Humana cistična ehinokokoza ili hidatidna bolest najčešće je uzrokovana larvama pseće pantljičare (Echinococcus granulosis). Klinički se manifestuje stvaranjem unilokularnih cista, najčešće u jetri i plućima, te simptomima i znaci­ma bolesti tih organa.

Mnogo ređi oblik je tirolsko-bavarski tip ehinokokoze, uzrokovane larva­ma lisičje pantljičare (Echinococcus multilocu­laris), sa stvaranjem brojnih cista u jetri i malig­nim tokom bolesti.

Larva pseće pantljičare ima dva ciklusa koji obuhvataju defi­nitivnog domaćina (psa) i intermedijarne doma­ćine, kao što su ovca i čovek. Bolesni pas izlučuje parazitna jaja putem stolice ili pljuvačke u spoljašnju sredinu, kontaminirajući zemljište, hranu i vodu. Čovek se inficira ekskretima psa, najčešće u detinjstvu.

Pod uticajem želudačne kiseline i digestivnih enzima, embrion se oslobađa hitinske opne, prolazi kroz mukozu tankog creva i preko sistema vene porte dospeva u jetru. Zadržani embrion, ako u uskim slnusoidama ne bude uništen makrofagima, postepeno se razvija u cistu. Embrion krvotokom može da dospe u pluća a zatim, putem velikog krvotoka, u druge organe: bubrege, slezi u, CNS, kosti, pa čak i u dojku. Progresivnim rastom tokom više godina (do 1 cm godišnje), ciste mogu da dosegnu maksimalni promer od 25 cm.

Bolest je endemična u zemljama gde je razvi­jeno stočarstvo, pogotovo odgajanje ovaca: južnoj Australiji,  Novom   Zelandu,  Africi,  Južno Americi, Srednjem i Dalekom istoku i zemljama Sredozemnog mora kao što su Kipar, Grčka, Španija, pa i Srbija.

Klinička slika

Ehinokokoza ima osobine sporo rastućeg tumora, te je bolest dugo asimptomatska.

Kasnije, simptomi i znaci zavise od lokalizacije i veličine ciste.

Velike ciste uzrokuju hepatomegaliju, tup bol ispod desnog rebarnog luka, ikterus, odnosno žuticu (komprimuju holedohus), mučninu i povraćanje.

Može se javiti i urtikarijalna ospa, pošto cistična tečnost sadrži strane proteine. Komprimovano tkivo jetre pokazuje holestazu, kongestiju i atrofiju.

Komplikacije su vezane za rupturu ciste u trbušnu duplju sa razvojem peritonitisa i anafilaktičkog šoka.

Moguća je ruptura u žučne vodove sa izraženom zastojnom žuticom i rekuretnim holangitisom.

Retke su rupture ciste kroz dija­fragmu u pleuralni prostor ili u trabeobronhijalno stablo.

Moguća je i sekundarna bakterijska infekcija ciste sa stvaranjem apscesa.

Dijagnoza

Eozinofilija veća od 7% može se dokazati kod približno 30% bolesnika.

Dijagnoza se postavlja metodama vizualizacije (nativnim snimkom abdomena, rendgenskim snimkom pluća, karakterističnim ultrazvučnim nalazom, kompiuterizovanom tomografijom), dopunjenim serološkim testovima (nalaz antitela na E.granulosus testom indirektne hemaglutinacije ili imunofluorescencije).

ELISA test daje pozi­tivnost kod 85% obolelih. Svi serološki testovi mogu dati lažno negativne i lažno pozitivne rezul­tate.

Lečenje

Hirurška ekstirpacija ehinokokne ciste je najsigurniji vid terapije. Dolazi u obzir i ultrazvukom vodena punkcija ciste, sa aspiraci­jom i lavažom cistične šupljine 95% alkoholom ili hipertonim slanim rastvorom.

Medikamentoznu terapiju antihelminticima (npr. albendazol u dozama od 10-15 mg/kg/24h) treba sprovesti pre i posle hirurške intervencije, jer lek slobodno difunduje kroz membranu parazita. Perkutana drenaža, u kombinaciji sa albendazolom, takođe može biti terapija izbora.

Bolesnika sa cističnom ehinokokozom nakon terapije treba pratiti bar još 2 godine.