Prema definiciji Internacionalnog društva za kontinenciju (ICS – International Continence Society) iz 2002. godine nikturija označava “buđenje noću zbog potrebe mokrenja” ne određujući broj noćnih mokrenja kao kriterijum zadovoljavanja definicije. Noćno mokrenje u snu se naziva enureza, a pojmove je potrebno razlikovati.
Noćno mokrenje dovodi do isprekidanog sna nedovoljne količine i kvaliteta što je rezultat dnevnog umora, nervoze i napetosti te manjka koncentracije.
Budete li koristili termin nikturija (grč. nyx) ili nokturija (lat. nox) nećete pogrešiti u odabiru jer se obe reči etimološki odnose na grčku ili rimsku boginju noći.
Zbog postojanja drugih definicija, koje uključuju i broj noćnih mokrenja, teško je sasvim tačno odrediti učestalost tog simptoma poremećenog mokrenja (mikcije) u populaciji. U grupi bolesnika starijih od 45 godina nikturija se susreće u 11-31% ispitanika, jednako je česta kod oba pola te je u pozitivnoj korelaciji s godinama.
Velika proporcija bolesnika koji pate od nikturije (približno 60-75%) smatra noćno mokrenje značajnom poteškoćom posebno ako je češće od dva puta. Kad govorimo o nikturiji, po definiciji treba razlikovati dve moguće situacije:
- “buđenje zbog potrebe mokrenja” ili prava nikturija, te
- “kad sam već budan, idem se pomokriti” što ne treba ubrajati u nikturiju.
Potrebno je istaći kako prvo jutarnje mokrenje treba pribrojiti noćnim mokrenjima ukoliko želimo ispravno i tačno kvantificirati taj simptom. Smatra se da je nikturija značajna ako se noću izmokri 30% ili više ukupne količine mokraće u 24 sata.
Kod starijih ljudi mokrenje češće od 2 puta noću je značajno povezano s učestalošću padova i posledičnih lomova zgloba kuka, što je u starijoj dobi potencijalno smrtonosna ozleda.
Uzroci
Uzroci nikturije su mnogobrojni, a svakako treba navesti starenje, preterano aktivnu mokraćnu bešiku (engl. overactive bladder – OAB) i nikturiju u sklopu simptoma poremećene mikcije zbog uvećane i opstruktivne prostate. Nisu samo urološke bolesti i organi uzrokom noćnog mokrenja pa valja ubrojiti i dijabetes oba tipa (mellitus i insipidus), srčanu slabost s pojavom edema (tzv. kongestivno zatajenje srca) kao i edeme drugih uzroka. Neprikladno noćno lučenje antidiuretskog hormona (ADH) hipofize može biti endokrinološkim uzrokom nikturije. Dalje treba navesti vensku insuficijenciju donjih ekstremiteta, hronično bubrežno zatajenje s povećanom serumskom vrednošću kalcijuma i smanjenjem kalijuma, noćne apneje, poremećaj sna, neke neurološke bolesti itd. Uzimanje dugodelujućih diuretika takođe može povećati učestalost noćnog mokrenja. Ništa manje nije značajna ni moć navika poput uzimanja veće količine tečnosti uveče, što se posebno odnosi na kofein i alkoholna pića.
Dijagnoza
Kod postavljanja dijagnoze nikturije važna je, dakle, detaljna anamneza što podrazumeva odvajanje dovoljno vremena za analizu naoko nebitnih podataka (npr.da li je poremećaj sna uzrok noćnog mokrenja ili je nikturija uzrok poremećenog sna). Osim anamneze od velike pomoći može biti vođenje dnevnika mokrenja u šta bolesnika može uputiti urolog koji se bavi urodinamikom. Endokrinološke, metaboličke, nefrološke, neurološke i kardiološke pretrage te psihološke analize su izvan domena urološke prakse ali urolog može savetovati smer dalje dijagnostike ukoliko posumnja da uzrok učestalog noćnog mokrenja nije u mokraćnom sistemu.
Terapija
Terapija nikturije zavisi od mogućnosti definisanja uzroka. Prve mere su najčešće promene navika ishrane i konzumiranja pića te lekova . U slučaju postojanja edema i/ili venske insuficijencije donjih ekstremiteta korisno je tokom popodneva leći bar pola sata s uzdignutim nogama i navući elastične čarape što više iznad kolena. Nabrojene mere ipak u većini slučajeva ne uklanjaju nikturiju u potpunosti i potrebno je koristiti lekove. Najčešće se kao prvi izbor propisuju od strane urologa alfa-blokatori (npr. tamsulozin) i/ili blokatori 5-alfa-reduktaze (npr. finasterid), svaki u svojoj indikaciji ili kao kombinovana terapija. Dezmopresin se može upotrebiti kod neprikladnog lučenja ADH iako nije bez nuspojava, posebno kod starijih bolesnika. Celi niz blokatora muskarinskih receptora koristi se s ciljem smanjenja učestalosti i intenziteta kontrakcija mišića mokraćne bešike. Nuspojave su “suva usta”, zamagljeni vid, katkad opstipacija a kod nekih tercijarnih amina i konfuzija te retko halucinacije. Kontraindikacije su teška opstipacija, glaukom uskog ugla te značajna količina rezidualnog urina.