Hipertireoza označava povišen nivo hormona tiroksina. Postoje razni uzroci ove pojave. Gravesova ili Grejvsova bolest je najčešći uzrok. Hipertireoza može izazvati razne simptome. Lečenje uglavnom daje dobre rezultate. Terapije za smanjenje nivoa tiroksina uključuju uzimanje lekova, radioaktivni jod i hiruški zahvat. Beta blokatori često mogu da olakšaju pojedine simptome. Važno je dugoročno praćenje, čak i nakon uspešne terapije.
Šta je hipertireoza?
Tiroksin je hormon koji proizvodi štitna žlezda i koji se kroz krvotok distribuira u organizmu. Pomaže u održavanju metabolizma. Ćelijama organizma je ovaj hormon potreban kako bi mogle da pravilno obavljaju svoju funkciju.
Hipertireoza znači da je pojačana funkcija štitne žlezde. Kada je ubrzan rad štitne žlezde, ona proizvodi previše tiroksina. Prevelika količina tiroksina izaziva ubrzavanje telesnih funkcija. U suprotnom slučaju, kod hipotireoze, proizvodi se premalo tiroksina što dovodi do usporavanja telesnih funkcija.
Tireotoksikoza je termin koji lekar može koristiti umesto hipertireoze. Ova dva termina imaju uglavnom isto značenje.
Hipertireoza – simptomi
Simptomi pojačane funkcije štitne žlezde (hipertireoze) su:
- Nervoza, nemir, loš san i biti “stalno u pokretu”.
- Tremor (podrhtavanje) šake.
- Gubljenje telesne težine uprkos pojačanom apetitu.
- Osećaj lupanja srca (palpitacije).
- Znojenje, nepodnošenje vrućine i pojačana žeđ.
- Retka stolica (dijareja) ili učestale stolice.
- Nedostatak daha.
- Problemi sa kožom kao što je proređivanje kose i svrab.
- Poremećaj menstrualnog ciklusa – broj menstruacija se smanjuje ili one potpuno izostaju.
- Može se javiti umor i mišićna slabost.
- Može se pojaviti uvećanje štitne žlezde (struma, gušavost).
- Problemi sa očima i vidom ako imate Grejvsovu bolest.
Većina osoba sa hipertireozom nema sve ove simptome, već kombinaciju dva ili više njih. Simptomi se obično razvijaju sporo, tokom više nedelja. Sve ove simptome mogu da izazovu i neki drugi problemi, tako da dijagnoza možda nije u početku jasna. Simptomi u početku mogu biti blagi, ali se pogoršavaju kako nivo tiroksina u krvi bude rastao.
Moguće komplikacije
Ako se hipertireoza ne leči:
- Imate povećan rizik od pojave problema sa srcem kao što su poremećaj srčanog ritma (atrijalna fibrilacija), srčana slabost (kardiomiopatija), angina i otkazivanje srca.
- U trudnoći postoji povećan rizik od pojave komplikacija.
- Postoji povećan rizik od pojave krtosti kostiju (osteoporoza).
Uz lečenje, prognoza je odlična jer većina simptoma i rizika od komplikacija nestaju.
Šta izaziva hipertireozu?
Postoje različiti uzroci hipertireoze. U njih spadaju:
Gravesova ili Grejvsova bolest
Ovo je i najčešći uzrok. Može se pojaviti u bilo kom uzrastu, ali je najčešća kod žena od 20-50 godina starosti. Iako može da se javi kod svakog, ipak je čest nasledni faktor.
Gravesova bolest je takođe autoimuna bolest. Kod ove bolesti, imuni sistem proizvodi antitela koja napadaju štitnu žlezdu. To stimuliše štitnu žlezdu da proizvodi velike količine tiroksina. Nije poznato šta je okidač zbog koga imuni sistem proizvodi ova antitela.
Kod Grejvsove bolesti štitasta žlezda se obično uvećava, što dovodi do otoka u predelu vrata (struma). U oko 50% slučajeva očne jabučice su izbočene (egzoftalamus ili proptoza), a oči obilato suze. Mogu da se jave i problemi sa očnim mišićima, što dovodi do duplog vida. Nije poznato zbog čega se kod nekih ososba obolelih od Grejvsove bolesti javljaju problemi sa očima, moguće je da je to zbog uticaja antitela na tkiva oko očiju.
Čvorovi štitne žlezde – tireoidni nodusi
Ovo je ređi uzrok hipertireoze. Čvorovi štitne žlezde su male izrasline koje se mogu razviti u štitnoj žlezdi. Nije poznato zbog čega se stvaraju, obično nisu kancerogeni (benigni) ali sadrže abnormalno tireoidno tkivo.
Abnormalno tkivo u čvorićima štitne žlezde ne reaguje na sistem koji kontroliše proizvodnju normalne količine tiroksina. Zato, ako imate čvoriće u štitnoj žlezdi, verovatno imate i povećanu količinu tiroksina.
– Ponekad se stvori samo jedan čvorić. To se naziva toksični adenom. Najčešće se javlja kod osoba između 30 i 50 godina.
– Štitnjača može sadržati i više čvorova. To se najčešće javlja kod starijih osoba i naziva se toksična multinodularna struma.
( * reč toksična u vezi adenoma ili multinodularne strume, ne znači otrovna. To je samo jedan od onih medicinskih izraza koji se odnosi na hipertireozu. )
Drugi uzroci
Postoji nekoliko drugih i retkih uzroka hipertireoze. Na primer, neke osobe koje uzimaju lekove amiodaron i litijum mogu da dobiju hipertireozu. Postoje i druga razna retka stanja koja dovode do preteranog lučenja tiroksina.
Postavljanje dijagnoze
Test uzorka krvi može pokazati pojačanu funkciju štitne žlezde. Normalan nalaz će pokazati da nema hipertireoze, iako simptomi možda ukazuju da bi ona bila moguća. U uzorku krvi može se ispitati jedno ili oba od dole navedenog:
- Tiroidni stimulišući hormon (TSH). Ovaj hormon proizvodi hipofiza i oslobađa ga u krvotok. Njegova uloga je da stimuliše štitastu žlezdu da luči tiroksin. Ako je nivo tiroksina u krvi visok, tada hipofiza luči manje TSH. Zato, nizak nivo TSH znači da vaša štitasta žlezda ima pojačanu funkciju i luči previše tiroksina.
- Tiroksin (T4). Visok nivo ovog hormona potvrđuje hipertireozu.
Ponekad rezultat testa može biti na samoj granici. Na primer normalan T4, a nizak TSH. Mogu se raditi i neka druga ispitivanja kako bi se pojasnila situacija i uzrok. Recimo, drugi test uzorka krvi kojim se meri T3 može biti od pomoći, a ispitivanje ultrazvukom štitne žlezde može da se sprovede ako imate nodoznu strumu.
Kod obolelih od Gravesove bolesti ispitivanjem uzorka krvi mogu se otkriti posebna autoantitela koja su obično povišena. Međutim, ona takođe mogu biti povišena i kod osoba koje nemaju Gravesovu bolest, tako da to nije pouzdan test za ovu bolest.