze.
Većina ovih simptoma može ukazivati i na druge moguće uslove. Važno je posetiti doktora, ako simptomi traju 4 nedelje ili više.
Uzroci
Nije poznat tačan uzrok za nastanak karcinoma anusa i rektuma, ali su poznati faktori koji povećavaju rizik od njegovog razvoja.
Mogući faktori rizika uključuju:
- starije godine
- dijeta koja je visoka u životinjskim proteinima, zasićenim mastima i kalorijama
- ishrana koja je siromašna vlaknima
- visoka konzumacija alkohola
- prethodni rak dojke, jajnika ili materice
- porodična istorija kolorektalnog karcinoma
- pacijenti koji imaju ulcerozni kolitis, Kronovu bolest ili bolest nervoznih creva
- prekomerna težina i gojaznost
- pušenje
- nedostatak fizičke aktivnosti
- prisustvo polipa u debelom crevu ili rektumu, jer oni mogu na kraju postati kancerogeni.
Većina karcinoma kolona se razvija u polipima (adenom). Oni se često nalaze unutar zida creva.
Jedenje crvenog ili obrađenog mesa može povećati rizik
Ljudi koji imaju tumor supresor gen poznat kao Sprouty2 mogu imati veći rizik od nekih kolorektalnih karcinoma.
Kolorektalni rak je drugi najčešći tumor među muškarcima i ženama, nakon tumora pluća.
Oko 2% ljudi starijih od 50 godina će na kraju razviti kolorektalni karcinom u zapadnoj Evropi.
Kolorektalni rak podjednako utiče na muškarce i žene. Međutim, muškarci imaju tendenciju da ga razviju u mlađem dobu.
Dijagnoza
Skrining može otkriti polipe pre nego što postanu karcinom, kao i otkrivanje raka debelog creva u ranoj fazi kada su šanse za lečenje mnogo veće.
Sledeće dijagnostičke procedure se najčešće izvode za kolorektalni kancer.
Fekalni okultni test krvi (testiranje stolice na prisustvo krvi)
Ovo proverava uzorak stolice pacijenta (feces) na prisustvo krvi. Uzorak se šalje u laboratoriju.
Ovaj test nije 100% tačan, jer ne izaziva svaki rak gubitak krvi, ili ne mora stalno krvariti. Stoga, ovaj test može dati lažno negativan rezultat. Krv je takođe prisutna zbog drugih bolesti ili stanja, kao što su hemoroidi.
Test DNK stolice
Ovaj test analizira nekoliko DNK markera koje kolorektalni karcinom ili precancerozne ćelije polipa ispuštaju u stolicu.
Ovaj test je precizniji za otkrivanje raka debelog creva od polipa, ali ne može otkriti sve mutacije DNK koje ukazuju na to da je tumor prisutan.
Fleksibilna sigmoidoskopija
Doktor koristi sigmoidoskop, fleksibilnu, vitku i osvetljenu cev, da ispituje pacijentov rektum i sigmoid. Sigmoidno debelo crevo je poslednji deo debelog creva, pre rektuma.
Test traje nekoliko minuta i nije bolan, ali može biti neprijatan. Postoji mali rizik od perforacije zidova debelog creva.
Ako doktor otkrije polipe ili rak debelog creva, onda se kolonoskopija može koristiti za ispitivanje celog creva i uzimanje bilo kakvih polipa koji su prisutni. Oni će biti pregledani pod mikroskopom.
Sigmoidoskopija će otkriti samo polipe ili kancer na zadnjoj trećine kolona i rektuma. Neće otkriti problem u bilo kom delu digestivnog trakta.
Barium klistir rendgen
Barijum je kontrastna boja koja se umeće u creva pacijenta u obliku klistira, a ona se pojavljuje na rendgenskom snimku. U dvostrukom kontrastu barijumskog klistira dodaje se i vazduh.
Barijum ispunjava i pokriva oblogu creva, stvarajući jasnu sliku rektuma, debelog creva i povremeno malih delova tankog creva.
Fleksibilna sigmoidoskopija se može uraditi da bi se otkrio bilo koji mali polip koji možda nedostaje na rendgenskom snimku barijumskog klistira. Ako rendgenski snimak barijumskog klistiranja otkrije bilo šta abnormalno, lekar može preporučiti kolonoskopiju.
Kolonoskopija
Kolonoskop je duži od sigmoidoskopa. To je dugačka, fleksibilna, vitka cev, pričvršćena za video kameru i monitor. Doktor može videti celokupno crevo i rektum. Svi polipi otkriveni tokom ovog ispitivanja mogu se ukloniti tokom postupka, a ponekad se uzimaju uzorci tkiva radi biopsije.
Kolonoskopija je bezbolna, ali nekim pacijentima se daje blagi sedativ da ih smiri. Krvarenje i perforacija zidova debelog creva su moguća komplikacija, ali izuzetno retka.
CT kolonografija
CT mašina uzima slike debelog creva, nakon čišćenja debelog creva. Ukoliko se otkrije bilo šta abnormalno, možda je neophodna konvencionalna kolonoskopija. Ova procedura može pacijentima sa povećanim rizikom od kolorektalnog karcinoma ponuditi alternativu kolonoskopiji koja je manje invazivna, bolje tolerisana i sa dobrom dijagnostičkom tačnošću.
Snimanje
Ultrazvuk ili magnetna rezonanca mogu pomoći da se pokaže da li se rak proširio na drugi deo tela.
Preporučuje se redovan skrining na kolorektalni karcinom za osobe starosne dobi od 50 do 75 godina. Frekvencija zavisi od vrste testa.
Lečenje tumora rektuma
Lečenje tumora rektuma će zavisiti od nekoliko faktora, uključujući veličinu, lokaciju i stadijum raka, i sadašnje sveukupno stanje zdravlja pacijenta.
Opcije lečenja uključuju hemoterapiju, radioterapiju i hirurgiju.
Hirurgija za kolorektalni kancer
Ovo je najčešći tretman. Ugroženi maligni tumori i bilo koji obližnji limfni čvorovi biće uklonjeni, kako bi se smanjio rizik širenja karcinoma.
Ponekad se rektum uklanja u potpunosti i kolostomična kesa se pričvršćuje za drenažu, tj. za prikupljanje stolice. Ovo je obično privremena mera, ali može biti trajno ako nije moguće da se spoje isečeni krajevi creva.
Ako se rak rektuma dijagnostikuje dovoljno rano, operacija ga može uspešno ukloniti. Ako operacija ne zaustavi rak, olakšaće simptome.
Hemoterapija
Hemoterapija podrazumeva upotrebu lekova ili hemikalija za uništavanje kancerogenih ćelija. Obično se koristi za lečenje karcinoma debelog creva. Pre operacije, može pomoći u smanjivanju tumora.
Ciljana terapija je neka vrsta hemoterapije koja se specifično usmerava na proteine koji podstiču razvoj nekih vrsta raka. Ona može imati manje neželjenih efekata nego druge vrste hemoterapije. Lekovi koji se mogu koristiti za kolorektalni rak uključuju bevacizumab (Avastin) i ramucirumab (Ciramza).
Studija je pokazala da pacijenti sa naprednim rakom debelog creva koji primaju hemoterapiju i koji imaju porodičnu istoriju kolorektalnog karcinoma imaju značajno manju verovatnoću ponovne pojave raka i smrti.
Radioterapija
Radioterapija koristi zračenje radi uništavanja ćelija karcinoma i sprečavanja njihovog razmnožavanja. Ovo se najčešće koristi za lečenje karcinoma rektuma. Može se koristiti pre operacije u pokušaju smanjivanja tumora.
I radioterapija i hemoterapija mogu se davati nakon operacije, kako bi se smanjile šanse ponovne pojave raka.
Ablacija
Ablacija može uništiti tumor bez uklanjanja. Može se izvršiti korišćenjem radiofrekvencije, etanola ili kriohirurgije. Oni se isporučuju korišćenjem sonde ili igle kojima se rukovodi tehnologijom ultrazvuka ili CT skeniranja.
Prognoza i preživljavanje
Veliki broj ljudi sa dijagnozom raka anusa (rektuma) može da živi dug i zdrav život nakon uspostavljanja ove dijagnoze. Rana detekcija kancera je ključ za dobru prognozu za rak rektuma (anusa).
Ukupna petogodišnja stopa preživljavanja kod osoba sa kolorektalnim kancerom iznosi 66,4%, na osnovu podataka prikupljenih u periodu od 2006-2012. godine Osobe sa lokalizovanim kolorektalnim kancerom imaju stopu preživljavanja od 80,7%.
Možemo reći da su tumor anusa i rektuma često izlečivi kada se dijagnostikuju u lokalizovanoj, odnosno početnoj fazi.
Petogodišnje stope preživljavanja od analnog kancera uključuju sledeće:
– Rak skvamoznih ćelija: 71% za stadijum I, 64% za stadijum II, 48% za stadijum IIIA, 43% za stadijum IIIB, a 21% za stadijum IV
– Ne-skvamozni rak anusa: 59% za stadijum I, 53% za stadijum II, 38% za stadijum IIIA, 24% za stadijum IIIB, i 7% za stadijumu IV.