U ovom članku saznajte šta znači PCT u krvi.
Krvna slika u kojoj se traže PCT rezultati se obično radi da li postoji teška bakterijska infekcija.
Kada govorimo o laboratorijskom ispitivanju krvi, važno je naglasiti da postoje dve vrste analiza:
- analize usmerene na ispitivanje vrste, broja i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika i hematološki elementi)
- analize kojima se proverava biohemijski sastav krvi, na osnovu koga se utvrđuje funkcionisanje ili stanje pojedinih organa i tkiva
PCT test spada u ovu drugu grupu analiza krvi.
Rezultati merenja nivoa prokalcitonina PCT u krvi koriste se i za utvrđivanje uzročnika infekcije – da li je u pitanju bakterija ili virus.
Na koji način prokalcitonin (PCT) pomaže kod dijagnostikovanja sepse
Prokalcitonin je peptid (supstanca slična proteinu) prekursor (prethodnik) hormona kalcitonina. Sastoji se od 116 aminokiselina, a nastaje u parafolikularnim ćelijama (C-ćelijama) štitne žlezde i neuroendokrinim ćelijama pluća i creva.
U analizi krvi prokalcitonin (PCT) je najznačajniji biomarker koji služi za diferenciranje sepse i SIRS-a (sindrom sistemskog inflamatornog odgovora) koji je izazvan neinfektivnim okidačima.
PCT analiza krvi se često obavlja kada postoji sumnja da pacijent ima bakterijsku sepsu, tešku sistemsku infekciju koja može da bude opasna po život. Provera prokalcitonina je jedan od načina da se do dijagnoze dođe brže i potencijalno spase život pacijenta.
Saznajte:
Tumačenje nalaza PCT
Kod zdravih osoba nivo prokalcitonina obično nije povišen. Ako je osoba obolela, i sumnja se na sepsu, nivo prokalcitonina u uzorku krvi će pokazati da li je prisutna neka infekcija.
Važno je da se naglasi da prokalcitonin ne može da dijagnostikuje vrstu infekcije; umesto toga, on ukazuje da postoji verovatnoća da je infekcija prisutna.
Ako je PCT u krvi visok, lekar će zatražiti dodatna ispitivanja krvi i obaviti fizikalni pregled pacijenta, kako bi utvrdio da li je prisutna neka infekcija i odredio način lečenja.
Ako postoji sumnja na sepsu, obavljaju se dodatne analize krvi, kao što su hemokultura (ispitivanje krvi na prisustvo mikroorganizama) i kompletna krvna slika (KKS), koje će utvrditi da li je prisutna sepsa i koji organizam izaziva infekciju.
U nekim slučajevima prokalcitonin se koristi i za diferencijaciju teške lokalne infekcije, kao što je infekcija respiratornog trakta, i infekcije koja je postala sistemska.
Lokalna infekcija i sistemska infekcija (sepsa)
Lokalna infekcija je lokalizovana u nekom određenom delu organizma; u primere spadaju respiratorne infekcije, infekcije zuba i infekcije kostiju.
Sepsa, ili trovanje krvi, je sistemska infekcija koja je prodrla u krvotok i kreće se po čitavom organizmu. Premda je moguće da lokalna infekcija bude opasna po život, veća je verovatnoća da će sepsa poprimiti težak oblik i zahtevati sveobuhvatnu medicinsku intervenciju.
PCT tumačenje rezultata
Premda bi rezultate analize krvi i dobijene vrednosti prokalcitonina trebalo da tumači lekar, oni se obično tumače na sledeći način:
Vrednost prokalcitonina PCT izražena u µg/l | Tumačenje |
0 – 0,5µg/l | vrednost očekivana kod zdrave osobe |
< 0,5µg/l | može da bude pokazatelj infekcije, ali malo je verovatno da je u pitanju sistemska infekcija poput sepse; moguće je prisustvo lokalne infekcije poput inficiranog zuba ili respiratorne infekcije |
0,5 – 2 µg/l | ukazuje na mogućnost sistemske infekcije, ali nije dijagnoza sepse |
2 – 10 µg/l | ukazuje da je verovatno u pitanju sepsa |
10 µg/l i više | ukazuje na veliku verovatnoću teške sepse ili septičkog šoka, a obično se odmah pristupa intravenoznoj administraciji lekova i tečnosti |
Rezultati merenja nivoa prokalcitonina PCT u krvi koriste se i za utvrđivanje uzročnika infekcije – da li je u pitanju bakterija ili virus.
Ukoliko je prisutna neka infekcija za koju se zna, a nivo prokalcitonina je veoma nizak, malo je verovatno prisustvo bakterije, dok je veća verovatnoća da je infekciju izazvao virus. Ovim može da se spreči nepotrebno korišćenje antibiotika, jer virusi ne mogu da se leče antibiotskom terapijom.
Drugi uzroci povišenog nivoa prokalcitonina
Pored sepse, postoje i drugi razlozi koji dovode do povišenog nivoa prokalcitonina.
Kod novorođenčadi, na primer, normalan nivo PCT u krvi je visok bez prisustva infekcije. Povrede – naročito teške traume ili operacija – mogu da dovedu do visokog nivoa prokalcitonina bez prisustva sepse. Neki lekovi, šok koji nije izazvan sepsom, pa čak i kancer, takođe dovode do povišenog nivoa prokalcitonina.
Oboljenja usled kojih dolazi do smanjenja količine kiseonika u tkivima organizma, bez obzira na osnovni uzrok, mogu da izazovu povišeni nivo prokalcitonina bez prisustva infekcije. Ova oboljenja se kreću u opsegu od nedovoljnog priliva kiseonika usled astme ili upale pluća do srčanog zastoja (kliničke smrti).
Snižen nivo prokalcitonina sa ili bez sepse
Moguće je da se kod pacijenta sa sepsom, ona manifestuje niskim nivoom prokalcitonina. Ako je analiza krvi obavljena u ranom stadijumu bolesti, nivo može da bude nizak, ali će verovatno porasti u roku od nekoliko sati ili dana.
Sniženi nivo PCT može da se otkrije i kada nema jasnih dokaza o izvoru infekcije. Ovo može da bude slučaj kod infekcija koje se teško otkrivaju. Moguće je da se kod pacijenta ne manifestuju simptomi infekcije, mada PCT test ukazuje na prisustvo infekcije.
Prokalcitonin i sepsa – šta to zapravo znači?
U suštini, sam po sebi, nivo prokalcitonina samo predviđa mogućnost da je prisutna neka vrsta infekcije. Nivo prokalcitonina je smernica a ne dijagnoza. Rezultate posmatrajte kao znak da su potrebna dalja ispitivanja, ne kao dijagnozu.
Pacijenti ne dobijaju terapiju samo na osnovu nivoa prokalcitonina; procenjuje se čitav spektar parametara trenutnog zdravstvenog stanja, a lečenje se zasniva na kliničkoj proceni lekara. Pacijenti se uvek ispituju i na druge znakove i simptome infekcije. Kod pacijenata koji je pregledan u ranom stadijumu sepse, a koji ima nizak nivo prokalcitonina, nešto kasnije ponovljena analiza krvi može da odražava prisustvo sepse.
Prava vrednost merenja nivoa prokalcitonina je u tome što može da dovede do ranijeg početka lečenja sepse, koja vrlo brzo može da postane po život opasna. Kod osobe koja ima sepsu, lečenje nekoliko sati ranije, zbog utvrđenog povišenog nivoa prokalcitonina, može da znači razliku između bolesti koja brzo reaguje na antibiotike i bolesti koja je dovoljno teška da zahteva lečenje u okolnostima intenzivne medicinske nege.
Sepsu je ponekad teško dijagnostikovati, budući da pacijent možda nije ni svestan da ima infekciju. Čak i neke bezazlene stvari, kao što je atletsko stopalo, mogu da dovedu do sepse. Provera nivoa prokalcitonina je od posebne važnosti za pacijente koji nisu svesni da imaju infekciju.