Šta je neurodermatitis (hronični lihen simpleks)?
Hronični lihen simpleks (lat. lichen simplex chronicus), ili NEURODERMATITIS, oblik je ekcema karakterističnog po jakom svrabu i potrebi za češanjem. Obično počinje kao mrlja (žarište) na koži koja svrbi, a javlja se u predelu vrata, skalpa, ramena, stopala, gležnjeva, ručnih zglobova i šaka.
Ova vrsta kožnog oboljenja često zahvata analnu i genitalnu regiju; posebno se javlja na skrotumu ili vulvi. Ovaj začarani krug svraba i češanja dovodi do neurološkog poremećaj kože, što za posledicu ima nadražene nervne završetke u zahvaćenoj regiji.Veoma je čest kod dece i beba.
Često češanje već oštećene kože i osetljivih žarišta izaziva još jači svrab, zadebljanja, diskoloraciju i ogrubelu kožu.
Neurodermatitis simptomi
Koji su simptomi neurodermatitisa ?
Najizraženiji simptome neurodermatitisa su:
Svrab
Mrlje na spoljašnjem sloju kožu, koje jako svrbe, karakteristika su ovog oboljenja. Ove mrlje, ili žarišta, kod većine pacijenata se javljaju kao jedna zahvaćena površina, ali u retkim slučajevima može da ih bude dve, a najviše tri. Pacijenti često trljaju ili češu zahvaćenu površinu. Svrab je najjači u stanju opuštenosti ili stresnim situacijama.
Lihenifikacija
Promene na koži slične lišaju (lihenifikacije), koje mogu da budu u formi crvenih ili ljubičastih ispupčenih i hrapavih mrlja, prekrivenih ljuspama, posledica su stalnog češanja ili trljanja površine koja svrbi. Koža može da zadeblja, ogrubi, a javljaju se i smeđe pigmentacije.
Potreba za češanjem
Potreba za stalnim ili povremenim češanjem zahvaćenu površinu može da pretvori u ranu (bolnu ranu koja krvari), koja postaje laka meta za mikrobne infekcije. Ako se rana produbi, može da dođe i do pojave ožiljaka na koži. U slučaju da se rana inficira, na zahvaćenoj površini se formira sloj pokorice iz koje curi tečnost. U težim oblicima oboljenja pojavljuju se gnojem ispunjene papule (čvorići).
Uzroci neurodermatitisa
Istraživači još pokušavaju da utvrde tačan uzrok neurodermatitisa. Međutim, oboljenje može da se javi usled nekih faktora, kao što su stres, prenaglašena reakcija na tesnu odeću, ujed insekta, porodična ili lična istorija kožnih poremećaja. Ponekad se neurodermatitis javlja u kombinaciji sa kožnom alergijom.
Simptomi neurodermatitisa se pojačavaju usled stalnog češanja zahvaćene površine kože. Međutim, neurodermatitis nije oboljenje opasno po život niti je zarazno.
Faktori rizika i komplikacije
Postoje neki faktori koji mogu da uvećaju šanse i stepen rizika za pojavu neurodermatitisa. U takve faktore spadaju:
- Starost i pol – U poređenju sa muškarcima, žene su izložene većem stepenu rizika za oboljevanje od neurodermatitisa. Kožna oboljenja se češće javljaju u starosnoj dobi između 30 i 50 godina.
- Druga kožna oboljenja – Neurodermatitis je mnogo češći kod osoba sa porodičnom ili ličnom istorijom ekcema, psorijaze ili sličnih oboljenja.
- Stres i anksioznost – Ova stanja mogu da pogoršaju simptome neurodermatitisa, a naročito da pojačaju osećaj svraba.
- Često češanje – Ova potreba može da dovede do stvaranja rane ili bakterijske infekcije, usled čega može da dođe do promene boje kože i nastanka ožiljaka. Može da se stvori navika češanja, koja remeti san.
Medicinska pomoć
Možda ćete morati da zatražite savet dermatologa u sledećim slučajevima:
- kada stalno češete isto mesto na koži
- kada je svrab uporan i sprečava vas da se usredsredite na dnevne aktivnosti
- kada površina koja svrbi deluje inficirano
Dermatolog može da ispita zahvaćenu površinu na pravi način. Ako je to potrebno, obaviće ispitivanja kože da bi potvrdio dijagnozu neurodermatitisa.
Ispitivanja kože mogu da razjasne da li je kožna infekcija i/ili svrab posledica alergije ili je u pitanju neurodermatitis. Neophodno je da se obratite lekaru specijalisti za kožne i polne bolesti (dermatovenerologu), jer on može da postavi tačnu dijagnozu oboljenja i na osnovu toga preporuči delotvorno lečenje.
Lečenje neurodermatitisa
Dermatolog odlučuju o načinu lečenje neurodermatitisa na osnovu znakova i simptoma. Plan lečenja se razlikuje na osnovu individualnih potreba. Međutim, ovi saveti i preporuke važe za sve osobe koje pate od ovog oboljenja:
- sprečavanje češanja, trljanja i dodirivanja površine koja svrbi, jer je to ključ za izlečenje
- izbegavanje stresa i anksioznosti može da ublaži simptome neurodermatitisa
U najvećem broju slučajeva, lekar preporučuje sledeće lekove i tretmane za lečenje neurodermatitisa:
- Topički steroidi/kortikosteroidi
Lokalnu (topičku) primenu steroida obično preporučuje dermatolog. Nanošenje leka direktno na zahvaćenu površinu, pruža maksimalnu korist. Steroidi sprečavaju svrab i ublažavaju upalu kože. Lekar može da prepiše jače steroide, kao što su kortikosteroidi, radi ublažavanja svraba, crvenila i otoka. Ovi lekovi mogu da omekšaju zadebljalu i ljuspastu kožu, koja je posledica neurodermatitisa. Lekovi poput takrolimusa ili pimekrolimusa (koji nisu kortikosteroidi) prepisuju se u slučajevima dugotrajnog korišćenja kortikosteroida ili kada oni nisu podesni za kožu pacijenta koji ima neurodermatitis.
- Hladne obloge
Kako biste obuzdali potrebu za češanjem koju izaziva neurodermatitis, na zahvaćenu površinu možete da stavite hladne obloge ili neki medikament protiv češanja. Možete da se oslonite na hladne obloge ili da pre nanošenja leka zahvaćenu površinu potopite u vodu. Ovi postupci omekšavaju kožu i omogućavaju leku da lako prodre kroz zadebljale slojeve kože.
- Antihistaminici
Lekar može da prepiše ove lekove, koji ublažavaju svrab i omogućavaju pacijentu da lakše zaspi.
- Ovlaživači za kožu
Ovlaživanje suve kože je ključno za lečenje ekcema. Od ekcema je koža suva, pa je i potreba da joj se obezbedi više vlažnosti veća. Vodite računa da vam je koža pravilno hidratizovana, kako bi zadržavala vlagu i da se ne bi isušivala. Suvoća kože izaziva svrab i dovodi do toga da ekcem bukne. Pronađite neki odgovarajući ovlaživač na bazi ulja ili vode, u skladu sa simptomima koje imate, kako bi koža omekšala i bila elastična. Ako vam je koža previše suva, radije se opredelite za masti i kreme nego losione i hidrirajuće preparate.
- Prekrivanje kože
Zahvaćenu površinu kože koja svrbi, prekrivajte čarapama, rukavicama ili zavojima da biste sprečili novi ciklus svraba i češanja i omogućili leku da prodre dublje u kožu zahvaćenu oboljenjem. Na ovaj način ćete ubrzati isceljenje.
- Lečenje infekcije
Ako je zahvaćena površina inficirana, dermatolog može da ispita o kakvoj infekciji je reč. Na osnovu toga može da prepiše lekove za lokalnu ili oralnu upotrebu (pilile, tablete itd.) kojima se kontroliše infekcija.