Mislite da imate povišen holesterol od stresa? Evo šta kaže nauka

pms

Mnogi ljudi smatraju da imaju povišen holesterol od stresa ali…Kako stres utiče na holesterol?

Veza između stresa i holesterola još uvek nije potpuno jasna. Najveći problem je to što je stres previše širok pojam i veoma je teško merljiv.

Međutim, urađeno je mnoštvo naučnih istraživanja o efektima stresa na zdravlje i na srce. Tu spada i indirektan uticaj stresa na nivo holesterola u krvi.

U nastavku ćemo videti šta je stres i šta je holesterol, kao i da li možete imati povišen holesterol od stresa…


Stres i holesterol

stres

Brojna naučna ispitivanja su pokazala da emotivni stres utiče na nivo holesterola u krvi.

Jedna studija, objavljena 2016. godine, je našla povezanost između stresa na poslu i povišenog holesterola.

Dakle, zaključak je bio da se povišen holesterol može javiti zbog stresa na poslu. Umesto uticaja stresa na ishranu i fizičku aktivnost, autori u zaključku tvrde da je veza između stresa i visokog holesterola direktna.

Hroničan stres može dovesti do povišenog nivoa hormona kortizola. To kasnije dovodi do taloženja masnih naslaga oko stomaka, kao i do jačeg apetita.

Još jedna studija, koja je obuhvatala 2.850 ljudi, ukazuje na vezu izmeđuz stresa i holesterola.

Naučnici koji su vodili studiju u zaključku navode da teži anksiozni poremećaji i depresija dovode do visokog nivoa holesterola i gojaznosti zbog hronične upale u organizmu. U ovoj studiji se navodi i da pušenje deluje kao velik faktor rizika.


Kako telo reaguje na stres?

stres

Naše telo je programirano da reaguje na stres bez odlaganja. Kada smo pod stresom, kada smo uplašeni ili uznemirani, dešava se sledeće:

  • rad srca i disanje se ubrzavaju
  • krvni pritisak skače

Anksioznost povećava i krvni pritisak.

Čim pretnja prođe:

  • telo oslobađa adrenalin i noradrenalin (epihefrin i norepinefrin)
  • to izaziva ubrzan rad srca
  • glukoza se oslobađa u mišiće i krv kako bi se iskoristila za energiju
  • masne kiseline se takođe oslobađaju da bi se iskoristile kao energija
  • nivo holesterola može skočiti zbog masnih kiselina koje se ne iskoriste kao energija

Dakle, kratkoročni odgovor organizma na stres uključuje povišen holesterol.

Još jedak kratkoročni efekat se zove hemokoncentracija. To znači da se iz krvi gubi tečnost dok smo pod stresom. Tako dolazi do veće koncentracije krvi, kao i svih sastojaka u njoj, uključujući holesterol. Jednostavno ustajanje iz sedećeg položaja ima ovakav efekat.

Jedna studija je ispitivala stres i nagle skokove holesterola i utvrđeno je da ovaj efekat može biti i dugotrajan.

Još jedan efekat je povezan i sa nivoom hormona kortizola. Kortizol se uvek oslobađa u stresnim situacijama. Dokazano je da se profil lipida u krvi menja sa promenama nivoa holesterola.


Ostali efekti stresa na srce

bol u srcu

Poznato je da stres ima niz mogućih komplikacija, a neke od njih mogu biti opasne. Mentalni stres može izazvati ishemijsku bolest srca kod osoba koje već imaju koronarnu arterijsku bolest.

Ovo stanje povećava rizik od srčanog udara kao odgovora na mentalni stres zbog nedovoljnog dotoka krvi u srce.

Ovaj efekat je potvrdila jedna studija iz 2013. godine.U istraživanju je učestvovalo 310 ispitanika sa ishemijskom bolešću. Više od polovine ispitanika je imalo ishemijsku reakciju kao odgovor na mentalni stres.


Indirektan efekat koji stres ima na povišen holesterol

Stres na indirektan način povećava holesterol zbog:

  • ishrane
  • vežbanja
  • ostalih navika (pijenje alkohola, pušenje)

Ako često jedete masnu hranu, verovatno ćete imati i visok holesterol. Mnogobrojne studije su pokazali da ljudi koji su pod stresom obično jedu nezdravu hranu i da piju više alkohola.

I fizička (ne)aktivnost utiče na nivo stresa. Ako ste zbog stresa manje fizički aktivni, nivo holesterola će rasti.

Danas se više zna o indirektnim efektima stresa na holesterol nego o direktnim biološkim uzrocima. Isto važi za vezu između stresa i mnogih drugih oboljenja.


Šta je stres?

Stres je veoma širok pojam koji se često upotrebljava da označi mnoštvo različitih stvari. Svaka osoba ima svoj odgovor na stvari koje joj izazivaju stres (stresore). Ono što je jednoj osobi stresno, drugima ne mora biti.

Stres se definiše uz pomoć različitih pojmova:

  • biti pod pritiskom
  • odgovarati na različite promene
  • gubitak kontrole
  • osećaj anksioznosti, brige i depresije
  • osećaj ranjivosti ili pretnje
  • odgovor na traumu ili nasilje
  • bes i agresija
  • biti uzdrman

Telesna reakcija na stres se zove “bori se ili beži”. To je automatska reakcija.

Kada smo suočeni sa nekom pretnjom, naše telo automatski priprema mišiće, srce i sve telesne funkcije na brzu i energičnu reakciju. Ta reakcija podrazumeva ili bežanje od pretnje ili borbu sa njom.


Znaci i simptomi visokog holesterola

Povišen holesterol često ne izaziva nikakve primetne simptome.Umesto toga, on se smatra faktorom rizika i obično se detektuje putem testova krvi.


Kako kontrolisati holesterol?

Visok holesterol se lako može kontrolisati ishranom i fizičkom aktivnošću. Tako se može sprečiti da on previše poraste.

Ishrana koja je zdrava za srce pdrazumeva mnogo sledećih namirnica:

  • mnogo različitog voća i povrća i integralnih žitarica
  • mlečne proizvode
  • nemasno živinsko meso i ribu
  • mahunarke i jezgrasto voće

Unos masnoća treba da se svodi na biljna ulja i treba smanjiti masnoće u ishrani.

To znači da treba da jedete manje zasićenih masnoća, trans masnoća, soli, crvenog mesa, slatkiša i pića koja sadrže šećer.

Sve što snižava holesterol snižava i visok krvni pritisak. Ovakav režim ishrane je dobar za celo telo i za mršavljenje. Ako ste gojazni i skinete višak kilograma, verovatno ćete sniziti i holesterol.

Fizička aktivnost je takođe zdrava za još mnogo stvari osim holesterola. Preporuka je:

  • 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 minuta napornijih vežbi tokom jedne nedelje
  • da biste snizili holesterol, tri do četiri puta nedeljno radite i vežbe najvećeg intenziteta (minimum 40 minuta)

Ovo je samo predlog, a svaka fizička aktivnost je dobra i preporučljiva. U fizičku aktivnost spada i brzo hodanje.

Holesterol možete sniziti i lekovima. Oni se preporučuju tek kada je prisutan veći rizik od srčanih oboljenja ili ako već imate neko srčano oboljenje. Lekovi za snižavanje holesterola se zovu statini.


Kontrolisanje stresa

Kontrolisanje stresa je veoma individualna stvar. To zavisi od stresora i toga kako koja osoba reaguje na njih. Takođe, kontrola stresa će zavisiti i od toga da li je osoba ranije bila pod takvim stresom.

Strategije za kontrolu stresa su:

  • pravljenje boljih izbora vezanih za vežbanje i ishranu
  • dovoljno sna
  • pozitivno razmišljanje
  • tehnike opuštanja
  • psihološko savetovanje

Različiti ljudi imaju različite načine da se izbore sa stresom. Morate sami uvideti šta vama lično odgovara.Ako imate visok holesterol od stresa protiv njega se morate i boriti!

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*