Hlamidija je najčešća polno prenosiva bolest. Poznata je kao tiha polna bolest jer se često dešava da simptomi izostanu, pa većina obolelih od hlamidije i ne zna da boluje. Ukoliko se ne leči, posledice mogu biti izuzetno opasne.
Kod nas se ova bolest nalazi na visokom drugom mestu, dok prvu poziciju drže kondilomi, poznati i kao genitalne bradavice. Statistika pokazuje da je 1 od 10 seksualno aktivnih osoba inficirana ovom bolešću.
Hlamidiju izaziva bakterija Chlamydia trachomatis.
Kako se hlamidija prenosi
Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa inficiranom osobom, uključujući sam seksualni odnos, analni seks i oralni seks. Van ćelije, hlamidija je veoma neotporna, ali ipak može opstati izvesno vreme na prljavim rukama, peškiru ili nekom drugom predmetu, pa je moguće i prenošenje hlamidije neseksualnim putem. Bakterija hlamidije može se preneti i putem vaginalnog porođaja, sa inficirane majke na novorođenče. Međutim, hlamidija se najčešće prenosi spermom, vaginalnim sekretom i krvlju, tokom oralnog, vaginalnog ili analnog seksualnog kontakta.
Ukoliko se ne leči, hlamidija može trajno oštetiti polne organe i izazvati sterilitet kako kod žena tako i kod muškaraca. Jedna od opasnijih posledica infekcije hlamidijom upravo je neplodnost žena, vanmaternična trudnoća ili ponovljeni spontani pobačaji. Takođe, Chlamydia trachomatis je jedan od najčešćih uzročnika upale pluća kod novorođenčadi.
Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju. Što je veći broj seksualnih partnera, veći je rizik od infekcije. Hlamidija, mikoplazma i ureaplazma imaju slične simptome, a mogu imati i slične komplikacije ako se ne leče. Hlamidija kod žene može inficirati cerviks i urinarni trakt, a može dovesti i do zapaljenja karlice kada dospe u kanale materice. Tinejdžerke i mlade devojke koje su seksualno aktivne spadaju u posebno ugroženu grupu, jer kod njih grlić materice nije potpuno sazreo.
Kod muškaraca hlamidija može da inficira urinarni trakt i epididimis (deo muškog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semevoda), a posledica mogu biti epididimitis (upala semevoda, tj. semenih kanalića), otekline ili zapaljenje testisa, kao i bolovi u testisima.
Svaka seksualno aktivna osoba treba da se testira najmanje jednom godišnje, pošto simptomi hlamidije mogu biti i neprimetni.
Koji su simptomi hlamidije
Ako praktikujete seks bez kondoma sa više različitih partnera, postoji velika verovatnoća da ćete se zaraziti. Simptomi su blagi, skoro i neprimetni, ali trebalo bi da se pokažu posle jedne do tri nedelje nakon seksa sa zaraženom osobom, pošto toliko traje inkubacioni period.
Simptomi hlamidije kod žena
Kod žena u velikom broju slučajeva nema simptoma (skoro u 70-80% slučajeva).
Ukoliko ih ima, to su:
peckanje prilikom mokrenja i učestalo mokrenje
pojačan vaginalni sekret
bol u donjem delu leđa
neuobičajen bol prilikom seksa
vaginalno krvarenje između ciklusa (menstruacija)
Simptomi hlamidije kod muškaraca
Kao i kod žena, veliki broj muškaraca takođe nema simptome ili su oni slabo izraženi i nejasni, pa najčešće prolaze neprimećeni ili se zanemaruju. Ukoliko simptomi ipak postoje, to su:
peckanje prilikom mokrenja
sekrecija iz penisa (iscedak, uglavnom svetle boje)
neobičan osećaj u mokraćnoj cevi ili u donjem delu trbuha
upaljeni ili natečeni testisi, bolovi u testisima
ponekad neprijatan svrab oko glavića na penisu
Hlamidija u trudnoći
Ukoliko žena ima hlamidiju tokom trudnoće, postoji veća verovatnoća za infekciju vodenjaka (amniona) i plodove vode, što može izazvati prevremeno pucanje vodenjaka i prevremeni porođaj. Međutim, ako se reaguje na vreme, primena adekvatne terapije može smanjiti rizik od takvih komplikacija. Takođe, ukoliko postoji infekcija hlamidijom a ne leči se, postoji povećan rizik da se zarazite HIV-om ukoliko dođe do kontakta sa zaraženom osobom; isto važi i za druge polne bolesti, kao što su ureaplazma i mikoplazma, ukoliko ste bili izloženi njima. Takođe, postoji veći rizik od infekcije materice nakon porođaja.
Ako žena ima infekciju za vreme porođaja, postoji šansa da hlamidiju prenese na bebu. Zapravo, skoro 50% beba koje se rode vaginalnim porođajem (i čak neke rođene carskim rezom) dobiće hlamidiju. Kod određenog broja novorođenčadi koja su dobila hlamidiju (25-50%) razviće se konjuktivitis (infekcija očiju), a od 5-20% beba dobiće upalu pluća nekoliko nedelja ili meseci nakon rođenja.
Iako te infekcije mogu biti veoma ozbiljne, bebe koje se blagovremeno leče antibioticima uglavnom budu dobro. Ali svakako da je bolje da se vi izlečite tokom trudnoće nego da rizikujete i dopustite da dođe do toga da se vaša beba zarazi.
Kako se radi test na hlamidiju
Postojanje ove bolesti u organizmu može tačno dijagnostikovati lekar, a pre toga neophodno je uraditi test na hlamidiju. Test se radi u laboratoriji, iz cervikalnog ili uretralnog brisa, uzoraka telesne tečnosti ili urina, i na osnovu toga se utvrđuje da li u organizmu postoji bakterija hlamidija (Chlamydia trachomatis).
Koristi se nekoliko tipova testova kojima se utvrđuje prisustvo hlamidije, a testiranje se vrši najčešće tako što se sa inficiranog dela tela uzima bris.
Kako se leči hlamidija
Lečenje hlamidije je prilično jednostavno, jer je u pitanju polna bolest koja se može izlečiti upotrebom antibiotika koje će vam odrediti lekar. Izuzetno je važno da inficirana osoba koja prima terapiju privremeno prestane da upražnjava seksualne odnose, pošto je i dalje zarazna i može zaraziti svog partnera ili partnere, koji onda ponovo mogu zaraziti nju.
Kada započnete propisanu terapiju, striktno se pridržavajte uputstava i obavezno je sprovedite do kraja, čak i ako vam simptomi nestanu, inače će se hlamidija vratiti.