Aneurizma mozga (simptomi, komplikacije, lečenje, operacija)

aneurizma u mozgu

Sasvim je moguće da ste nekada čuli za pojam “aneurizma mozga”. Reč je o malim krvnim sudovima u mozgu u kojima se javljaju upala i opasan pritisak. U suštini, to treba imati na umu, jer se aneurizme mozga često javljaju zbog naših navika. Koje su to navike? Sada ćemo videti.

Sam pojam aneurizma u glavi zvuči zastrašujuće, ali nije reč ni o čemu strašnom. Ovi problemi se mogu rešiti uz pravovremenu intervenciju. Najvažnije je da znate šta je aneurizma, koji su sve simptomi aneurizme u mozgu i kako da je sprečimo. Da pogledamo malo bolje šta je to. Aneurizma u mozgu se javlja kada se u venama u mozgu nakupi mnogo krvi i izazovu jak pritisak.

To se obično dešava u donjim delovima mozga. Ako se ne reaguje na vreme, mogu se javiti ozbiljni problemi. Rizik leži u tome što ovakva situacija ima dva moguća ishoda: pritisak izaziva nepopravljivu štetu ili krvni sud puca i dolazi do krvarenja u mozak i kičmenu moždinu.

aneurizma u glavi

Šta je aneurizma mozga i šta izaziva aneurizmu mozga?

Vilisov arterijski krug ili Vilisov prsten je mreža četiri glavne arterije u mozgu: dve karotidne i dve vertebralne (pršljene) arterije, koje u mozak dovode potrebne materije (prvenstveno kiseonik i glukozu). Ova mreža arterija se nalazi u dnu mozga i grana se u manje arterije koje se dalje šire po delom mozgu. Na tim spojevima arterija nastaju takozvane slabe tačke. U tim slabim tačkama se može nakupiti krv i stvoriti evaginacije u krvnim sudovima. To su aneurizme. Ovi „vrećasti“ delovi mozga mogu da puknu i tada krv odlazi u okolno tkivo.

Postoji mnoštvo mogućih uzroka aneurizmi: povišen krvni pritisak, ateroskleroza, povreda ili trauma glave, nasledne bolesti i abnormalna cirkulacija na mestima na kojima se arterije spajaju.

Postoji i dosta retkih mogućih uzroka aneurizme mozga. Mikotična (infektivna) aneurizma se javlja zbog infekcija unutrašnjeg zida krvnih sudova. Tumori i povrede takođe mogu izazvati formiranje aneurizme. Upotreba droga, posebno kokaina, može izazvati upalu i slabljenje zidova arterija.

Aneurizma mozga je relativno česta pojava. Kod više od 1% osoba se prilikom autopsije otkrivaju slučajne aneurizme koje nikada nisu izazvale nikakve simptome niti probleme, te se stoga za njih nije ni znalo. Većina aneurizmi na mozgu je mala i nikada se ne otkrije. Neke aneurizme postepeno postaju veće i pojačavaju pritisak na okolno tkivo u mozgu, tako da zbog pritiska na nerve mogu da se jave sledeći simptomi (isto kao i kod šloga):

  • jake glavobolje
  • obamrlost ili slabost u jednoj strani
  • raširene zenice
  • promene vida

Najveći rizik kod aneurizme je pucanje ili curenje, i potencijalno uzrokovanje šloga ili smrti. Krv može iscuriti u jednu od membrana koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu i poznato je kao subarahnoidna hemoragija (sub – ispod; arahnoidno – jedna od membrana na kičmenoj moždini; hemoragija – krvarenje).


Aneurizma simptomi

aneurizma simptomi

Koji su znaci i simptomi aneurizme u mozgu?

Aneurizme mozga izazivaju veoma jake glavobolje ali se ovi simptomi ne uzimaju za ozbiljno. Krv dosta iritira tkivo u mozgu i njegove membrane (meninge) i izaziva jak bol. Pacijenti to opisuju kao “najgoru glavobolju u svom životu” i svi zdravstveni radnici znaju da aneurizma često izaziva takav bol. Glavobolje je često proprate simptomi kao što su mučnine, povraćanje i problemi sa vidom. Subarahnoidno krvarenje takođe izaziva bol i ukočenost u vratu, jer krv dovodi do upale meninga. Međutim, kod osoba sa “najgorom glavoboljom u životu” se uvek proveravaju i drugi simptomi kako bi se procenio rizik od aneurizme.


Kako se postavlja dijagnoza aneurizme u mozgu?

aneurizma naslednost

loading...

Dijagnoza aneurizme u mozgu počinje sa visokim stepenom verovatnoće da se ta aneurizma javi. Raniji problemi sa glavoboljama, iznenadni napad nepodnošljive glavobolje, bol i ukočenost u vratu i osećaj opšte slabosti su obično dovoljan razlog da se osoba pošalje na skener. Ako osoba uradi pregled na skeneru u roku od 72 sata nakon što se glavobolja javila, moguće je dijagnostikovati aneurizmu mozga u čak 93 do 100 posto. Ako lekari ipak nisu sigurni oko nalaza (što se veoma retko dešava), obično se predlaže lumbalna punkcija kako bi se utvrdilo prisustvo krvi u likvoru, koji se nalazi u subarahnoidnom prostoru. Ponekad se radi i CT angiografija umesto lumbalne punkcije.

Ako se tako otkrije prisustvo krvi, angiografija se radi kako bi se utvrdila lokacija aneurizme i napravio plan lečenja. Angiografija se radi tako što se u moždane arterije ubacuje kateter i kroz njega kontrastna boja. Zatim se dobija slika anatomije arterija i jasno se vidi gde se nalazi aneurizma. CT i MR angiografija se rade bez ubacivanja katetera. Još uvek nema saglasnosti oko toga koja vrsta angiografije je najpouzdanija. Obično se izbor vrši u odnosu na mogućnosti i stanje pacijenta.

Simptomi aneurizme mozga su nespecifični, odnosno mogu se javiti zbog još mnogih oboljenja i ona se ne mogu tek tako odbaciti prilikom postavljanja dijagnoze. Migrene, glavobolje, meningitis, tumor na mozgu i šlog takođe mogu biti uzroci zbog kojih se javljaju isti simptomi. U zavisnosti od stanja pacijenta, lekar će odrediti koji su testovi potrebni kako bi se postavila dijagnoza.


Da li je operacija jedina opcija za lečenje

aneurizma operacija

Kako se leči aneurizma mozga?

Lečenje simptomatske aneurizme mozga podrazumeva lečenje krvnih sudova. Postoje dve metode lečenja:

  • “Klip operacija”: neurohirurg može operisati aneurizmu otvaranjem lobanje, identifikacijom oštećenog krvnog suda i stavljanjem takozvanog klipa na aneurizmu. To sprečava ulazak krvi u aneurizmu i sprečavanje daljeg rasta i pucanja krvnog suda.
  • “Koiling” (punjenje aneurizme žicom): ova operacija aneurizme u mozgu podrazumeva ubacivanje cevi kroz arterije uz pomoć angiograma, identifikuje se aneurizma i puni se platinijumskom žicom ili lateksom. To sprečava dalji ulazak krvi u aneurizmu i rešava problem.

Obe ove operacije aneurizmesa sobom nose rizik od oštećenja krvnih sudova i izazivanja još jačeg krvarenja, oštećenja okolnog tkiva i izazivanjem grčenja okolnih krvnih sudova; deprivacijom dotoka krvi u okolna tkiva i šloga.

Pre, tokom i nakon operacije se posebna pažnja posvećuje zaštiti mozga i krvnih sudova u njemu od daljih oštećenja. Vitalni znaci se neprestano prate. Lekovi pomažu u kontroli krvnog pritiska i sprečavanju grčeva u krvnim sudovima, napada i bolova.


Prognoza, smrtnost i komplikacije kod aneurizme mozga

Aneurizme u mozgu su smrtonosne. Oko deset procenata pacijenata kojima je aneurizma pukla u mozgu umire pre nego što stigne do hitne pomoći. Ako se aneurizma odmah ne leči, polovina pacijenata umire u roku od mesec dana, a četvrtina dobija još jedno krvarenje u roku od nedelju dana. Osim problema sa krvarenjem, uvek je prisutan i značajan rizik od komplikacija arterijskih spazama koji mogu izazvati šlog.

Prognoza je znatno bolja kod pacijenata koji odmah odu u bolnicu. Rana dijagnoza, operacija i lečenje aneurizme i kontrolisanje grčenja krvnih sudova adekvatnim lekovima znatno poboljšavaju stanje.


Opravak nakon lečenja?

Kod osoba koje prežive pucanje aneurizme u mozgu, grčenje krvnih sudova (vazospazam) može dovesti do daljeg oštećenja mozga. Eksperimenti vezani za razvoj novih lekova za kontrolu vazospazama su u toku. Identifikuju se molekuli koji izazivaju spazam, kao i antitela koja ga sprečavaju.

Neki naučnici sugerišu da bi za aneurizmu mozga mogla postojati nasledna sklonost, tako da se sve više priča o skriningu za ovaj problem.


Ko ima povećan rizik od aneurizme mozga?

Uglavnom odrasle osobe, stare između 30 i 60 gdoina. Statistički gledano, žene češće dobijaju aneurizmu. Krvni sudovi koji se smatraju opasnom situacijom su oni koji narastu do 15 milimetara veličine. Tada je prisutan velik rizik od krvarenja u mozgu i stvaranja pritiska na moždano tkivo. To je zaista veliki rizik. Kada aneurizme puknu i kada dođe do krvarenja u mozgu, može doći čak i do pojave novih aneurizmi.


Može li se aneurizma mozga sprečiti?

Aneurizma u mozgu se uglavnom ne može sprečiti, ali neke promene u životnim navikama – izbegavanje droga i alkohola – mogu smanjiti rizik od aneurizme mozga. Neke aneurizme se mogu lečiti uz pomoć operacije i tako se smanjuje rizik od pucanja.

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*