Otoci ruku, nogu ili drugih organa najčešće su simptom neke hronične, uznapredovale bolesti. Do otoka dolazi kada je pritisak u krvnim sudovima i kapilarima toliki da tečnost počne da ističe iz krvnih sudova u periferno tkivo, ili zbog nemogućnosti zadržavanja tečnosti u okviru krvnog suda.
– Otok je uvek simptom, iza kojeg najčešće “stoje” kardiovaskularne bolesti, hronična bolest jetre, bubrega, ili poremećena funkcija štitne žlezde (hipotiroidoza) – kaže dr Dejan Kordić, internista i interventni kardiolog, načelnik Kardiologije Kliničko-bolničkog centra “Zvezdara”. – Otok može da bude difuzan, kada se javlja na celom telu, ali i lokalizovan na rukama, nogama, ili čak na nekim unutrašnjim organima – jetri ili plućima.
Kako kaže dr Kordić, najčešći razlozi oticanja nogu su kardiološki, a među njima srčana slabost. Otoci su zapravo jedan od kliničkih znakova ove bolesti, i javljaju se uglavnom kada je oboljenje uznapredovalo.
Otoci kod kardioloških pacijenata mogu da budu znak i koronarne bolesti kod pacijenata koji su preležali jedan ili više infarkta, i oslabljena im je pumpna funkcija leve srčane komore. Iza otoka može da se krije i primarna kardiomiopatija, kojoj se ne zna tačan uzrok. Važno je da i u jednom i u drugom slučaju postoji adekvatna terapija, dodaje sagovornik:
– Kada već znamo da imamo pacijenta sa otocima, moramo prvo da ga rešimo viška tečnosti, a zatim i da utvrdimo šta je uzrok otoka. Sada imamo na raspolaganju moćne diuretike, lekove za izbacivanje viška tečnosti. Ali, time samo oslobađamo pacijenta simptoma: rasterećujemo srce i oslobađamo višak tečnosti. Cilj je da lečimo uzrok oticanja i da se to stanje više ne ponavlja. U zavisnosti od toga šta je inicijalno dovelo do oticanja, u terapiji se osim diuretika koriste i razni drugi lekovi.
Pacijent koji je već na terapiji diureticima mora uzimanje lekova stalno da prilagođava promenama poput velikih vrućina, uzimanja većih količina tečnosti i slično. Dr Kordić dodaje da dugogodišnji srčani ili drugi hronični bolesnici i sami prepoznaju kada imaju višak ili manjak tečnosti u organizmu, pa prema tome prilagođavaju doze diuretika. Postoje savremeni načini da se nadgleda potreba za izbacivanjem tečnosti, a jedan od najjednostavnijih je da se prate promene telesne težine.
– S druge strane, diuretici se često zloupotrebljavaju i uzimaju ih ljudi kojima zapravo nisu potrebni – upozorava dr Kordić. – Žene su, na primer, u letnjim mesecima sklone otocima na nogama. Ali, ti otoci u najvećem broju slučajeva nisu povezani ni sa kakvom bolešću. Otok koji se javi u popodnevnim časovima, ali ga nema ujutru, ili posle kraćeg odmora i podizanja nogu, nije otok iza kojeg stoji zdravstveni problem. Ovi otoci obično imaju veze sa fazom menstrualnog ciklusa, dobom dana i delovanjem sile Zemljine teže. Za takve otoke ne treba vam diuretik, dovoljno je tokom dana podići i odmarati noge.
Iako su diuretici sjajni za regulisanje otoka, mogu da organizam liše veoma važnih elektrolita, ili da izazovu dehidrataciju. Zato se moraju veoma pažljivo koristiti, u dogovoru sa lekarom koji prati osnovnu bolest. Oticanje je znak dekompenzovane bolesti, upozorava dr Kordić, da organizam više ne može da loše funkcionisanje izazvano oboljenjem kompenzuje uz pomoć naših bioloških mehanizama. Zato je pojava otoka uvek razlog za odlazak kod lekara, kako bi se ispitalo koji zdravstveni problem ih izaziva.
Do otoka može da dođe i veoma naglo, najčešće se tada radi o zastoju tečnosti u plućima. – To je ozbiljna dijagnoza i hitno stanje u internoj medicini, koje karakteriše nagli nedostatak vazduha, gušenje, krkljanje – pojašnjava dr Dejan Kordić. – Ono je najčešće vezano za neregulisan povišen krvni pritisak. Uzrok zastoja tečnosti u plućima može da bude i infarkt, koji oslabi veliku površinu srčanog mišića, pa srce nema dovoljnu pumpnu funkciju.