LAJMSKA BOLEST je prikriveno, nedovoljno istraženo i često iznurujuće oboljenje čiji je uzročnik bakterija iz porodice spiroheta. Bakteriju spiralnog oblika, boreliju burgdorferi (lat. Borrelia burgdorferi) prenosi krpelj iz roda iksodidnih krpelja (Iksoedes), poznat i kao šumski, jelenski, crnonogi krpelj i „zrno susama“.
Krpelji su paukoliki ektoparaziti koji se hrane krvlju domaćina. Lajmska bolest ima širok opseg simptoma koji oponašaju druga oboljenja, što otežava dijagnostikovanje.
Šumski krpelj je prenosnik i drugih bolesti izazvanih bakterijama, virusima i parazitima, pa lajmska bolest često ne dolazi sama. Ova pojava je poznata kao koinfekcija, ili simultana infekcija. Geografska rasprostranjenost krpelja koji prenose lajmsku bolest sve je veća.
Lajmska bolest, ili lajmska borelioza, povezuje se sa epidemijom upale zglobova, koja se pojavila 1975. godine u američkom gradu Lajmu, u državi Konketikat. Tada je uočena moguća povezanost promena koje zahvataju zglobove i pojave neobične ospe na koži sa ubodima krpelja. Naknadna istraživanja su otkrila uzročnika bolesti i način prenošenja infekcije.
Od ovog događaja do danas, oboljevanje od lajmske bolesti je registrovano u više od četrdeset američkih država, u skoro svim evropskim državama, na Dalekom Istoku, u Australiji i Severnoj Africi. Prvi slučaj lajmske bolesti u Srbiji zabeležen je 1987. godine, na području grada Beograda.
Kada je naša zemlja u pitanju, lajmska bolest se najčešće javlja u Vojvodini. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, odnosno Savetovalištu za lajmsku bolest pri ovoj ustanovi, od prvog slučaja do kraja 2017. godine, na teritoriji Beograda utvrđeno je 6400 slučajeva obolelih, a kod oko 70% pacijenata do uboda krpelja je došlo na gradskim zelenim površinama. Nisu svi krpelji zaraženi borelijom – procenjuje se da ovu bolest prenosi oko 25% krpelja i u okvirima ove statistike je i naša zemlja.
Većina pacijenata kod kojih lečenje počne odmah, uzimanjem antibiotika u trajanju od 3 nedelje, ima dobre prognoze.
Međutim, ako se ne lečite nedeljama, mesecima pa čak i godinama nakon infekcija, lajmska bolest se mnogo teže leči. Za nekoliko dana od ujeda, bakterija može da se premesti u centralni nervni sistem, mišiće, zglobove, oči i srce.
Lajmska bolest se odvija u tri stadijuma:
- rana lokalizovana bolest (akutna)
- rana diseminovana bolest (raširena)
- kasna diseminovana bolest
Međutim, razvoj bolesti može da se razlikuje od osobe do osobe, a ne prolaze svi pacijenti kroz sva tri stadijuma.
Svaka osoba različito reaguje na bakteriju koja izaziva lajmsku bolest. Moguće je da se jave neki ili svi simptomi. Simptomi se razlikuju i po težini. Lajmska bolest je multisistemska bolest.
U nastavku teksta ćemo navesti 13 najčešćih znakova i simptoma lajmske bolesti.
Osipi
Karakterističan osip, koji nastaje nakon ujeda zaraženog krpelja, ovalnog je oblika. Ova promena na koži, koja je najvažniji klinički pokazatelj bolesti, zove se eritema migrans (lat. erythema migrans) i može da se javi bilo gde na telu. Karakteristika ovog osipa je njegovo prstenasto širenje (izgledom podseća na metu) – u sredini se nalazi crvena tačka (makula), okružena prstenom zdrave kože, oko koga se nalazi široki, crveni krug zahvaćene kože.
Ovaj osip najčešće nije ispupčen i ne svrbi. Eritema migrans je znak da se infekcija širi kroz tkivo kože. Osip se najpre širi, a potom se nakon izvesnog vremena povlači, čak i bez lečenja.
Više od 30%, osoba sa lajmskom bolešću ne sećaju se pojave osipa.
Još je manje onih koji se sećaju ujeda krpelja – prema nekim procenama oko 20 – 50%. Krpelj u stadijumu nimfe (stadijum u kome je sličan odrasloj jedinki, samo slabije razvijenoj) ima veličinu semena maka, pa je njihove ujede lako prevideti.
Prvobitni crveni osip obično se pojavljuje na mestu ujeda u periodu od 3 – 30 dana. Slični, ali manji osipi mogu da se pojave 3 – 5 nedelja kasnije, jer se bakterija širi kroz tkiva. Ponekad ovaj osip izgleda samo kao crvena mrlja. Osip može da poprimi i druge oblike, uključujući i ispupčene osipe ili plikove.
Ako imate osip, veoma je važno da ga fotografišete i da se javite lekaru, kako bi lečenje pravovremeno počelo.
Zaključak: Ukoliko uočite ravan osip ovalnog oblika ili prstenasti osip, bilo gde na telu, to može da bude lajmska bolest. Javite se lekaru.
Umor
Bilo da uočite ujed krpelja ili osip karakterističan za lajmsku bolest ili ne primećujete ništa, rani simptomi će najverovatnije da budu nalik gripu. Simptomi su obično ciklični, pojačavaju se i slabe svakih nekoliko nedelja.
Umor, iscrpljenost i nedostatak energije spadaju u najčešće simptome. Umor usled lajmske bolesti može da se razlikuju od uobičajenog umora, onog za koji možete da krivite neku aktivnost. Umor može da vam obuzme telo i da bude veoma težak.
Možda ćete osećati potrebu da odspavate tokom dana, kao i da spavate jedan ili više sati od uobičajenog.
U jednom ispitivanju, oko 84% dece sa lajmskom bolešću prijavilo je umor. U ispitivanju odraslih osoba, sprovedenom 2013. godine, 76% pacijenata prijavilo je umor.
Ponekad se umor usled lajmske bolesti pogrešno dijagnostikuje kao sindrom hroničnog umora, fibromialgija ili depresija.
U nekim slučajevima, umor prouzrokovan lajmskom bolešću može da iznuri pacijenta.
Zaključak: Izuzetno jak umor je čest simptom lajmske bolesti.
Bolni, ukočeni ili otečeni zglobovi
Bolovi i ukočenost zglobova, često naizmenični, rani su simptomi lajmske bolesti. Zglobovi mogu da budu upaljeni, topli na dodir, bolni i otečeni. U nekim zglobovima mogu da se jave ukočenost i ograničeni opseg kretnji.
Bol može da se premešta. Ponekad mogu da vas bole kolena, a ponekad vrat ili pete. Moguće je da se javi i burzitis – upala tankog jastučića između kosti i okolnog tkiva.
Bol može da bude jak, a može da bude i prolazan. Moguće ja da bude zahvaćeno više zglobova. Najčešće su zahvaćeni veliki zglobovi – kičma, ramena, kolena.
Ljudi često probleme sa zglobovima pripisuju godinama, genetici ili sportu. Na ovom spisku bi trebalo da se nađe i lajmska bolest, ako je suditi po ovim statističkim podacima:
- jedna studija upućuje na to da oko 80% osoba sa nelečenom lajmskom bolešću ima simptome u mišićima i zglobovima
- 50% osoba sa nelečenom lajmskom bolešću ima naizmenične epizode artritisa
- kod dve trećine osoba prvi napad bolova u zglobovima javlja se u vremenskom okviru od 6 meseci nakon infekcije
- upotreba antiinflamatornih lekova može da zamaskira pravi broj osoba sa otečenim zglobovima
Zaključak: Bol u zglobovima koji se javlja i prolazi, ili se premešta od jednog do drugog zgloba, može da bude znak lajmske bolesti.
Glavobolja, vrtoglavica, povišena telesna temperatura
Drugi simptomi lajmske bolesti koji liče na grip, su glavobolja, vrtoglavica, povišena telesna temperatura, bolovi u mišićima i osećaj opšte slabosti.
Oko 50% osoba sa lajmskom bolešću ima simptome nalik gripu, koji se javljaju u roku od nedelju dana nakon infekcije.
Simptomi mogu da budu slabo izraženi, pa možda nećete ni pomisliti na lajmsku bolest kao mogući uzrok. Na primer, kod povišene telesne temperature, ona može da bude blago povišena.
Evo i nekih statističkih podataka iz različitih ispitivanja pacijenata sa lajmskom bolešću:
- 78% dece žalilo se na glavobolju
- 48% odraslih osoba sa lajmskom bolešću žalilo se na glavobolju
- 51% dece sa lajmskom bolešću imalo je vrtoglavicu
- 30% odraslih osoba sa lajmskom bolešću imalo je vrtoglavicu
- 31% dece sa lajmskom bolešću imalo je povišenu telesnu temperaturu i znojenje
- 60% odraslih osoba sa lajmskom bolešću imalo je povišenu telesnu temperaturu
- 43% dece sa lajmskom bolešću žalilo se na bolove u vratu
- manji broj dece sa lajmskom bolešću žalilo se na grlobolju
Zaključak: Blagi simptomi nalik gripu, koji se vraćaju periodično, mogu da budu znak lajmske bolesti.
Noćno znojenje i poremećen san
Poremećen san je česta pojava kod lajmske bolesti.
Bolovi u zglobovima mogu da vas bude noću. Telesna temperatura može da se koleba, pa noćno znojenje ili drhtavica mogu da vas bude.
Mogu da se jave naleti vrućine u šakama i stopalima.
Evo još malo statističkih podataka iz različitih ispitivanja:
- studija iz 2013. godine, zabeležila je da je 60% odraslih osoba sa lajmskom bolešću prijavilo preznojavanje i drhtavice
- ista studija je zabeležila da je 51% pacijenata imalo poremećen san
- 25% dece sa lajmskom bolešću prijavilo je prekide u spavanju
Zaključak: Poremećen san je čest kod lajmske bolesti, a san često prekidaju noćno znojenje i drhtavica.
Kognitivno opadanje
Postoje brojne vrste i stepeni kognitivnih disfunkcija, a mogu da budu zastrašujuće.
Moguće je da primetite da se teže usredsređujete u školi ili na poslu.
Pamćenje može da vam bude slabije nego ranije. Možda ćete morati da se prisećate nekog poznatog imena.
Možda primetite i da sporije obrađujete informacije.
Ponekad dok vozite ili koristite javni prevoz do nekog poznatog mesta, može da se dogodi da ne znate kako da dođete do njega. Može da se dogodi i da se pitate gde se nalazite ili zašto ste uopšte tu.
Može da se dogodi da odete u kupovinu, ali da potpuno zaboravite zbog čega ste došli u prodavnicu.
U početku ćete ovo možda pripisivati stresu ili godinama, ali opadanje mentalnih sposobnosti može da bude zabrinjavajuće.
Evo i malo statistike:
- 74% dece sa nelečenom lajmskom bolešću žalilo se na kognitivne probleme
- 24% odraslih u ranom stadijumu lajmske bolesti žalilo se na slabu koncentraciju
- u kasnijem stadijumu lajmske bolesti, 81% odraslih pacijenata prijavilo je gubitak pamćenja
Zaključak: Borelija burgdorferi, bakterija koja izaziva lajmsku bolest, utiče na mozak i mentalne procese.
Osetljivost na svetlost i promene čula vida
Jako unutrašnje osvetljenje može da izazove nelagodu ili zaslepljenost.
Osetljivost na svetlost je toliko jaka kod nekih osoba da moraju da nose naočare za sunce u zatvorenom prostoru, pored toga što moraju da ih nose i napolju pri normalnoj svetlosti.
Osetljivost na svetlost je otkrivena kod 16% odraslih osoba u ranom stadijumu lajmske bolesti.
U istoj studiji, 13% pacijenata je prijavilo zamućen vid.
Zaključak: Osetljivost na svetlost, uključujući i osvetljenje u zatvorenom prostoru su simptomi lajmske bolesti.
Drugi neurološki problemi
Neurološki simptomi lajmske bolesti mogu da budu suptilni i ponekad specifični.
Obično, može da se javi osećaj nesigurnosti pri održavanju ravnoteže ili nedovoljna koordinacija pokreta.
Hodanje po stazama sa blagim nagibom, može da zahteva napor kakav niste nikada ranije iskusili.
Moguće je da ćete se saplitati ili padati više puta, mada se to nikada ranije događalo.
Neke posledice lajmske bolesti su veoma specifične.
Na primer, borelija može da zahvati jedan ili više kranijalnih nerava (moždanih nerava). Postoji 12 parova nerava koji iz mozga izlaze u regiju glave i vrata.
Ako ova bakterija napadne facijalni nerv (sedmi moždani nerv), možete da se javi slabost mišića ili paraliza jedne ili obe strane lica. Ova paraliza se ponekad greškom smatra Belovom paralizom. Lajmska bolest je jedna od nekoliko bolesti koje dovode do paralize obe strane lica. Moguće je se jave utrnulost ili trnci u regiji lica.
Kada su zahvaćeni neki drugi moždani nervi, može da dođe do gubitka čula ukusa i mirisa.
Pošto se borelija širi kroz nervni sistem, može da izazove upalu tkiva na mestu spoja mozga i kičmene moždine (moždane opne).
U neke od uobičajenih simptoma meningitisa prouzrokovanog lajmskom bolešću, spadaju bol ili ukočenost u vratu, glavobolja i osetljivost na svetlost. Encefalopatija (širi termin kojim se označavaju bolesti i oštećenja mozga i širok spektar simptoma) koja menja mentalno stanje, manje je uobičajena.
Ovi neurološki simptomi javljaju se kod približno 10% odraslih pojedinaca sa nelečenom lajmskom bolešću.
Zaključak: Neurološki problemi, od problema sa ravnotežom do ukočenog vrata i paralize lica, mogu da budu simptomi lajmske bolesti.
Kožna ispoljavanja
Dermatološki, odnosno kožni simptomi se javljaju rano kod lajmske bolesti.
Moguća je pojava neobjašnjivih kožnih osipa ili velikih modrica bez jasnog uzroka.
Kožni osipi mogu da budu ružni i da svrbe. Mogu da budu i ozbiljnije prirode, kao što je to slučaj sa limfomom B ćelija. U druga kožna oboljenja povezana sa lajmskom bolešću spadaju:
- morfea, odnosno diskolorisane mrlje na koži
- lihen skleroza (LS), odnosno bele mrlje na koži
- parapsorijaza, koja prethodi limfomu kože
U Evropi neka kožna oboljenja, koja su posledica lajmske bolesti, mogu da izazovu nege druge vrste borelije, na primer:
- boreliozni limfocitom, koji je u Evropi čest marker ranog stadijuma lajmske bolesti
- hronični atrofični akrodermatitis
Zaključak: Uz klasični osip karakterističan za lajmsku bolest, neki drugi neobjašnjivi kožni osipi takođe mogu da budu simptomi lajmske bolesti.
Problemi sa srcem
Borelija bakterija može da napadne i tkivo srca, oboljenje koje se zove lajmski karditis (zapaljenje srca).
Karditis može da se kreće u opsegu od blagog do teškog.
Poremećaj rada srca koji izaziva bakterija Borelija, može da dovede do bolova u grudima, ošamućenosti, kratkog daha ili srčanih palpitacija (ubrzanog lupanja srca).
Upala koju izaziva infekcija, blokira prenos električnih signala iz jedne u drugu srčanu komoru, pa srce kuca neujednačeno. Ovo je poznato kao srčani blok.
Lajmska bolest može da zahvati i sam srčani mišić.
Koliko se često javlja lajmski karditis? Evo malo statističkih podataka:
Centar za kontrolu bolesti objavio je da je u samo 1% slučajeva lajmske bolesti bio prisutan i karditis
- druga ispitivanja kažu da 4 – 10% (pa i više) pacijenata sa lajmskom bolešću ima karditis, međutim, ovi podaci mogu da podrazumevaju i širu definiciju karditisa
- i deca mogu da imaju lajmski karditis
Uz lečenje, većina pacijenata se oporavi od napada lajmskog karditisa. Međutim, povremeno dolazi i do smrtnih slučajeva.
Zaključak: Borelija bakterija može da zahvati srce i izazove širok spektar simptoma.
Promene raspoloženja
Lajmska bolest može da utiče na raspoloženje.
Moguće je da budete razdražljiviji, anksiozni ili depresivni.
21% pacijenata u ranom stadijumu lajmske bolesti žali se na razdražljivost kao na jedan od simptoma. 10% pacijenata sa lajmskom bolešću žali se na anksioznost.
Zaključak: Promenljivo raspoloženje i depresija mogu da budu simptomi lajmske bolesti.
Neobjašnjivi bolovi i drugi osećaji
Neke osobe kod kojih se razvila lajmska bolest mogu da osećaju oštre bolove u rebrima i grudima, zbog kojih završavaju u službi hitne medicinske nege, sa sumnjom na srčane probleme.
Kada se nakon uobičajenog ispitivanja ne detektuju nikakvi problemi, hitna služba takav slučaj evidentira kao nedefinisani mišićnoskeletni uzrok.
Moguća je i pojava čudnih osećaja poput trnaca ili mravinjanja po koži, kao i utrnulosti ili svraba.
Drugi simptomi lajmske bolesti su povezani sa moždanim nervima:
- zvonjava u ušima (tinitus) – tinitus može da bude prava napast, posebno u vreme spavanja kada se čini da su zvukovi glasniji dok pokušavate da zaspite – oko 10% pacijenata sa lajmskom bolešću ima ovaj problem
- gubitak sluha – u jednom ispitivanju je zabeleženo da 15% pacijenata sa lajmskom bolešću gubi sluh
- bolovi u vilici ili zubobolja, koji nisu povezani sa pokvarenim zubima ili infekcijom
Zaključak: Lajmska bolest može da bude uzrok neobjašnjivih osećaja ili bolova.
Regresija i drugi simptomi kod dece
Lajmska bolest je najčešća kod dece.
Kod dece se mogu javiti svi znakovi i simptomi lajmske bolesti kao i kod odraslih osoba, ali kod dece je problem što ne umeju tačno da kažu šta osećaji ili gde ih boli.
Moguće je primetite slabiji uspeh u školi, ali i promene raspoloženja kod vašeg deteta, što može da bude problematično.
Moguće je da dođe do opadanja društvenih i govornih sposobnosti ili motoričke koordinacije. Moguće je da dete izgubi apetit.
Kod dece je artritis češći početni simptom nego kod odraslih.
Zaključak: Kod dece se javljaju isti simptomi lajmske bolesti kao i kod odraslih, ali češće imaju artritis.
Šta bi trebalo da radite ako sumnjate na lajmsku bolest
Ukoliko se kod vas javljaju neki znakovi i simptomi lajmske bolesti, javite se lekaru – po mogućnosti nekom iskusnom kad je u pitanju lečenje lajmske bolesti.
Zaključak: Pronađite lekara koji ima iskustvo u lečenju lajmske bolesti.
Lajmska bolest dijagnostika
Kakva su ispitivanja za lajmsku bolest?
Dijagnostika često nije 100% sigurna.
Često korišćen ELISA test nije pouzdan indikator kod brojnih pacijenata sa lajmskom bolešću.
Vestern blot test se pokazao kao osetljiviji, ali i dalje ne uspeva da detektuje oko 20% slučajeva lajmske bolesti. Vestern blot je tehnika koja se koristi u molekularno biološkim ispitivanjima, a služi za detekciju određenog proteina.
Ako nemate početni lajmski osip, dijagnoza se najčešće zasniva na simptomima i mogućem izlaganju šumskom krpelju. Lekar će isključiti druge moguće bolesti, koje mogu da imaju iste simptome.
Zaključak: Dijagnostikovanje lajmske bolesti se obično zasniva na vašim simptomima.
Šta bi trebalo da radite u slučaju ujeda krpelja
Ubod krpelja je bezbolan, pa može da ostane zakačen na koži i neprimećen i nekoliko dana.
| Savetovalište za lajmsku bolest u Beogradu ima preporuke.
Pre svega, krpelja bi trebalo da odstranite u prvih 24 časa od uboda, čime se smanjuje verovatnoća od infekcije. Najpreporučljivije je da se javite u neku zdravstvenu ustanovu, gde će vam krpelja skinuti stručno, isključivo mehanički, čistom pincetom koja je dezinfikovana alkoholom. Na krpelja ne smeju da se stavljaju nikakva sredstva – aceton, alkohol benzin itd., jer može da dođe do toga da krpelj povrati crevni sadržaj u kome se nalaze bakterije koje izazivaju infekciju. |
Ako niste u prilici da brzo dođete do zdravstvene ustanove, krpelja možete da odstranite i sami.
Krpelja bi trebalo da uhvatite dezinfikovanom pincetom što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Pincetu najpre povucite malo na gore da biste krpelja odigli od kože, a potom polako izvlačite krpelja. Vucite nagore polako i sa ujednačenim pritiskom. Ne uvrćite pincetu dok skidate krpelja. Kao što smo rekli krpelja ne smete da gnječite, nanosite na njega sapun ili druge supstance ili da ga izlažete toploti.
Odstranjenog krpelja stavite u neku posudu koja može da se otvara i zatvara. Pokušajte da identifikujete vrstu krpelja.
Odmah nakon uklanjanja krpelja, mesto uboda na koži dobro očistite sapunom i vodom ili dezinfikujte alkoholom.
Nisu svi krpelji prenosnici lajmske bolesti. Boreliju burgdorferi prenosi isključivo jelenski, odnosno šumski krpelj, u stadijumu nimfe ili kao odrasla jedinka.
Krpelja sačuvajte da biste ga pokazali lekaru. Lekar će želeti da utvrdi o kojoj vrsti krpelja je reč. Ako je u pitanju šumski krpelj, tražiće dokaze hranjenja. Krpelji se uvećavaju prilikom hranjenja. Rizik od zaraze lajmskom bolešću se povećava sa dužinom vremena koje zaraženi krpelj provede na vašoj koži hraneći se vašom krvlju.
Zaključak: Javite se u neku zdravstvenu ustanovu gde će vam ukloniti krpelja na stručan način, ako niste u takvoj mogućnosti, učinite to sami pomoću dezinfikovane pincete i sačuvajte krpelja u nekoj posudi radi identifikacije.
Antibiotici deluju
Ako imate klasični lajmski osip ili druge simptome ranog stadijuma lajmske bolesti, moraćete da uzimate oralne antibiotike najmanje 3 nedelje. Kraće vreme uzimanja antibiotika ima za posledicu da se bolest vraća u 40% slučajeva.
Čak i uz 3 nedelje uzimanja antibiotika, možda ćete morati da ponovite još jednu ili više terapija antibioticima ako se simptomi vrate.
Lajmska bolest je nezgodna, a različite ljude napada na različite načine. Što duže traju simptomi lajmske bolesti, to je i lečenje teže.
Zaključak: Kada se jave simptomi rane lajmske bolesti, preporučuje se najmanje tri nedelje uzimanja oralnih antibiotika.
Nekoliko reči na kraju
Lajmska bolest je ozbiljna bolest koju prenosi krpelj, a manifestuje se širokim spektrom simptoma.
Ako počnete da se lečite što je moguće ranije, uz adekvatnu dozu antibiotika, imaćete bolji ishod.
Veoma je važno da pronađete lekara koji ima iskustva sa lečenjem lajmske bolesti.