Hemoglobin je esencijalni deo crvenih krvnih zrnaca, koji dostavlja kiseonik u sve delove tela. I povišen i snižen nivo ovog proteina može da utiče na naše zdravlje. U ovom tekstu, pokrićemo simptome i sniženog i povišenog hemoglobina i zdravstvene faktore kao i bolesti koje ga podižu ili spuštaju.
Povišen hemoglobin u krvi znači da imate visoku (iznad prosečnu) koncentraciju proteina koji prenose kiseonik u krvi. Kako bi razumeli sve rizike koje nosi ovakvo stanje, važno je da prvo znamo šta ga može izazvati, i kako ga možemo prepoznati.
Šta je hemoglobin ?
Hemoglobin je proteinski molekul (koji nosi kiseonik) i nalazi se u crvenim krvnim zrncima. Crvena krvna zrnca nose kiseonik iz pluća do različitih tkiva u telu, i vraćaju ugljen dioksid iz organa nazad u pluća. Obično, nivo hemoglobina se može videti prilikom provere krvne slike.
Nivo hemoglobina u krvi se na rezultatu vidi u meri g/dl (količina hemoglobina u decilitru krvi).
Normalni rang hemoglobina
- za decu je 11-13 g/dl,
- za muškarce je 14-18 g/dl i
- za žene je 12-16 g/dl.
Šta može izazvati povišen nivo hemoglobina u krvi
Visok hemoglobin razlikuje se od velikog broja crvenih krvnih zrnaca, jer svaka ćelija može nositi istu količinu kiseonika. Zato je normalno da imate povišen hemoglobin, iako imate mali broj krvnih ćelija. Povišen hemoglobin u krvi se javlja kada se u organizmu umnožava broj crvenih krvnih zrnaca, kako bi se nadoknadio kiseonik koji je potreban svim tkivima u telu.
- Ponekad, bubrezi ispuštaju previše eritropoetina, što vodi do povišenog broja crvenih krvnih zrnaca.
- Polycythemia vera, bolest koštane srži, takođe povećava broj crvenih krvnih zrnaca.
- Akutna dehidracija može povisiti hemoglobin, ali se on vraća na normalan nivo kada se i tečnosti u organizmu izbalansiraju.
- Urođena srčana mana, zastoj u radu srca, uvećanje srca i drugi problemi koji su vezani za povišen pritisak u arterijama pluća, mogu povisiti nivo hemoglobina.
- Plućna fibroza, oboljenje u kom se stvara višak spajajućih tkiva u plućima, takođe može povisiti nivo hemoglobina.
- Emfizema, hronične bolesti pluća i slična oboljenja mogu doprineti povišavanju hemoglobina.
- Osobe koje žive na većim visinama obično imaju povišen nivo hemoglobina u krvi, jer na većoj nadmorskoj visini obično ima manje kiseonika, zbog čega se crvena krvna zrnca više proizvode.
- Anabolični steroidi koji se koriste za povećanje mišićne mase, zajedno sa nekim lekovima, mogu stimulisati proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
- Rak jetre i bubrega takođe može povisiti nivo hemoglobina u krvi.
- Pušenje smanjuje nivo kiseonika u plućima, pa kako bi izbalansiralo ovaj manjak, telo podiže nivo hemoglobina.
Simptomi koji se vezuju za povišen nivo hemoglobina
Visok nivo hemoglobina može ukazivati na bolest, te će vam doktor preporučiti da uradite dalje testove, ukoliko imate neki od sledećih simptoma:
- Smanjeno mentalno funkcionisanje: vrtoglavica, disfunkcionalna kognicija, i zbunjenost se mogu javiti zbog povišenog hemoglobina.
- Periferalna cijanoza: plavičasta promena u boji kože, obično na usnama i vrhovima prstiju.
- Oslabljena cirkulacija i stvaranje ugrušaka: spora cirkulacija i ugrušci u krvi utiču na celo telo. Neki ljudi mogu osećati naticanje, trnce, privremen gubitak vida ili sluha.
Povišen hemoglobin može uticati i na oblik crvenih krvnih zrnaca, i izazvati bolest srpastih krvnih ćelija. Pošto je povišen hemoglobin obično znak neke bolesti, doktor će se fokusirati na lečenje te bolesti, tako da će se i simptomi automatski povući.
Redovno proveravajte nivo hemoglobina na krvnoj slici, i svako odstupanje od normalnog prijavite svom lekaru, kako bi lečenje bilo pravovremeno.
Povišen hemoglobin povećava gustinu (viskoznost) krvi. Veza je linearna do 16 grama po decilitru. Iznad ovog nivoa, veza postaje eksponencijalna- malo povećanje hemoglobina rezultira velikom gustinom krvi. Kada koncentracija hemoglobina poraste iznad 18 g/dl, gustina krvi dostiže nivo koji smanjuje cirkulaciju u malim krvnim sudovima, pa se ne prenosi dovoljno kiseonika u tkiva.
To se obično ispoljava kao plavičasta boja kože ili diskoloracija, kao i oslabljena mentalna funkcija, zbog lošije cirkulacije u mozgu. Znaci zapravo podsećaju na ozbiljnu anemiju. Osim toga, zbog slabe cirkulacije, povećava se rizik od stvaranja ugrušaka u krvi.
Istraživanje sprovedeno na osobama koje imaju hroničnu ‘planinsku’ mučninu, uzrokovanu većom nadmorskom visinom, proređenim vazduhom i oslabljenim plućima, pokazala je da dugoročno preživljavanje sa hemoglobinom koji je iznad 20 g/dl, prosto nije moguće. Povišen hemoglobin podiže rizik od mnogih zdravstvenih problema, kao što su povišen pritisak, manjak gvožđa, stvaranje ugrušaka, poremećen rad srca i moždani udar.
Faktori i poremećaji koji podižu hemoglobin
Bolest respiratornog trakta i srčana oboljenja
Problemi sa srcem i plućima, koji su u direktnoj vezi sa količinom kiseonika koja je u krvi, podiže i nivo hemoglobina. Osim pušenja, povišen hemoglobin se javlja kao odgovor organizma na konstantno smanjen nivo kiseonika, što se dešava u slučaju hronične obstruktivne boleti pluća ili apneje u snu. Pored toga, odrasle osobe sa cijanotskom naslednom bolesti srca, često imaju povišen hemoglobin.
Dehidracija
Smanjenje količine plazme (tečnog dela krvi) ima za posledicu povišenje hemoglobina. Bilo šta što izaziva gubljenje tečnosti, kao što su dehidracija ili jake opekotine, rezultira skakanjem hemoglobina. Akutna dehidracija može podići koncentraciju hemoglobina za 10-15%.
Vežbanje na kratke staze
Kratkoročno gledano, vežbanje izaziva podizanje hemoglobina, koje se normalizuje u sledeća 24 sata. Povećanje hemoglobina tokom vežbanja dešava se zbog smanjenja plazme (tečnog dela krvi), kada se ne nadoknađuje tečnost. Redovno treniranje, s druge strane, može smanjiti hemoglobin u krvi tako što povećava količinu krvi.
Pušenje cigareta
Pušenje cigareta čini delove hemoglobina nefunkcionalnim. Ugljen monoksid iz duvanskog dima se takmiči sa kiseonikom oko vezivanja za hemoglobin, a vezuje se 210 puta bolje nego kiseonik. Da bi ovo nadomestila, crvena krvna zrnca i hemoglobin se povećavaju i nastaje pušačka policitemija.
Testosteron i drugi hormoni
Testosteron podstiče proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i povećava hemoglobin u krvi, u posebno visokim dozama. Androgeni stimulišu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. To se dešava tako što se povećava lučenje EPO enzima, podsticanjem rada koštane srži i većim vezivanjem gvožđa za crvena krvna zrnca.
Drugi hormoni koji podstiču proizvodnju crvenih krvnih zrnaca su kortizol, hormon rasta i faktori rasta nalik na insulin.