Ciste i čvorići na štitnoj žlezdi (uzrok i lečenje)

ciste na stitnoj zlezdi

CISTE I ČVORIĆI (nodusi) na štitnoj žlezdi su najčešći problem sa endokrinim žlezdama.U većini slučajeva, tiroidne ciste su benigne.Šansa da je čvor kancerogene prirode je veća kod starijih osoba i muškaraca.

Većina malignih tumora štitne žlezde se javlja kod mlađih (do 20 godina) i starijih osoba (stariji od 70 godina).

Ako se pojavio samo jedan čvor na štitnoj žlezdi, veća je verovatnoća da je kancerogen u odnosu na pojavu nekoliko čvorova.Takođe, čvor koji se javlja na štitnoj žlezdi koja normalno funkcioniše je češće maligni nego čvor koji se javi na hiperaktivnoj tiroidnoj žlezdi.

Dijagnoza raka štitne žlezde se može postaviti nakon ultrazvučnog pregleda, scintigrafije (pregled koji podrazumeva upotrebu radionukleotida) i preko aspiracije finom iglom (FNA). Mere opreza kod FNA se svode na moguću netačnu dijagnozu ili nedijagnostičku interpretaciju rezultata testa.

Ako se pojavi čvor na hiperaktivnoj štitnoj žlezdi, neophodno je lečiti hipertireozu.Prekancerogeni čvorići na štitnoj žlezdi bi trebali odmah da se uklone, jer postoji velik rizik od pojave raka štitne žlezde. Zatim se prati stanje pacijenta i potrebne su česte kontrole.

cvorici na stitnoj zlezdi


Šta su ciste i čvorići (nodusi) na štitnoj žlezdi?

Termin “tiroidni nodus” se odnosi na svaku abnormalnu izraslinu koja se javi na štitnoj žlezdi.

Štitna žlezda se nalazi na prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice. Ova žlezda je leptirastog oblika i obavija se oko dušnika. Postoje dva “krila”, tj. režnja, koje spaja suženje (istmus) i nalazi se ispred samog dušnika.

Ciste i čvorići se mogu javiti na bilo kom delu štitne žlezde. Ponekad je ovi čvorići mogu lako napipati. Međutim, ponekad se čvor ili cista jave duboko u tkivu štitne žlezde ili se nalaze veoma nisko, i tada ih je teško ili nemoguće osetiti pod prstima.


Kolika je učestalost čvorova i kancera štitne žlezde?

Moderne imidžing tehnike (ultrazvuk, kompjuterizovana tomografija – skener, magnetna rezonanca) lako otkrivaju sve anomalije na štitnoj žlezdi, a one se često otkrivaju i sasvim slučajno. To znači da se čvorići i ciste na štitnjači otkrivaju kada se neka od navedenih imidžing tehnika radi iz sasvim drugih razloga. Između 4 i 8 posto žena i 1 i 2 posto muškaraca ima čvor ili cistu na štitnoj žlezdi koja se može napipati. Međutim, gotovo trećina odraslih žena ima na štitnoj žlezdi čvorić koji se vidi na ultrazvučnom pregledu. Čvorić na štitnoj žlezdi je zapravo najčešći problem sa endokrinim žlezdama.

Mada su čvorovi i ciste mahom benigne prirode, u oko 10 posto slučajeva sadrže i maligne ćelije. Zato je glavni cilj pregleda i analiza štitne žlezde utvrđivanje prisustva ili odsustva malignih ćelija.


Koji su simptomi čvorova na štitnoj žlezdi?

TSH hormon stitne zlezde

U najvećem broju slučajeva, čvorovi i ciste na štitnoj žlezdi ne izazivaju nikakve simptome. Međutim, ako ćelije u samom čvoru funkcionišu same za sebe nezavisno od štitnjače i luče tiroidne hormone, tada se mogu javiti znaci i simptomi prekomernog lučenja hormona štitne žlezde (hipertiroidizam). Kod manjeg broja pacijenata se javlja bol na mestu na kom se nalazi štitna žlezda, a on se ponekad širi u vilicu ili uho. Ako je čvor veoma velik, javlja se i problem sa gutanjem i kratak i plitak dah, jer čvor pritiska jednjak (mišićni organ koji spaja usta i želudac) i dušnik. U veoma retkim slučajevima se javlja promuklost ili neki sličan problem sa govorom zbog pritiska na grkljan i glasne žice.


Vrste čvorova na štitnoj žlezdi

snizen tsh

Na štitnoj žlezdi se može javiti jedan ili više čvorova.

Kada se javi nekoliko čvorova na štitnoj žlezdi, reč je o multinodularnoj strumi.

Ako je čvor pun krvi ili tečnosti, reč je to cista na štitnjači.

Ako čvor nekontrolisano luči hormone štitne žlezde (bez obzira na potrebe organizma za tim hormonima), to stanje se zove autonomous.

Takvi čvorovi mogu izazvati hipertiroidizam.

U retkim slučajevima se luči premalo hormona štitne žlezde i tada je reč o hipotiroidizmu.

Hipotiroidizam se najčešće povezuje sa Hašimotovim tiroiditisom (Hašimotovljeva bolest), autoimunim oboljenjem za koje je karakteristično uništavanje tkiva u štitnoj žlezdi. Ovaj proces je bezbolan, ali bolest ima niz neprijatnih simptoma.

Najčešće vrste čvorova na štitnoj žlezdi su nekancerozni koloidni nodusi (folikularni adenomi).

Još jedna česta vrsta čvorova koja se javlja na štitnoj žlezdi je adenom Hurleovih ćelija. U 24 posto slučajeva ovakav adenom je maligni.

Ponekad su čvorići na štitnoj žlezdi kancerozni.Kancerozni nodusi se klasifikuju po tome kom tipu malignih tiroidnih ćelija pripadaju. Tu spadaju papilarne, folikularne, medularne i anaplastične ćelije. Prognoza najviše zavisi od toga u kojoj vrsti ćelija se razvio karcinom i koliko se raširio.

Osim pomenutih vrsta raka štitnjače, u tiroidnim nodusima se mogu javiti i ćelije limfoma (raka limfnih žlezda). Maligne ćelije sa drugog organa (dojke, bubrega…) mogu dospeti na štitnu žlezdu i tu se onda razvija sekundarni tumor (metastaza).

Uzrok pojave čvorova na štitnoj žlezdi je uglavnom nepoznat. Ponekad je uzrok nedovoljan unos joda, ali to je relativno redak slučaj, barem u Evropi i Severnoj Americi.


Šta je gušavost (struma)?

Gušavost ili struma je uvećanje tkiva štitne žlezde do te mere da se ona može videti i napipati. Mnoga oboljenja mogu izazvati gušavost: hipertireoza, hipotireoza, prekomeran unos joda i tumori na štitnoj žlezdi. Gušavost je nespecifičan simptom, tj. javlja se zbog nekoliko različitih oboljenja, i ako se ona javi potrebno je detaljnije proceniti stanje pacijenta i utvrditi tačnu dijagnozu.


Kako se postavlja dijagnoza čvora ili ciste na štitnoj žlezdi?

Hipertireoza

Nodusi i ciste na štitnoj žlezdi se često otkrivaju slučajno, prilikom rutinskih pregleda vrata. Ponekad pacijenti i sami primete male čvoriće na vratu. Kada se otkrije postojanje čvora, lekar će proceniti situaciju.

Lična anamneza: lekar će pregledati vašu ličnu anamnezu i utvrditi od kojih ste bolesti bolovali i pitati vas da li su prisutni neki od faktora rizika. Ako je osoba mlađa od 20 i starija od 70 godina, veća je verovatnoća da je čvor maligne prirode. Verovatnoća da je čvor maligne prirode se povećava i ako se pacijent izlagao zračenju, kao i ako su prisutni problemi sa gutanjem i promene u glasu. Do sredine pedesetih godina se radijacija koristila za uklanjanje akni sa lica i vrata. Nuklearne katastrofe u Černobilju i Fukušimi su oslobodile mnogo zračenja.Ciste i čvorići na štitnoj žlezdi kod žena su češća ppojava, ali je kod muškaraca veća verovatnoća da su ovakve izrasline kancerogene. Uprkos svemu tome, na osnovu lične anamneze se nikako ne može proceniti da li je čvorić maligne ili benigne prirode. To znači da se kod mnogih pacijenata sa mnogo faktora rizika često jave samo benigne lezije, a kod osoba koje nisu bile izložene zračenju i sličnim stvarima se može javiti karcinom.

Fizički pregled: lekar će vam opipati vrat i pokušati da utvrdi da li je prisutan jedan ili više čvorova. Verovatnoća da je reč o kanceru je veća ako čvor ne može da se pomera. Na pregledu se takođe može lako utvrditi da li je došlo do uvećanja obližnjih limfnih čvorova. Ako je to slučaj, veća je verovatnoća da je reč o karcinomu. Osim pregleda štitne žlezde, lekar će pokušati da oceni da li su prisutni i simptomi hipertiroidizma ili hipotiroidizma.

Testovi krvi: ovi testovi se uglavnom rade kako bi se procenio rad štitne žlezde. Tu spadaju:

  • Test FT4 (slobodan T4) i tireostimulišućeg hormona (TSH). Povišen nivo tiroidnih hormona (T3 i T4) i nizak TSH ukazuju na postojanje hipertiroidizma.
  • Nizak nivo tiroidnih hormona i povišen TSH ukazuju na hipotiroidizam.
  • Ako su prisutna antitela za tireoperoksidazu i tireoglobulin, moguće je da je prisutan autoimuni tiroiditis(na primer, Hašimotova bolest).
  • Ako je operacija jedna od opcija lečenja, obavezno se proverava nivo tireoglobulina. Ovaj hormon je zadužen za “raznošenje” tiroidnih hormona. Nivo tireoglobulina značajno opada nakon 48 sati od operacije uklanjanja štitne žlezde.

Ultrazvučni pregled: lekar će odrediti ultrazvučni pregled štitne žlezde u sledećim slučajevima:

  • ako se sumnja na postojanje čvora ili ciste, ali se oni ne mogu opipati
  • da bi se odredio broj i veličina čvorića na štitnoj žlezdi
  • da bi se odredilo da li je reč o cisti ili tvrdom čvoru
  • da bi se potvrdila dijagnoza postavljena na osnovu aspiracije

Najveća mana ultrasonografije je to što ne može da odredi da li je čvor benigne ili maligne prirode.

Radioaktivni jod:  skeniranje koje se radi sa radioaktivnim jodom spada u imidžing tehnike. Zdrava štitna žlezda apsorbuje jod iz krvotoka i koristi ga za stvaranje tiroidnih hormona. Kada se pacijentu da radioaktivni jod, on se skuplja u štitnoj žlezdi i ona počinje da “svetli” prilikom snimanja. Akumulacija radioaktivnog joda u štitnoj žlezdi je dobar indikator funkcije same žlezde i čvorova koji se nalaze na njoj. Takozvana vruća tačka se javlja ako sama žlezda ili čvor luče previše hormona. Ako čvor ne luči hormone, tada je reč o hladnoj tački. Hladne tačke su češće maligne prirode. Kancerozni čvorovi ne luče hormone jer kancerogene ćelije ne sazrevaju kako treba i ne mogu da akumuliraju jod. Međutim, hladne tačke se često javljaju i zbog cisti. Zato je ultrazvuk mnogo bolji i pouzdaniji metod pregleda.

Aspiracija finom iglom (FNA): FNA je vrsta biopsije i najlakši je način da se odredi od kakvih se ćelija sastoji čvor. Igla koja se koristi za biopsiju je veoma tanka. Procedura je sasvim jednostavna i može se raditi i u ambulanti. Prethodno se ubrizgava lokalni anestetik. Aspiraciju je moguće uraditi ako je čvor lako napipati. Međutim, ako se čvor ne može napipati, aspiracija se mora raditi paralelno sa ultrazvukom. Igla se ubacuje u sam čvor kako bi odatle uzele ćelije za analizu. Obično se uzima nekoliko uzoraka, kako bi se osigurala pouzdanost i veća preciznost testa. Ove ćelije se zatim ispituju u laboratoriji da bi se utvrdilo da li je prisutan kancer. Da li će ovaj test dati tačne rezultate zavisi i od umešnosti i iskustva osobe koja radi biopsiju i patologa koji analizira uzorak. Dijagnoza koja se može postaviti nakon FNA:

  • Benigno tkivo na štitnoj žlezdi može ukazivati na Hašimotov tiroiditis, koloidni nodus ili cistu na štitnoj žlezdi. Ovaj rezultat se javlja u oko 60 odsto slučajeva.
  • Kancerozno tkivo (maligno) se javlja ako je prisutan papilarni, folikularni ili medularni karcinom. Ovaj rezultat se javlja u oko 5 odsto slučajeva. Uglavnom je reč o papilarnim karcinomima.
  • Folikularni adenom je pomalo problematičan. On je obično benigne prirode, ali u oko 20 posto slučajeva je maligne prirode.
  • Nedijagnostički rezultati se često javljaju jer nije uzeto dovoljno ćelija. U čak polovini slučajeva, ponovljena biopsija pokazuje da je prisutan benigni, maligni ili premaligni tumor.

Jedna od najtežih stvari jeste utvrditi da li je folikularni adenom – koji je obično benigne prirodne – zapravo karcinom folikularnih ćelija. U takvim slučajevima se koristi individualan pristup i lekari u zavisnosti od mnogih faktora određuju da li će se uraditi operacija ili ne. Ako aspiracija pokaže da je reč o benignom čvoru, rizik da je čvor ipak kancerogen je veoma mali – tek tri posto. Dakle, čak i benigne čvorove treba redovno kontrolisati i pratiti stanje. Obično je potrebno uraditi još jednu biopsiju nakon nekog vremena, pogotovo ako čvor raste. Kanceri štitne žlezde uglavnom nisu agresivni i ne šire se brzo. Izuzetak je samo anaplastični karcinom štitne žlezde, koji se brzo širi i veoma se teško leči.


Kako se leče čvorići i ciste na štitnoj žlezdi?

Prilično je teško napraviti razliku između folikularnih adenoma i folikularnih karcinoma. Folikularni nodusi, drugi nodusi kod kojih postoji velika verovatnoća da će postati maligni i karcinomi se leče operacijom. Ne zaboravite da su i maligni tumori štitnjače relativno lako izlečivi i da retko kada predstavljaju životnu opasnost. Ako se cista ili čvor ne uklone hirurškim putem, potrebno je da pažljivo pratite stanje i da idete na redovne kontrole. To može podrazumevati fizičke preglede, ultrazvučne preglede ili i jedno i drugo. Ponekad se uz terapiju supresivnim dozama tiroidnih hormona čvor ili cista smanjuju. Neki lekari smatraju da su čvorovi koji se smanje nakon ovakve terapije uglavnom benigni. Međutim, nekoliko opsežnih studija je pokazalo da takve reakcije ništa ne znače.

Ako čvor izaziva hipertiroidizam, najverovanije nije kancerogen. Lečenje se svodi na prevenciju znakova, simptoma i komplikacija hipertiroidizma (zatajenja srca, osteoporoze, aritmije). Lečenje se može sprovoditi uništavanjem tkiva uz pomoć radioaktivnog joda ili blokadom lučenja hormona štitne žlezde uu pomoć lekova. Subklinički hipertiroidizam se odnosi na stanje kod koga nodusi luče hormone štitne žlezde, ali TSH nije značajno snižen i nivo tiroidnih hormona u krvi je u granicama normale. Lečenje je uvek individualno i prilikom određivanja terapije se u obzir uzimaju starosna dob i prisustvo drugih oboljenja.


Ciste i čvorići na štitnoj žlezdi prirodno lečenje

Kad je u pitanju prirodno lečenje čvorića i cisti na štitnjači najveću pažnju treba obratiti na ishranu a tu je i prirodni lek ginseng.

Šta treba da jedete

Sirove namirnice žute i narandžaste boje su dobre za pacijene koji imaju čvoriće na štitnoj žlezdi. U pitanju je hrana koja je dobra za zdravlje štitne žlezde. Povrće koje prvo pada na pamet su šargarepe i bundeve, i oba su odličan izbor.

Zeleno lisnato povrće je takođe dobro za čvoriće na štitnoj žlezdi. Ovo povrće je odlično za pravilno funkcionisanje štitne žlezde. I riba je dobar izbor za lečenje čvorića na štitnoj žezdi.


Hrana koju treba da izbegavate

Namirnice kao što su šećer, konzervansi, začini i beli šećer treba izbegavati, ukoliko imate problem sa štitnom žlezdom. Pacijenti bi takođe, trebalo da izbegavaju masnu, prženu hranu i belo brašno. Smanjenje unosa šećera putem ishrane pomoći će tako što će smanjiti upalu i ojačati imuni sistem.

Ukoliko imate čvoriće na štitnoj žlezdi, ne bi trebalo da pijete alkohol i kofein, pošto su oni štetni, kao i pušenje, koje prema istraživanjima, može dovesti do povećanja štitne žlezde i tako stvoriti nove probleme u organizmu.

Ishrana bi trebala da bude puna joda, koji se može naći u kupusu, ananasu, paradajzu, šparglama, belom luku, potočarki, crnom luku, ovenim pahuljicama, integralnom pirinču i jagodama. A trebalo bi izbegavati namirnice koje podstiču stvaranje sekreta, kao što su mlečni proizvodi, margarin, hrana pržena u ulju, hidrogenizovana ulja i obrađena hrana.


Izbegavajte stres

Svaka terapija pa i lečenje prirodnim putem če biti otežano ako ste izloženi stresu.Pacijenti koji imaju problema sa radom štitne žlezde treba da izbegavaju stresne situacije. Spavanje je na primer, jedan od oblika opuštanja koji možete praktikovati, pogotovo pošto pomaže i u prevenciji emotivnog stresa. Dovoljne količine sna će pozitivno uticati na lečenje čvorića na štitnoj žlezdi.


Ginseng i morski plodovi

Kad je u pitanju lečenje biljem najčešće se koristi ginseng.Može da se nabavi u prodavnicama zdrave hrane i koristi kao čaj.Ginseng može biti od velike pomoći za lečenje čvorića na štitnoj žlezdi.Čaj od ginsenga se može piti ali samo ako nije zaslađen.

Što se tiče morskih plodova, oni su dobri za lečenje čvorića. Pacijenti kod kojih su se razvili čvorići na štitnoj žlezdi treba redovno da jedu morske plodove, a morske alge se mogu iskoristiti za tretman čvorića. Naravno, možete ih uključiti i u ishranu, pošto predstavljaju dodatni izvor joda. Svi morski plodovi su zapravo, dobar izvor joda.

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*