Artroza kolena, gonartroza, je degenerativni artritis (artroza kolena je stari naziv, osteoartritis kolena novi) kod kog je oštećena hrskavica kolena, a kako bolest napreduje promene zahvataju zglobnu čauru i kost iznad zgloba.
Gonartroza kolena (gonarthrosis latinski naziv) se najčešće javlja posle 45. godine, mada može da se javi i kod mlađih osoba, naročito ukoliko postoji genetska predispozicija. Karakteristični simptomi su bol u kolenu, krckanje kolena, otok kolena odnosno voda u kolenu.
Kad je u pitanju osteoartritis kolena karakteristični su bolovi u kolenima na početku kretanja (startni bolovi), koji zatim popuštaju, ali ukoliko kretanje traje duže javljaju se ponovo. Može da se javi i klecanje kolena, nestabilnost, usled slabljenja kvadricepsa i olabavljenja tetiva, kao i škripanje kolena. Održavanje optimalne kilaže, adekvatna ishrana, vežbe i upotreba preparata koji sadrže hondroprotektore (glukozamin i hondroitin sulfat) usporavaju i zaustavljaju napredovanje bolesti.
Artroza kolena simptomi
Kad je u pitanju artroza kolena simptomi se razvijaju postepeno i pogoršavaju se kako vreme prolazi. Simptomi ne zavise uvek od stepena oštećenja hrskavice.
Osnovni gonartroza simptomi i znaci su:
- Bol u kolenu. Za gonarthrosis su karakteristični bolovi u kolenima na početku kretanja, u toku prvih par koraka, kao i za vreme penjanja i silaženja niz stepenice. Bolovi u kolenu se pojačavaju u toku fizičkih aktivnosti, a malo smanjuju za vreme odmora. Kako osteoartritis kolena napreduje bolovi se javljaju i u toku mirovanja.
- Otok kolena (voda u kolenu). Predstavlja nakupljanje viška tečnosti u zglobu kolena i mekim tkivima oko zgloba. Artroza kolena je jedan od potencijalnih uzroka vode u kolenu, a u osnovi je zapaljenski proces u zglobu. Voda u kolenu, otok kolena.
- Osećaj toplote u zglobu. Kao i prisustvo tečnosti u zglobu i osećaj toplote je posledica upale.
- Ukočenost kolena. Kad je u pitanju gonartroza ukočenost se javlja ujutru ili nakon dužeg sedenja.
- Smanjena pokretljivost zgloba kolena. Ovo je naročito izraženo prilikom ustajanja sa stolice ili izlaženja iz auta.
- Krckanje kolena i škripanje kolena (krepitacije).
- Klecanje kolena usled gubitka stabilnosti zgloba.
Kad je u pitanju artroza kolena simptomi se pogoršavaju kada je vreme vlažno, a vazdušni pritisak nizak. Ovo se dešava zato što su nervna vlakna u kapsuli zgloba osetljiva na promene atmosferskog pritiska. Artroza kolena sa jedne strane povećava šanse za pojavu artroze drugog kolena i artroze kuka.
Gonartroza faktori rizika
Mnogi faktori povećavaju rizik da se javi artroza kolena.
- Oštećenje hrskavice kolena se uglavnom javlja posle četrdesete godine, mada se može javiti i ranije. Sa godinama se rizik za pojavu bolesti zglobova povećava jer mišići postaju slabiji, a smanjuje se sposobnost tela za regeneraciju.
- Artroza kolena se češće javlja kod žena, gde su i oblici bolesti teži.
- Svaki kilogram viška se računa kao 5 kilograma dodatnog opterećenja za kolena, pa se gonartroza češće javlja kod gojaznih osoba.
- Genetska predispozicija. Gonartroza se češće javlja u pojedinim porodicama.
- Povreda kolena, na primer uklještenje meniskusa.
- Operacija kolena, menisektomija ili operacija kolateralnih ligamenata.
- Ponavljanje mikrotraume zgloba kod sportista i osoba koje se bave teškim fizičkim poslovima.
- Druge bolesti zglobova, reumatoidni artritis ili giht.
Artroza kolena dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, odnosno kliničke slike, a od dijagnostičkih procedura se najčešće koristi rendgenografija kolena. Na snimku kolena se ne vidi hrskavica, a na oštećenje hrskavice ukazuje suženje zglobnog prostora, pojava osteofita i depoziti kalcijuma unutar zgloba. Promene koje se vide na snimcima nisu u korelaciji sa tegobama, jer nekad male promene mogu da budu praćene veoma jakim bolovima i obrnuto.
Gonartroza kolena lečenje
Kad je u pitanju artroza kolena lečenje je najefikasnije u ranoj fazi, ali je situacija u praksi drugačija, pošto se uglavnom pacijenti javljaju lekaru kada su tegobe dosta izražene, a artroza kolena već uznapredovala.
Pacijentima na raspolaganju stoji niz nehirurških mera čiji je cilj smanjenje tegoba i poboljšanje kvaliteta svakodnevnog života. U slučaju kada nehirurško lečenje ne daje rezultate ostaje mogućnost operacije kolena.
Korigovanje telesne težine, fizikalna terapija (odgovarajuće vežbe za koleno) i primena hondroprotektora (glukozamin i hondroitin sulfat) su od ključnog značaja za zaustavljanje daljeg napredovanja bolesti.
Analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi ublažavaju tegobe, ali ne zaustavljaju propadanje hrskavice. Ukoliko se uzimaju duže od deset dana mogu dovesti do brojnih neželjenih efekata kao što su mučnina, povraćanje, oštećenje sluznice digestivnog trakta, poremećaj funkcije jetre i bubrega. Najnovije preporuke su da ih ne treba davati osobama starijim od 65 godina. Pacijenti ih obično koriste svakodnevno duži niz godina što je veoma opasno, naročito kad su u pitanju starije osobe sa smanjenom funkcijom jetre i bubrega i pratećim kardiovaskularnim bolestima.
Injekcije kortikosteroida (blokada kolena) se ubrizgavaju direktno u koleno, imaju snažno antiinflamatorno dejstvo, ali i brojne neželjene reakcije. Primenjuju se samo kod veoma jakih bolova, a njihov efekat traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
Injekcije hijaluronske kiseline se daju u zglob kolena kako bi se poboljšalo podmazivanje zgloba. Hijaluronska kiselina ne leči artrozu kolena već dovodi do privremenog smanjivanja tegoba (obično efekat traje par meseci, nekada kraće). Injekcije hijaluronske kiseline, kao i injekcije kortikosteroida se daju samo u slučajevima kada su bolovi izuzetno jaki, a pokreti jako ograničeni, pa pacijent ne može da ode na fizikalnu terapiju. Jedina svrha ovih injekcija jeste omogućiti pacijentu fizikalnu terapiju. Dva dana nakon što se daju injekcije pravi se pauza, a zatim se započinje sa fizikalnom.
Fizikalna terapija ima za cilj jačanje mišića koji okružuju koleno, kako bi se zglob rasteretio.
Glukozamin i hondroitin sulfat. Glukozamin sulfat i hondroitin sulfat se normalno nalaze u zglobnoj hrskavici. Kliničke studije sprovedene na najvećim svetskim klinikama su pokazale da pacijenti sa artrozom kolena nakon uzimanja suplemenata sa glukozaminom i hondroitin sulfatom osećaju značajno smanjenje tegoba. Glukozamin i hondroitin sulfat su hondroprotektori koji menjajući metabolizam hondrocita zaustavljaju degenerativno oštećenje hrskavice i jedini pomažu njeno obnavljanje.
Operacija kolena. Artroza kolena se leči operativno ukoliko su tegobe toliko izražene da onemogućavaju svakodnevno funkcionisanje, a ostale metode lečenja nisu dale rezultate. Od hirurških metoda se primenjuju 1) artroskopija – za uklanjanje odlomljenih fragmenata hrskavice, 2) osteotomija – ukoliko artroza kolena postoji samo sa jedne strane, osteotomija omogućava da se rastereti bolesno koleno i deo opterećenja prebaci na zdravo koleno, 3) zamena bolesnog kolena implantom.