EMBOLIJA PLUĆA je stanje do kog dolazi kada u pluća stigne krvni ugrušak (tromb). Ugrušci ili trombovi se stvaraju u manjim krvnim sudovima u nogama, karlici, rukama ili srcu, a povremeno su veoma veliki.
Kada se ugrušak stvori u dubljim venama u rukama i nogama, to stanje se zove tromboza dubokih vena ili duboka venska tromboza.
Plućna embolija se javlja kada se deo ugruška odlomi i stigne u pluća što izaziva infarkt ovog važnog organa.
Tromb prolazi kroz veće krvne sudove, ali se ponekad zaglavi u manjem krvnom sudu i ne može da nastavi dalje. Na taj način on blokira dotok krvi u taj deo pluća. Takve blokade mogu značajno ometati razmenu gasova u plućima.Najjednostavnije rečeno, delovi pluća dobijaju vazduh ali nemaju dovoljno krvi da se u njima obavi razmena ugljen-dioksida i vazduha.
Ako je embolija velika, može stvoriti velik problem jer u krv ne stiže dovoljno kiseonika i javljaju se poteškoće sa dianjem. U pojedinim slučajevima, tromb je toliko velik da blokira protok krvi iz srca u pluća. To može dovesti i do smrtnog ishoda.
Ako je tromb manji, pacijent ne umire, ali se javljaju jako teški simptomi, posebno kada je potreba organizma za kiseonikom povećana (npr. prilikom težih fizičkih napora).
Plućna infarkcija (odumiranje tkiva u plućima zbog arterijske blokade) se veoma retko javlja.
Uzroci embolije pluća
Nekoliko faktora rizika čini osobu podložnijom krvnim ugrušcima koji mogu stići u pluća. Virhova trijada objašnjava zbog čega se ugrušci uopšte stvaraju. Trijada podrazumeva 1) imobilizaciju (koja loše utiče na cirkulaciju); 2) oštećenje zidova krvnih sudova (mesto na kom počinje da se stvara tromb) i 3) hiperkoagulaciju (što dovodi do lakšeg zgrušavanja krvi).
- Imobilizacija: šlog, prelom kosti, povreda kičme i slične stvari mogu dovesti do toga da osoba duže vreme provede ležeći u krevetu, što povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka u rukama ili nogama.
- Putovanje: duga putovanja avionom ili kolima obično dovode do toga da se krv nakuplja u nogama, što povećava rizik od stvaranja tromba.
- Operacija (uključujući i hiperkoagulacionog stanja zbog oštećenja krvnih sudova i toga da telo pokušava samo da popravi ta oštećenja; često se javlja zbog imobilizacije i povrede krvnih sudova u zavisnosti od toga šta je operisano).
- Povreda (pogotovo nogu).
- Srčana oboljenja (npr. nepravilan rad srca).
Raniji problemi sa trombozom u nogama ili embolijom.
Bolesti i stanja koja stimulišu zgrušavanje krvi:
- trudnoća
- karcinom
- terapija estrogenom i oralni kontraceptivi
- deficit nekih proteina i enzima
Simptomi embolije pluća
Neće svaka plućna embolija izazvati iste znake i simptome, ali neki simptomi su karakteristični za emboliju.
Znaci i simptomi koji se najčešće javljaju kod embolije pluća su:
- Bol u grudima: bol je veoma oštar i probadajuć, javlja se iznenada i pojačava se prilikom dubljeg disanja.
- Kratak i plitak dah, posebno prilikom fizičkog napora.
- Anksioznost i uznemirenost.
- Kašalj: obično je suv, mada ponekad dolazi i do iskašljavanja krvi.
Ako je pacijent nedavno imao otok i bol u nozi ili ruci ili ako je prisutan neki od pomenutih faktora rizika, lekari obično prvo posumnjaju na plućnu emboliju.
Povezano> Tromb u nozi i ruci: 6 načina da prepoznate i razbijete smrtonosni ugrušak
Postavljanje dijagnoze embolije pluća
Dijagnozu plućne embolije nije lako postaviti bez obzira na iskustvo lekara, jer je za stopostotno tačnu dijagnozu neophodno ubaciti kateter u srce i kroz njega ubaciti boju u krvne sudove. Imidžing tehnike su dosta napredovale i danas je dijagnostikovanje ovog problema značajno lakše uz CT angiografiju.Kod osoba sa hroničnom embolijom se ponekad pojavljuju nespecifični simptomi, tako da se dijagnoza često postavi kasno ili se ne postavi uopšte. Nažalost, klinički pregledi su često neprecizni. Zato je najčešće potrebno uraditi dodatne testove. Mnogi od tih testova nisu specifični, ali pružaju dodatne informacije koje pomažu da se potvrdi ili isključi određena dijagnoza. Obično se radi neki od sledećih testova:
- rendgenski snimak grudnog koša (može ukazati i na druge uzroke kratkog daha – pneumotoraks ili zatajenje srca)
- elektrokardiogram – EKG (tahikarcija se može javiti kod plućne embolije, naročito ako je ugrušak velik)
- kompletan test krvi (isključuje se mogućnost postojanja infekcije)
- D-dimer test (precizan test koji meri razlaganje produkata krvnih ugrušaka; ako je negativan, značajno je manja verovatnoća da je došlo do embolije pluća; ako je povišen, nije toliko koristan jer mnoštvo stvari izaziva povišene vrednosti na ovom testu, a nemaju sve veze sa plućima. Između ostalog, i trudnoća, karcinom, infekcije i nedavna operacija mogu dovesti do povišenih vrednosti na ovom testu).
Plućna embolija lečenje
Kako se leči plućna embolija?
Kada pacijent ode kod lekara žaleći se na bolove u grudima ili druge simptome plućne embolije, dok se ne postavi dijagnoza sa velikim stepenom pouzdanosti ne počinje se ni lečenje.
Obično se prvo proverava rad srca i radi se laboratorijski test krvi i EKG.
Neki ljudi sa plućnom embolijom stižu u hitnu pomoć u kritičnom stanju. Simptomi su nemogućnost da se dođe do daha, veoma nizak pritisak i niska koncentracija kiseonika u krvi. Tada se počinje agresivnije lečenje da bi se podigli pritisak i nivo kiseonika u krvi.
Plućna embolija se najčešće leči na sledeće načine:
- Daje se kiseonik na bilo koji način. Najčešće se daje kroz cevi koje se ubacuju u nos.
- Ako je kod pacijenta uočen kritično nizak nivo kiseonika u krvi, kiseonik mu se daje preko maske.
- Ako pacijent ne može da dođe do daha, radi se mehanička ventilacija. U dušnik se uvodi cev koja se spaja sa mašinom za mehaničko disanje koja pomaže u disanju ili to u potpunosti obavlja umesto pacijenta. Pacijent se obično uspava i nije ni svestan čitave procedure.
- Pacijentima kod kojih su simptomi plućne embolije teži se obično daju antikoagulansi. Oni se mogu dati kroz infuziju, injekciju ili obične lekove.
- Najčešće se prvo daje heparin. Taj lek se obično daje kroz infuziju i deluje tako što sprečava dalje zgrušavanje krvnih sudova. Zatim se nastavlja sa primanjem ovog leka preko infuzije.
- Još jedan sličan lek je enoksaparin, odnosno heparin male molekulske težine. Ovaj lek se obično daje injekcijom. Potrebno je da se daje na svakih dvanaest sati, ali nije potrebno da to uvek bude injkecija. Danas se heparin male molekulske težine sve češće koristi za lečenje plućne ambolije. Umesto njega se može primenjivati i pentasaharid fondaparineuks.
- Varfarin je antikoagulans za oralnu upotrebu i najčešće počinje da se daje nakon inicijalne doze heparina ili heparina male molekularne težine. Ovakva terapija se nastavlja sve dok testovi krvi ne pokažu da varfarin deluje. Stabilnijim pacijentima se ovakvi lekovi mogu davati i ambulantno.
- Lekovi koji razbijaju krvne ugruške (trombolitici) se daju pacijentima u kritičnom stanju. Svrha ovakve terapije je razlaganje krvnog ugruška koji blokira krvni sud u plućima. Ovi lekovi se koriste samo kad je u pitanju teža embolija pluća, kod kolapsa krvnog pritiska ili kod osoba koje imaju drastično nizak nivo kiseonika u krvi i ne reaguju na druge tretmane. Lekovi koji se najčešće koriste su reteplaza, streptokinaza i urokinaza.
- U slučajevima kada je život pacijenta u opasnosti, pacijent se može odvesti na radiološku operaciju prilikom koje se u plućnu arteriju ubacuje kateter (slično kao kada se radi pomenuti angiogram). Ovaj kateter razbija i isisava ugrušak i tako odmah uklanja blokadu.
Embolija pluća ishrana
Kakva se ishrana preporučuje osobama sa embolijom pluća?
Ishrana bogata zasićenim mastima i holesterolom lako dovodi do gojaznosti i ateroskleroze, a obe stvari značajno povećavaju rizik od embolije pluća. Ateroskleroza, odnosno zadebljanje zida arterija, je čest krivac za pojavu tromba. Tu je i direktna korelacija između ateroskleroze i holesterola. Ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama, bez masnoća, smanjuje holesterol. Zdrava ishrana podrazuzmeva mnoštvo nemasnih proteina (riba, perad), integralnih žitarica (posebno ovsa) i mnogo voća i povrća.
Vitamin K
Vitamin K smanjuje efikasnost varfarina, leka koji se često prepisuje osobama koje se oporavljaju od embolije pluća. Međutim, čak i ako pijete varfarin, nemojte potpuno eliminisati vitamin K iz ishrane, jer to može dovesti do krvarenja ili zgrušavanja. Naprosto nastavite sa prosečnim unosom vitamina K. On se nalazi u kelju, brokoliju, zelenom povrću i proizvodima od soje.
Šta izbaciti iz ishrane?
Brusnica i svi proizvodi od brusnice jačaju dejstvo varfarina, što može dovesti do problema sa krvarenjem. Ako imate plućnu emboliju i pijete varfarin, nemojte jesti brusnicu niti piti sok od brusnice.Nije važna samo ishrana, pažnju treba posvetiti i onome što se pije. I alkohol pojačava dejstvo varfarina, tako da nije pametno da ga pijete ako pijete bilo koji antikoagulans. Osobama koje imaju emboliju se savetuje da ne koriste čaj niti suplemente sladića, jer i on ima sličan efekat kao brusnica.
Koliko je potrebno za oporavak od plućne embolije?
Koliko će trajati oporavak od plućne embolije umnogome zavisi od osobe do osobe. U suštini, to najviše zavisi od toga koliko je pacijent dugo imao tromb pre nego što je on otkriven i koliko je embolija pluća bila teška. Nekim osobama je potrebno i po nekoliko godina da za potpun oporavak.
Tek u retkim slučajevima se pacijenti potpuno oporave u roku od mesec dana. Nasuprot tome, mnogima je potrebno nekoliko godina da budu sasvim izlečeni.
- Dok traje oporavak od plućne embolije može doći do mnogo, uslovno rečeno, uspona i padova. Simptomi se mogu opet javiti i nestati. Ako vam se pojave bilo kakvi simptomi, obavezno obavestite o tome svog lekara kako bi se na vreme utvrdilo da li je prisutan nov tromb ili ne.
- Mnogi simptomi se često javljaju i dok traje oporavak, ali je ipak važno da se testovi ponovo urade.
- Neki lekovi mogu izazvati nuspojave. Ako su te nuspojave veoma teške, pitajte lekara da li može da vam promeni terapiju.
- Plućna embolija dovodi do velikih oštećenja u organizmu. Oporavak može bigi jako težak. Hroničan zamor i nemogućnost da se rade neke svakodnevne i rutinske stvari su normalna pojava tokom oporavka. Takvi problemi nestaju kako vreme prolazi. Ako imate velikih problema sa prilagođavanjem, pitajte svog lekara za savet.
- S vremena na vreme idite na kontrole.
Prognoza kod embolije pluća i smrtnost
Prognoza se razlikuje od slučaja do slučaja.Da li će osoba sa embolijom preživeti zavisi od nekoliko faktora:
- kakvo je opšte stanje pacijenta
- koliko je embolija bila teška
- zašto se embolija javila
- kakvi su bili rezultati početnih analiza i kada je započeto lečenje embolije pluća.
Tačna prognoza se teško odmah može postaviti, ali ako se lečenje počne na vreme u većini slučajeva pacijent će uspeti da preživi.Smrtnost od embolije pluća je visoka jer mnogi ljudi umiru od embolije koja nije dijagnostikovana na vreme ili je greškom postavljena druga dijagnoza.
Kod osoba kod kojih se na vreme postavi dijagnoza, smrtnost je niža od 20 procenata. Smrtnost od embolije zavisi i od starosne dobi i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.Smrtnost je veća kod starijih osoba, osoba koje pate od nekog težeg oboljenja nevezanog za emboliju, kao i kod osoba koje se jave sa veoma teškim simptomima.
Prevencija plućne embolije
Najbolji način da se sprečiti embolija pluća jeste da se minimalizuju faktori rizika koje smo naveli u prethodnom delu teksta.
Dugo sedenje u avionu ili kolima je značajan faktor rizika, jer se tada krv nakuplja u nogama i lako stvara tromb.
- Ako često vozite, stanite bar na svaka dva sata i malo protegnite noge.
- Ako često putujete avionom, ustanite i prošetajte se malo na svakih sat vremena.
- Nakon operacije nosite kompresivne čarape kako biste sprečili stvaranje ugruška. Pitajte lekara i da li je potrebno da pijete neke antikoagulanse.