LIŠAJEVI NA KOŽI su veoma česta gljivična infekcija.Medicinski naziv za ovu bolest je tinea. Bolest se dalje klasifikuje prema mestu na kom se javila.
Mogu se pojaviti svuda po telu mada su najčešći na ruci, nozi i licu. Lišajevi na koži izazivaju pojavu osipa, perutanja i krastica, a skoro uvek se javljaju i okrugli pečati na koži. Ostali simptomi su svrab, lezije nalik na plikove, a ponekad kad su u pitanju lišajevi na glavi i opadanje kose i perut.
Lišajevi su zarazni i mogu se preneti direktnim kontaktom.
Gljivične infekcije kože se lako leče antimikoticima (lekovima protiv gljivica).U ovom tekstu naći ćete detaljne informacije o lišajevima na koži kod dece i odraslih.Saznaćete koji su simptomi, kako se prenose i kako se leče…
Simptomi
Na različitim delovima tela se javljaju i drugačije vrste lišajeva nekima poznatih i kao ringworm gljivica.
- Lišajevi na glavi (tinea capitis): najčešće se javljaju kod dece, mada se mogu javiti i kod odraslih. Obično pogađaju osobe koje žive u gradovima, gde ljudi fizički žive bliže, te se i gljivice lakše šire.
- Lišajevi po koži na telu (tinea corporis): može se javiti kod beba, dece i odraslih.
- Lišajevi na preponama (tinea cruris): najčešće se javlja kod mlađih muškaraca.
- Lišajevi na stopalima (tinea pedis): atletsko stopalo je česta gljivična infekcija stopala.
- Lišajevi na noktima (tinea unguium): poznata i kao onihomikoza, gljivična infekcija noktiju.
- Lišajevi na bradi: najčešće pogađa muškarce koji puštaju bradu, i obično se prenosi kontaktom sa životinjama koje imaju lišajeve.
- Lišajevi na rukama (tinea manus): najčešće se javljaju na dlanovima i između prstiju. Obično izaziva zadebljanje (hiperkeratozu) tih delova, najčešće na jednoj šaci. Tinea manum se obično javlja uz atletsko stopalo.
Različite vrste gljivičnih infekcija imaju i različite simptome.
Simptomi lišajeva na glavi
- na vlasištu se pojavljuju mali pečati perutave kože
- ti pečati mogu biti bolni i upaljeni
- kosa opada oko tih pečata
- javljaju se veliki, upaljeni čirevi, a ponekad se stvaraju i plikovi iz kojih curi gnoj
Osoba može imati i povišenu temperaturu i/ili otečene limfne žlezde, ali to je redak slučaj.
Lišajevi po telu (tinea corporis)
- prstenasti osip po koži
- koža je crvena i upaljena oko samog prstena, ali unutar njega deluje normalno
- ti prstenovi su blago izdignuti
- svrab
Simptomi lišajeva na preponama
- svrab
- crvenilo i peckanje
- perutanje kože na preponama
- simptomi se pogoršavaju prilikom kretanja
- tesna odeća pogoršava simptome
Simptomi lišajeva na bradi
- crvenilo, oticanje, čvorići puni gnoja
- opadanje dlaka, koje ponovo izrastu nakon tretmana
- otečene limfne žlezde
- otvorene ranice na koži i meki, sunđerasti pečati
- umor
Lišaj na licu (tinea faciei)
Ova infekcija podrazumeva gljivične infekcije koje se javljaju na licu, ali ne i na bradi. Kad su u pitanju lišajevi na licu retko se javljaju crveni krugovi tj. prstenasti oblik osipa. Obično se po licu pojave crveni, perutavi pečati nepravilnih ivica.
Lišaj na licu je česta, benigna gljivična infekcija površinskog sloja kože. Obično se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženim osobama, zaraženim životinjama, kontaminiranim predmetima (posebno peškirima) i zemljištem.
Lišaj kod dece i žena se obično javlja samo na jednom delu lica. Kod muškaraca se najčešće javlja na bradi.
Ko spada u rizičnu grupu za dobijanje lišajeva?
Lišaj na licu se može pojaviti kod svakoga, ali se češće javljaju kod osoba koje žive u toplijim i vlažnijim uslovima, kao i kod ljudi starih između 20 i 40 godina.
Osobe sa oslabljenim imunim sistemom (oboleli od dijabetesa, leukemije ili HIV-a) su podložniji ovim infekcijama i obično su kod njih ozbiljnije i teže se leče.
Znaci i simptomi lišajeva na licu
Lišajevi na licu se mogu javiti na
- obrazima
- nosu
- oko očiju
- na bradi
- na čelu
Lišajevi po licu se pojavljuju u vidu jednog ili više crvenkastih pečata prečnika između jednog i pet centimetara. Ivica tog pečata je blago uzdignuta i obično su prisutni i čvorići i plikovi. U sredini same lezije koža deluje normalno.
Lišajevi na licu izazivaju svrab i obično se stanje pogoršava nakon izlaganja suncu.
Lečenje
Ako sumnjate da imate gljivičnu infekciju na licu, pokušajte da se lečite nekom antigljivičnom kremom koja se može dobiti bez recepta:
- terbinafin
- klotrimazol
- mikonazol
Nanosite ove kreme na sve lezije i kožu oko njih bar dve nedelje i crveni pečati bi trebalo da nestanu. Pošto su ovakve gljivične infekcije veoma zarazne, izbegavajte direktan fizički kontakt sa drugim ljudima.
Pošto ljudi sa gljivičnim infekcijama obično dobiju infekciju na nekoliko delova tela, dobro pregledajte kožu svuda, pogotovo na preponama i stopalima, kako biste se uverili da se infekcija nije proširila.
Ako imate kućnog ljubimca, odvedite ga kod veterinara kako biste se uverili da i on nema neku gljivičnu infekciju.
Lišajevi kod dece
Lišajevi se često pojavljuju kod dece.
Ako vaše dete ima lišaj na bilo kom delu tela, onda se mogu primetiti crveni pečati po koži koji svrbe. Ovi crveni krugovi ne moraju biti savršenog oblika, ali obično formiraju prsten, čija sredina izgleda sasvim zdravo. Kako se infekcija širi, tako se i krugovi povećavaju, ali obično prestaju da se šire kada dostignu dva-tri centimetra u prečniku.Lišajevi kod dece se mogu pojaviti na bilo kom delu tela.
Kada se lišajevi kod dece pojave na vlasištu, obično nema prstenastih pečata. Umesto toga, javljaju se perutavi delovi ili kosa opada na pojedinim delovima.
Takođe, može se javiti i upala na koži, kao odgovor imunog sistema na gljivičnu infekciju. Obično se manifestuje kao vlažni otok sa pustulama (čvorićima nalik na bubuljice). Oni nestaju kada se kožni lišaj izleči.
Kako deca i bebe dobijaju lišajeve?
Mala deca i bebe najčešće dobijaju kožni lišaj od drugih ljudi ili kućnih ljubimaca. Ponekad se infekcija prenosi i peškirima, posteljinom, četkama za kosu i odećom. Takođe, deca mogu dobiti infekciju ako hodaju bosa po zemlji.
Smatra se da postoji i nasledna sklonost ka ovakvim gljivičnim infekcijama. Pojačano znojenje povećava šanse od dobijanja gljivičnih infekcija na koži.
Kako se postavlja dijagnoza lišajeva?
Postavljanje dijagnoze obično nije teško, jer mesto i izgled osipa sve govore. Ako lekar nije siguran o čemu je reč, verovatno će vam uzeti bris sa kože. Bris se meša sa kalijum-hidroksidom i zatim pregleda pod mikroskopom. Tako se potvrđuje ili isključuje dijagnoza gljivične infekcije. Ako je prisutna infekcija, a postavi se pogrešna dijagnoza, neadekvatno lečenje može pogoršati stanje.
Da li su lišajevi na koži zarazni?
Lišajevi se mogu javiti kod svakoga, ali se češće javljaju kod dece. Gljivice se najlakše razmnožavaju u toplim i vlažnim sredinama. Lišajevi na koži su zarazna bolest i lako se prenose direktnim kontaktom sa kožom obolele osobe, kao i korišćenjem četke, pešikra, odeće i drugih ličnih stvari obolele osobe. Moguće je dobiti ove gljivice zbog kojih se javljaju crveni pečati po koži i na bazenu ili pod javnim tušem. Ovakve infekcije se često javljaju i kod pasa i mačaka, tako da su i kućni ljubimci česti prenosnici lišajeva. Lišajevi se često javljaju na nekoliko različitih mesta na telu (licu, nozi, licu…).
Šta tačno izaziva lišajeve na koži?
Mada je svet prepun gljivica, plesni i buđi, samo nekoliko vrsta izaziva pojavu lišajeva na koži. Te gljivice se zovu dermatofite, a infekcija kože ovakvim gljivicama se zove dermatofitoza. Gljivice na koži mogu živeti samo u mrtvom sloju keratina, proteina koji se nalazi na površinskom sloju kože. U izuzetno retkim slučajevima, ove gljivice prodiru dublje u telo. One ne mogu da opstanu u mukoznim membranama (npr. u vagini ili ustima).
Naučna imena gljivica koje najčešće izazivaju pojavu lišajeva na koži su Trichophyton rubrum, Trichophyton tonsurans, Trricnophyton interdigitale, Microsporum canis i Epidermophyton floccosum.
Koji su najčešći izvori gljivica koje izazivaju infekciju?
Mnoge gljivice normalno žive na ljudskoj koži, kosi i noktima i ne izazivaju nikakve probleme. Neke žive samo na životinjskoj koži, a ponekad se jave i na ljudskoj koži. Neke gljivice žive samo u zemlji. Obično je teško ili i nemoguće identifikovati uzrok neke konkretne infekcije. Gljivice se mogu preneti direktnim kontaktom sa drugom osobom, životinjom ili zemljom.
Vlaga i toplota pogoduju razmnožavanju gljivica, te se najčešće javljaju na preponama i između prstiju. Takođe, gljivice se lako “pokupe” na bazenu, u svlačionici ili pod javnim tušem.
Koji su faktori rizika za lišajeve na koži?
Kao što smo već naveli, postoji mnoštvo načina da se zarazite lišajevima. Najveći faktor rizika je kontakt sa osobom koja ima ovakvu infekciju. Gljivice se najbolje razmnožavaju u toplim i vlažnim uslovima, tako da su javni tuševi i svlačionice pravi “rasadnici” ovakvih infekcija. Bilo kakav direktan kontakt sa osobom, životinjom ili površinom na kojoj se nalaze gljivice može rezultirati infekcijom.
Stadijumi lišajeva
Stadijumi infekcije zavise od tipa gljivica i mesta na kom su se javile.
Na telu se crveni pečati koji svrbe sporo šire sami za sebe, obično se javlja nekoliko pečata umesto samo jednog koji neprestano raste. Koža u sredini deluje normalno. Ponekad se ovi prstenovi spajaju.
Atletsko stopalo obično počinje između prstiju, a zatim se širi po dnu stopala. Koža između prstiju postaje beličasta i meka.
Na noktima se obično javlja zadebljanje kože ispod nokta, a zatim zadebljanje samog nokta i diskoloracija. S vremenom se nokti podižu i krune.
Prvi simptom lišajeva na preponama je svrab i osip. Infekcija se može raširiti na unutrašnji deo butina, stomak i zadnjicu.
Lišaj na koži lečenje
Kako se leče lišajevi? Postoje li prirodni načini lečenja?
Prirodni i “kućni” načini lečenja nisu efikasni u potpunom uklanjanju lišajeva.Možete uspešno lečiti lišaj na koži samo ako koristite, antimikotike. Lečenje lišaja se najčešće sprovodi topikalnim lekovima (za spoljnu upotrebu), ali je ponekad neophodan i sistemski tretman.
Topikalne kreme protiv lišajeva: kada se gljivice jave na koži, uglavnom se lako leče kremama i losionima protiv gljivica, i to za par nedelja. Postoji dosta krema koje se dobijaju i sa receptom i bez njega. Svi ti tretmani su dobri za lečenje većine gljivičnih infekcija na koži.Da bi se izlečili lišajevi na koži obično je neophodno sprovoditi tretman najmanje dve nedelje.
Sistemski tretman: neke gljivične infekcije ne reaguju na preparate za spoljnu upotrebu. Najbolji primeri su lišajevi na vlasištu i noktima. Da bi se lečile ovakve infekcije, posebno ako su teže, preporučuju se lekovi za oralnu primenu.
Na tržištu postoji dosta bezbednih i efikasnih antimikotika. Oni se najčešće koriste tri meseca ili duže.
Komplikacije koje izazivaju kožni lišajevi
Lišajevi se retko kad šire ispod površine kože. Rizik od bilo kakvog ozbiljnijeg oboljenja je veoma mali. Međutim, bez adekvatnog i pravovremenog tretmana, lišajevi se lako šire na druge delove kože.
Ako dođe do oštećenja same kože, kroz nju lako prodiru bakterije i izazivaju infekciju.
Osobe koje imaju slab imuni sistem su podložnije ovakvim komplikacijama. Znatno je teže lečenje infekcije gljivicama kod osoba sa slabim imunim sistemom.
Prognoza kod lišajeva
Lišajevi na koži se mogu uspešno izlečiti. Nakon dve do tri nedelje adekvatne terapije, lišajevi obično sasvim nestaju. Jedino u slučajevima infekcija noktiju i vlasišta tretman može potrajati nekoliko meseci. Komplikacije su retke i obično podrazumevaju sekundarne bakterijske infekcije ili dalje širenje gljivične infekcije po koži (retko se dešava, i to najčešće osobama sa slabijim imunitetom).
Prevencija lišajeva i gljivičnih infekcija kože
Evo i nekoliko saveta kako da sprečite širenje gljivične infekcije ako se javi u vašem domaćinstvu:
- ako je kožni lišaj preneo kućni ljubimac, bez odlaganja ga odvedite kod veterinara
- svaki član porodice mora često i temeljno da pere ruke
- neka svako od vaših ukućana proveri da li ima simptome gljivične infekcije
- nemojte deliti ni sa kim svoje češljeve, četke za kosu, odeću, obuću, posteljinu i peškire
- ako imate lišaj na koži, potrudite se da ne češete taj deo tela, jer se tako povećava rizik od infekcije
- nemojte hodati bosi
- svu odeću perite u vrućoj vodi sa fungicidnim sapunom ili praškom
- nosite komotniju odeću kako biste smanjili rizik od infekcije