AKO JE OPERACIJA KRAJNIKA preporučena vama, voljenoj osobi ili vašem detetu, evo šta bi sve trebalo da znate i na šta da obratite posebnu pažnju.
Kako bi se pacijenti lakše pripremili za operaciju krajnika, a oni koji o njima brinu shvatili korisne strane, rizik i komplikacije, daju im se informacije koje slede u nastavku. Pacijenti ili oni koji se o njima staraju, podstiču se da postavljaju lekaru sva pitanja koja smatraju neophodnima za bolje razumevanje navedenih hirurških procedura.
Krajnici (tonzile) i treći krajnik (adenoidi, adenoidne vegetacije, ždrelni krajnik) predstavljaju mase imuno ćelija koje se obično nalaze u limfnim žlezdama (limfno tkivo).
Ova tkiva su smeštena u usnoj duplji, kao i iza nosnih hodnika. Inficirani ili uvećani krajnici mogu da izazovu hroničnu ili rekurentnu (ponavljajuću) grlobolju (upalu ždrela), neprijatan zadah iz usta, zubnu malokluziju (nepravilan raspored zuba), apscese, opstrukciju gornjih disajnih puteva koja dovodi do otežanog gutanja, hrkanja ili apneje u snu.
Inficirani adenoidi (treći krajnik) mogu da se uvećaju, opstruiraju disanje, izazivaju infekciju uha ili druge probleme.
Tonzilektomija (operacija krajnika) i adenoidektomija (operacija trećeg krajnika) hirurške su procedure koje se izvode u cilju uklanjanja krajnika i trećeg krajnika.
Ova uputstva su osmišljena kao priručnik koji će pomoći vama, voljenoj sobi ili vašem detetu da se što lakše oporavi nakon operacije.
Briga o sebi ili osobi koja je podvrgnuta operaciji može da spreči pojavu komplikacija. Lekar će vam odgovoriti na sva pitanja koja se odnose na ovu materiju. Ako vi, vaša voljena osoba ili vaše dete morate da se podvrgnete i operaciji uha (miringotomija i timpanostomija/ugradnja ventilacionih i drenažnih cevčica u uho) uporedo sa tonzilektomijom i adenoidektomijom, molimo vas da pročitate i informacije koje se odnose na ove procedure.
Tonzilektomija i adenoidektomija – definicija i činjenice
- Tonzilektomija je hirurško uklanjanje krajnika; adenoidektomija je hirurško uklanjanje trećeg krajnika.
- Krajnici i adenoidi (u narodu poznati kao treći krajnik) su mase limfnog tkiva smeštene u oblasti ždrela i nosa.
- Svaka hirurška intervencija nosi izvesne rizike i moguće komplikacije.
- Informisanost o tome šta se događa pre, tokom i nakon operacije, može oporavak pacijenta posle hirurške intervencije da učini što je moguće lakšim.
Tonzilitis (upala krajnika) – simptomi i znakovi
Akutna upala krajnika (akutni tonzilitis) infekcija je koju izaziva jedna od nekoliko vrsta bakterija ili virusa. Hronična upala krajnika (hronični tonzilitis) je uporna infekcija krajnika koja može da dovede do formiranja kamenca u krajnicima.
U znakove i simptome tonzilitisa spadaju:
- grlobolja
- povišena telesna temperatura
- neprijatan zadah iz usta
- uvećani limfni čvorovi vrata
Povezano> 8 najboljih lekova za brzo izlečenje KRAJNIKA
Koji su rizici i komplikacije
Operacija krajnika kod dece i odraslih se obavlja bezbedno i uz najveću pažnju, kako bi dala najbolje moguće rezultate. Operacija može da nosi rizik neuspešnog ishoda, komplikacija ili povrede, iz poznatih ili nepoznatih razloga. Pošto se svaka osoba razlikuje u smislu reakcije na operaciju, delovanja anestezije i ishoda lečenja, nemoguće je dati bilo kakve garancije za moguće rezultate, kao ni za komplikacije. Štaviše, ishod operacije može da zavisi od već postojećeg ili trenutnog zdravstvenog stanja pacijenta.
Slično> Treći krajnik kod dece i odraslih – simptomi upale, lečenje, operacija
U medicinskoj literaturi se navode sledeće komplikacije. Ovaj spisak ne sadrži sve moguće komplikacije. Navedene su samo radi vaše informisanosti, ne da bi vas zaplašile, već da biste bili svesni i bolje obavešteni o svemu što se tiče hirurške intervencije. Premda su brojne navedene komplikacije retke, sve su se u nekom trenutku dogodile i iskusnim hirurzima koji se pridržavaju svih standarda struke.
Svaka operacija krajnika i kod odraslih i kod dece mora da izvaga potencijalne rizike i komplikacije, u odnosu na moguću korist od operacije ili neke alternative operaciji.
- Neuspeh u ublažavanju svake epizode upale grla, ili izlečenje naknadne ili istovremene infekcije uha ili sinusa/curenja nosa. Moguća potreba za dodatnom operacijom.
- Krvarenje zbog koga, u retkim situacijama može da se javi potreba za krvnim produktima ili transfuzijom krvi. Pacijent ima pravo, ukoliko odabere, na autolognog ili određenog donora krvi koja je pripremljena unapred, u slučaju neophodne transfuzije. Pacijenti se podstiču da se posavetuju sa lekarom ako zainteresovani za ovu opciju.
- Infekcija, dehidracija, dugotrajan bol i/ili otežano zarastanje koje može da dovede do neophodne hospitalizacije radi kontrole tečnosti i/ili bolova.
- Trajna promena glasa ili nazalna regurgitacija (vraćanje hrane kroz nos), što je veoma retko.
Šta se događa pre operacije?
U najvećem broju slučajeva operacija krajnika se obavlja ambulantno u bolnici ili hirurškom bloku. U obe ustanove, obezbeđena je nega odličnog kvaliteta, bez troškova i neprijatnog ostajanja pacijenta preko noći.
Tokom procedure, pacijenta nadzire anesteziolog. Obično anesteziolozi (ili hirurško osoblje) pozivaju pacijenta noć pre operacije da bi se uputili u istoriju bolesti. Ukoliko ne mogu da stupe u kontakt sa pacijentom noć pre operacije, razgovaraće sa njim ujutru neposredno pre operacije. Ukoliko je lekar tražio pripremna laboratorijska ispitivanja, pacijent bi trebalo da ih obavi nekoliko dana ranije. Pacijent bi trebalo da obezbedi pratnju do ustanove u kojoj je zakazana operacija, za povratak kući i nekoga ko će provesti s njim prvu noć nakon operacije.
Priprema za operaciju krajnika
Pacijent ne sme da uzima aspirin, niti bilo koji drugi produkt koji sadrži aspirin, 10 dana pre operacije. Nesteroidni antiinflamatorni medikamenti (kao što je ibuprofen) ne smeju da se uzimaju 7 dana pre operacije.
Brojni preparati u slobodnoj prodaji sadrže lekove povezane sa aspirinom ili ibuprofenom, pa je zato važno da sve medikamente pažljivo proverite. Ako imate neku nedoumicu, pozovite lekara ili farmaceuta.
Acetaminofen je prihvatljiv analgetik. Obično lekari daju pacijentu nekoliko recepata tokom preoperativnog pregleda. Najbolje je da ih imate kod sebe pre zakazanog termina operacije, kako bi vam bili dostupni odmah po povratku kući.
Ako je u pitanju operacija krajnika kod dece, preporučuje se da iskreno i otvoreno objasnite sve o operaciji koja se očekuje. Ohrabrite dete tako da misli da je to nešto što će lekar uraditi kako bi mu bilo bolje. Stavite mu do znanja da će biti sigurno i da ćete biti pored njega. Miran i uverljiv stav u velikoj meri će ublažiti anksioznost deteta. Stavite detetu do znanja da će ako oseti bol, on trajati veoma kratko i da će uzimati lekove koji će učiniti da bol nestane. Možda nije loše da nekoliko dana pre operacije, povedete dete u ustanovu u kojoj će biti obavljen hirurški zahvat, kako bi se ono upoznalo sa sredinom. Kontaktirajte ustanovu da biste se dogovorili o ovoj poseti.
Pacijent ne sme da jede niti pije bilo šta 6 sati pre operacije. To podrazumeva čak i vodu, bombonu ili gumu za žvakanje. Bilo šta što se nalazi u želucu povećava šanse za komplikacije pri anesteziji.
Ukoliko je pacijent bolestan ili ima povišenu telesnu temperaturu dan uoči operacije, pozovite hirurga. Ako se pacijent probudi bolestan na dan operacije, krenite prema planu u ustanovu u kojoj je zakazana operacija. Lekar će odlučiti da li je bezbedno da se izvede vadjenje krajnika.
Šta se događa na dan operacije?
Veoma je važno da pacijent (ili osoba koja se o njemu stara) poštuje tačno vreme u koje bi trebalo da se javi u ustanovu, kao i da ima dovoljno vremena za pripremu. Ponesite sve dokumente, formulare i informacije o osiguranju, uključujući i preoperativna uputstva i istoriju bolesti. Pacijent bi trebalo da nosi udobnu, komotnu odeću (pižama je sasvim u redu). Ostavite sav nakit i vrednosti kod kuće. Deca mogu da ponesu omiljenu igračku, plišanu lutku ili ćebence.
Pacijent ne sme da uzima nikakve lekove, sem ako mu to nije preporučio lekar ili anesteziolog. Obično u pripremnoj sobi, medicinska sestra priključuje pacijenta na infuzionu liniju (intravenoznu), a pacijent može da dobije neki lek koji će mu pomoći da se opusti.
Koliko traje operacija krajnika?
U operacionoj sali, anesteziolog obično koristi mešavinu gasa i intravenoznog medikamenta za uvođenje pacijenta u opštu anesteziju. U najvećem broju situacija, intravenozno anesteziranje počinje već u pripremnoj prostoriji ili nakon što anesteziolog pacijentu stavi masku za anesteziju.
Tokom procedure pacijent je pod stalnim nadzorom pomoću pulsnog oksimetra (kojim se meri saturacija kiseonika u krvi) i monitora za praćenje srčanog ritma.
Hirurški tim je dobro uvežban i pripremljen za svaku vanrednu situaciju. Pored hirurga i anesteziologa, operaciji prisustvuju i medicinska sestra i hirurški tehničar.
Pošto anestezija počne da deluje, lekar će ukloniti krajnike i/ili treći krajnik kroz usnu duplju. Kod ove operacije nema spoljnjih hirurških rezova. Osnova krajnika i/ili trećeg krajnika se sagoreva (kauterizuje) električnim aparatom za kauterizaciju.
Operacija krajnika obično traje kraće od 60 minuta. Lekar će doći u čekaonicu da obavi razgovor sa članovima porodice ili prijateljima, pošto pacijenta bezbedno prebace u sobu za oporavak.
Šta se događa nakon operacije?
Nakon operacije pacijenta premeštaju u sobu za oporavak, gde će na njega motriti medicinska sestra. Rodbina može da uđe u sobu za oporavak nakon što pacijent postane svestan svoje okoline, a ako je pacijent dete, onda u sobu ulazi roditelj/i ili staratelj.
Pacijent može da ide kući istog dana kada je operisan, odmah nakon potpunog oporavka od anestezija. Za ovo je obično potrebno nekoliko sati. Pacijenta će morati do kuće da prebaci prijatelj ili neki član porodice. Prijatelj, rođak ili staratelj će morati da provede sa pacijentom prvu noć nakon operacije.
Kada pacijent nakon operacije stigne kući, trebalo bi da leži u krevetu sa glavom uzdignutom na 2- 3 jastuka. Položaj glave na visini iznad srca smanjuje edem i otok. Pakovanje sa ledom koje se stavlja na vrat, može da smanji otok. Pacijent uz tuđu pomoć može da ustane iz kreveta radi odlaska u toalet. Posetilaca bi trebalo da bude što manje, pošto i ne znajući mogu da izlože pacijenta infekciji, ili izazovu prekomerno uzbuđenje.
Ukoliko se kod pacijent javi zatvor stolice (konstipacija), naprezanje mora da se izbegne davanjem preparata za omekšavanje stolice ili blagih laksativa.
Ishrana posle operacije krajnika
Kada se pacijent oporavi od anestezije, dozvoljena je i preporučljiva laka, meka i hladna hrana. Izbegavajte vruće tečnosti nekoliko dana. Premda pacijent može da bude gladan odmah nakon operacije, najbolje je da se hrani polako da bi se izbegli postoperativna mučnina i povraćanje. Povremeno pacijent može da povrati 1 – 2 puta odmah nakon operacije. Međutim, ako se ovo nastavi, lekar može da prepiše lekove koji će umiriti želudac.
Veoma je važno da znate da dobra ishrana i propisno mirovanje ubrzavaju zaceljenje. Gubitak telesne težine je veoma čest nakon tonzilektomije (operacije krajnika). Pacijent ne mora da brine zbog nutritivnih potreba tokom oporavka, sve dok unosi dovoljne količine tečnosti.
Pokušajte sa blago razređenim napicima koji ne sadrže kiselinu ili sladoledom na štapiću. Meka hrana, poput želea, sladoleda, kremova, pudinga ili pasirane hrane, veoma je korisna zbog održavanja dovoljnog unosa hranljivih materija.
Vruću, ljutu, zrnastu i hrskavu hranu, poput svežeg voća, tosta, krekera i čipsa, trebalo bi da izbegavate, jer može da ogrebe grlo i izazove krvarenje.
Nakon operacije lekar može da prepiše pacijentu antibiotike. Pacijent bi trebalo da popije čitavu količinu antibiotika koju mu je lekar prepisao. Prepisuju se i neke vrste narkotika (obično acetaminofen/paracetamol sa kodeinom), koje se uzimaju po potrebi. Ukoliko su pacijentu potrebni narkotici, tokom uzimanja ne sme da upravlja motornim vozilom.
Ukoliko pacijent postoperativno ima mučninu i povraćanje, lekar može da prepiše antiemetike (lekovi protiv mučnine i povraćanja), kao što su prometazin ili ondansetron.
Ako pacijent ili staratelj imaju neka pitanja ili smatraju da se kod pacijenta javljaju neke reakcije na bilo koji od ovih lekova, trebalo bi da se obrate lekaru. Pacijenti ne smeju da uzimaju bilo koje druge lekove, bilo prepisane ili iz slobodne prodaje, sve dok to ne odobri lekar.
Opšta uputstva i nega nakon operacije krajnika
Kontrolni pregled bi trebalo da se zakaže 10 – 14 dana nakon operacije. Zakažite pregled kod svog lekara.
Najvažnija stvar za pacijenta nakon operacije krajnika, kako bi sprečio krvarenje i dehidraciju, jeste uzimanje dosta tečnosti. Povremeno gutanje može da bude veoma otežano. Ukoliko pacijent pije, imaće mnogi manje bolova.
Ako dođe do dehidracije, a nastojanja da popravite stanje kod kuće ne daju rezultate, biće neophodno da se javite u bolnicu radi intravenoznog davanja tečnosti.
Nakon operacije krajnika, bol je uobičajen. Obično je teško predvideti ko će se oporaviti brzo ili ko će imati bolove koji duže traju. Odmah nakon operacije krajnika, brojni pacijenti se žale na manji osećaj bola. Narednog dana bol može da se pojača i zadrži jačinu narednih nekoliko dana.
Nedelju dana posle operacije krajnika, moguće je da pacijenti ponovo imaju osećaj da je bol opet postao jači. Obično se žale na bol u ušima, naročito prilikom gutanja. Ovo je obično vreme kada kraste počinju da otpadaju. Ako se pojavi krvarenje, to je obično u to isto vreme. Ovo je najčešće i poslednji osećaj bola koji će pacijent iskusiti.
Sve u svemu, većina pacijenata se u potpunosti oporavlja za oko 2 nedelje nakon operacije krajnika.
Međutim, pacijent će s vremena na vreme osećati osetljivost u grlu prilikom uzimanja vruće ili ljute hrane, obično do 6 nedelja nakon operacije.
Pacijent može da uoči bele mrlje na zadnjem delu grla, na mestu gde su se nekada nalazili krajnici. Ovo su privremene kraste, koje nastaju u procesu zarastanja. One nisu znak infekcije, i otpašće u toku prve 2 nedelje nakon operacije, a nikako ne biste smeli da pokušavate da ih sami uklanjate. Zbog njih će pacijent imati neprijatan zadah iz usta, koji će nestati čim rane zarastu.
Potrebno je oko 6 nedelja da se grlu vrati normalna ružičasta boja.
Nije neobično da se nakon operacije krajnika javi zapušenost nosa. Zapušenost nosa može da traje i nekoliko meseci dok se otok ne povuče. Slane kapi za nos (kao što su one od morske vode) mogu da koriste za otpušavanje nosa i smanjenje otoka.
Tokom nekoliko nedelja kod pacijenta može da se javi uporno ili glasnije hrkanje. Privremena promena boje glasa je uobičajena nakon operacije, a nakon nekoliko meseci se obično vraća u normalno stanje.
Kod 1- 3% pacijenata nakon operacije krajnika dolazi do krvarenja. Mada može da se javi bilo kada, obično se pojavljuje 5 – 10 dana nakon operacije.
Dehidracija i naporne aktivnosti povećavaju šanse za postoperativno krvarenje. Ukoliko dođe do krvarenja, pacijent bi trebalo da ostane smiren i opušten.
Isperite usta hladnom vodom i mirujte sa uzdignutom glavom. Ako se krvarenje nastavi, pozovite lekara. Lečenje krvarenja može da bude jednostavno. Veoma retko je potreban povratak u operacionu salu i opšta anestezija radi kauterizacije površine koja krvari. U veoma, veoma retkim situacijama može da bude neophodna transfuzija krvi.
Za razliku od tonzilektomije, nakon adenoidektomije krvarenje je veoma retko. Može da se javi slabo krvarenje iz nosa nakon operacije. Ako do njega dođe, mogu da se koriste pedijatrijske fenilefrin kapi za nos. Ako je krvarenje uporno, a boja krvi svetla, pozovite lekara.
Kada možete da se vratite u školu, na posao ili trening?
Većina dece odsustvuje iz škole od 7 – 10 dana. Nakon 3 nedelje treninzi i plivanje mogu da se nastave, ali ronjenje nije dozvoljeno 6 nedelja.
Pacijent bi trebalo da ostane u mestu stanovanja bar 2 – 3 nedelje zbog postoperativne nege i za slučaj da se javi krvarenje.
Kada bi trebalo da se javite lekaru
Obavestite lekara u sledećim slučajevima:
- Iznenadno pojačano krvarenje iz usta ili nosa koje traje duže od nekoliko minuta.
- Telesna temperatura koja je viša od 38,6 stepeni Celzijusa, a koja je uporna uprkos povećanom unosu tečnosti i uzimanu acetaminofena. Dete sa povišenom telesnom temperaturom bi trebalo da pije približno pola šolje tečnosti na svakih sat vremena kada je budno, a odrasla osoba jednu šolju na svakih sat vremena.
- Uporan oštar bol ili glavobolja koji ne prolaze ni pored uzimanja prepisanih analgetika.
- Pojačano oticanje ili crvenilo nosa, vrata ili očiju.