Grč u mišiću – nastaje neočekivano i može se javiti u obliku snažnog bola u određenom delu tela. Najčešće pogađa list na nozi ali se može pojaviti i na drugim delovima tela. Prema nezvaničnim procenama, oko 40% ljudi je nekad bilo pogođeno ovakvim stanjem. Grčevi se mogu češće javiti kod sportista, žena, starijih osoba pa čak i trudnica. Oni koji su osetili ovakvo stanje, kažu da se javlja češće tokom noći i sna.
Uzrok grčeva mišića
Uzrok grčeva može biti različit i najčešće rezultat poremećaja balansa tečnosti i elektrolita (npr. nizak nivo kalijuma, natrijuma, magnezijuma i sl.). U tom slučaju, grčevi mogu nastati kada osoba postane dehidrirana (gubi vodu iz tela znojenjem, dijarejom, ili zbog upotrebe nekih lekova. Međutim, neka novija istraživanja navode da uzrok grčeva može biti izazvan iz sasvim drugačijih razloga, naročito kod sportista.
Umor je kompleksan fenomen koji možemo povezati i sa mišićima. Najčešći grčevi kod sportista mogu se javiti u vreme prevelikog premora, nakon napornog treninga isplivavanja deonica u slučaju plivača na primer. Činioci za izazivanje grčeva u mišićima su i dalje samo delimično razjašnjeni, ono što se zna jeste da dolazi do skraćivanja mišićnih vlakana mimo naše volje, i tada je mišić u stvari van naše funkcije.
Dva osnovna uzroka nastanka grčeva mišića mogla bi biti:
1. Prekomerno opterećenje skeletnog mišića
– Ukoliko se mišić optereti opterećenjem koje je veće nego što je sam mišić spreman da prihvati u tom trenutku, povećava se rizik od nastanka grčeva. To se može desiti u bilo kom sportu i bilo kojoj situaciji kada mišići obavljaju neku funkciju.
2. Dehidracija / disbalans elektrolita (magnezijum, natrijum, kalijum)
– Novija istraživanja grčeve obljašnjavaju pojačanom aktivnošću na neuromišićnoj relaciji. Prekomerna aktivnost mišića rezultira zamorom Centralnog nervnog sistema koji potom inhibira (sprečava) senzore zadužene za regulaciju mišićne kontrakcije. To upravo utiče negativno na opuštanje mišića i dovodi do mišićnih spazama.
Saniranje grčeva
Črčevi se isto tako kao što nenadano nastaju, isto tako sami povlače i obično ne zahtevaju posete lekara. Sami sebi možemo pomoći ukoliko ih osetimo, laganom masažom i istezanjem. Stavljanje toplih obloga na mesto nastalih grčeva može pomoći, a nakon što grč popusti, stavljanje hladnih obloga može pomoći kod bolnih i osetljivih mišića.
Prevencija grčeva
Ono što je najvažnije u sprečavanju nastanka grčeva jeste dobro zagrevanje pre svakog treninga. Postepeno dovođenje mišića u odgovarajuću formu je takođe veoma važna. Na svaki trening i takmičenje treba krenuti sa dobro hidriranim organizmom (popiti dovoljno tečnosti) ali se ne nalivati ukoliko ne osećamo potrebu. Ne treba zaboraviti ni elektrolite, jer ukoliko su u deficitu, sprečava se normalna kontrakcija mišića. Ukoliko pijemo samo čistu vodu, elektroliti se razređuju. Kako bi obnovili ravnotežu, bubrezi moraju tu vodu izlučiti iz organizma, a sa vodom odlaze i elektroliti. Jedini način da ih unesemo u dovoljnoj količini jeste da povremeno i po potrebi unosimo tečnosti bogate elektrolitima.
Kada je reč o sportskim napicima, treba biti obazriv. Voda ulazi u ćelije organizma procesom koji se naziva osmoza (javlja se kada su koncentracije rastvora u organizmu različite). Sportski napici često imaju povećanu koncentraciju natriijevih jona (kako bi se poboljšao ukus) pa voda ne može ući u ćeliju. U stvari, u ovakvoj situaciji istovremeno smo i dehidrirani i hidrirani. Najbolja situacija je da napitke elektrolita pravimo sami.
Ono što možemo pokušati jeste i uzimanje dodatnog magnezijuma u obliku šumećih tableta, jer većina populacije ima manjak magnezijuma, a naročito je u nedostatku kod sportista.