Albumini u krvi i urinu (referntne vrednosti, povišeni, sniženi)

albumini

ALBUMIN je najzastupljeniji protein krvne plazme, sa udelom od 40 – 60%. Njegova funkcija je da vezuje sastojke krvi, kako tečnost iz krvi ne bi mogla da se izdvoji i iscuri u tkiva. Drugim rečima, albumin deluje kao vezivni agens, održavajući komponente krvi na okupu.

Smanjenje nivoa albumina u krvi dovodi do dezintegracije krvne tečnosti, koja se potom akumuliše u različitim delovima organizma, dovodeći do pojave edema (otoka).


Albumini referntne vrednosti

albumini u krvi

Normalan nivo albumina kod dece ili odraslih varira od 3,5g/dl do 5,4g/dl. Pojava velike količine albumina u mokraći ukazuje na nepravilno funkcionisanje bubrega.

Održavanje nivoa albumina u opsegu normalnih vrednosti obezbeđuje normalno cirkulisanje vitamina A kroz organizam. Zahvaljujući tome vaš organizam je zaštićen od užasnih bolesti, kancera i drugih infekcija.

Normalne vrednosti albumina

Pošto je albumin protein krvne plazme, jednostavna analiza krvi može da odredi status albumina u krvi. Ukoliko je albumin prisutan u količini koja potpada pod normalne vrednosti, to je znak da jetra dobro funkcioniše. Pošto to ukazuje na pravilno funkcionisanje jetre, to znači da sa ovim velikim organom nema nikakvih problema.


Normalne vrednosti albumina u krvi

TEST KRVI

Kao što smo već rekli, albumin je jedna od brojnih komponenti krvi koje cirkulišu kroz krvotok. Za zdrav život je veoma važno da je u krvi prisutan u normalnoj količini.

Nivo albumina u krvi se smatra normalnim kada laboratorijska ispitivanja pokažu očitavanja koja su veća od 4,0g/dl. Obično se normalne vrednosti albumina kreću u opsegu između 4,0 i 5,4g/dl. Pod g/dl se podrazumeva merna jedinica koja predstavlja grame po decilitru krvi.

U nekim laboratorijama je opseg referentnih vrednosti za albumin u krvi 3,4 – 5,4g/dl. Uzorak krvi koji prilikom analize pokaže vrednost albumina od 4,0g/dl, ukazuje na to 1 litar krvi sadrži približno 40 grama albumina.

Detaljnije o povišenim i sniženim vrednostima albumina u krvi čitajte posle dela albumini u urinu


Normalne vrednosti albumina u urinu

kandida u urinu

Kao što svi znamo, bubrezi filtriraju krv da bi uklonili nečistoće, koje se najčešće izlučuju kroz urin. Iskreno govoreći, urin ne bi trebalo da sadrži albumin, jer su molekuli ovog proteina veliki, pa lako zapnu u bubrežnim filterima, a na kraju ih apsorbuje krvotok. Međutim, obično se albumin u malim količinama nalazi u urinu, čak i kada bubrezi pravilno funkcionišu. Ovo se najčešće događa kada u krvi ima previše albumina. Lekari na prisustvo albumina u urinu obično gledaju kao na početak slabljenja funkcije bubrega.

Sve u svemu, normalni opseg vrednosti albumina u urinu trebalo bi da bude od 0 – 8mg/dl. Dakle, ukoliko se prilikom analize uzorka urina očitava vrednost albumina od 2mg/dl, to znači da 1 litar urina sadrži približno 0,02 grama albumina.

U drugom delu članka saznajte kako sniziti nivo albumina u urinu


Povišeni nivo albumina u krvi

wbc krvna slika

Povišeni nivo albumina u krvi, u medicini poznat kao hiperalbuminemija, može da bude znak hronične ili teške dehidracije.

Proteini su gradivni elementi ljudskog organizma. Za zdravo funkcionisanje ljudskog organizma, neophodni proteini su albumin i globulin.

Udeo albumina u krvnoj plazmi, u odnosu na sve druge proteine zajedno, je više od 50%. On ima vitalnu funkciju regulisanja osmotskog pritiska krvne plazme (drugim, rečima, sprečava izdvajanje tečnog dela krvi).

Albumin, pored ostalog, potpomaže kretanje masnih kiselina, hormona, bilirubina, katjona i lekova kroz krv. Takođe, sprečava da krvna tečnost iscuri u tkiva. Kada je koncentracija serumskog albumina niža ili viša od normalnog opsega vrednosti, takva stanja se zovu hipoalbuminemija i hiperalbuminemija.

Abnormalan nivo albumina u serumu krvi može da bude pokazatelj nekih zdravstvenih problema i oboljenja. U nastavku članka ćemo objasniti osnovne uzroke povišenog i sniženog nivoa albumina u krvi.

Povišeni albumini

U najvažnije razloge za povećanje nivoa albumina u krvi spada i teška dehidracija. Dehidracija organizma može da nastupi usled nedovoljnog unosa vode, kao i usled gubitka tečnosti usled teškog povraćanja ili dijareje. Prema tome, nivo albumina u serumu krvi može da poraste kod osoba koje pate od bolesti koje dovode do dehidracije. U osnovi, dehidracija ne izaziva porast nivoa proteina. Gubitak tečnosti dovodi do zgušnjavanja krvi, pa usled toga komponente krvi postaju koncentrovanije. Veruje se da do hiperalbuminemije može da dovede i nedostatak vitamin A.

U moguće uzroke koji dovode do porasta nivoa serumskih proteina spadaju:

  • poremećaji koštane srži
  • multipli mijelom (zloćudno bujanje ćelija plazme)
  • amiloidoza (skup različitih stanja koja dovode do vanćelijskog nakupljanja nerastvorivih proteina)
  • hronična zapaljenska oboljenja
  • HIV/AIDS

Sniženi albumini u krvi

Sniženi nivo albumina u serumu krvi može da bude simptom bolesti jetre, upale, šoka ili neuhranjenosti. Hipoalbuminemija može da bude pokazatelje bolesti bubrega, kod kojih proteini krupnih molekula prolaze kroz oštećene glomerule i ispiraju se iz organizma kroz urin. Takođe, nivo albumina u krvi opada i kada organizam nije u stanju da apsorbuje i svari proteine, do čega najčešće dolazi usled zapaljenskih bolesti creva. U faktore koji doprinose hipoalbuminemiji spadaju:

  • ciroza jetre koja izaziva ascit (nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji)
  • nefrotični sindrom (izlivanje proteina u urin usled oštećenja glomerula)
  • zatajenje jetre (odnosno otkazivanje jetre, koje može da bude posledica brojnih oboljenja)
  • prekomerna hidratacija usled polidipsije (izuzetno jak osećaj žeđi, koji može da bude simptom nekih oboljenja, na primer, dijabetesa)
  • disfunkcija jetre
  • Kronova bolest
  • celijakija
  • teške opekotine
  • hronične iscrpljujuće bolesti
  • Viplova bolest (retko, hronično oboljenje tankog creva, kod koga dolazi do nakupljanja proteina u sluzokoži i limfnim čvorovima creva)

I na kraju, recimo još i to da nivoi albumina u krvi i urinu mogu da budu od koristi pri dijagnostikovanju ozbiljnih oboljenja. Pošto dehidracija može da dovede do lažnog skoka nivoa albumina, preporučljivo je da se unos tečnosti poveća. Takođe, medicinska pomoć mora da se traži odmah, ako se kod nekog jave simptomi povezani sa bolestima jetre ili bubrega.


Kako sniziti nivo albumina u urinu

Šta dovodi do povišenog nivoa albumina u urinu? Pitate se kako da snizite nivo albumina u urinu?

Bubrezi su parni organi, oblika pasulja, smešteni ispod zadnje strane grudnog koša, sa obe strane kičmenog stuba. Premda bubrezi imaju brojne funkcije, koje su od presudne važnosti za zdravo funkcionisanje organizma, filtriranje otpadnih materija iz krvi i njihovo uklanjanje u obliku urina, svakako je jedna od njihovih primarnih funkcija. To je i razlog zbog koga analizom urina možemo da steknemo uvid u stanje bubrega.

Bubrezi uklanjaju toksine i metabolički otpad, zajedno sa mineralnim solima i viškom vode. Ukoliko urin sadrži supstance koje se obično resorbuju u krvi, a koje nisu profiltrirane, to je pokazatelj problema sa bubrezima. Prisustvo velike količine albumina u urinu je i pokazatelj da bubrezi ne funkcionišu pravilno.

Albumin je protein koji olakšava retenciju (zadržavanje) tečnosti u krvi i, u normalnim okolnostima, ne bi smeo da prolazi kroz bubrežne glomerule, odnosno bubrežne filtere.

Zašto albumin prolazi kroz glomerule?

Kao što smo već rekli, albumin je serumski protein koji je prisutan u krvnoj plazmi. On ima ključnu ulogu u regulaciji zapremine tečnosti i osmotskog pritiska krvi. Pošto albumin ima negativno naelektrisanje i veliki molekul, zdrav bubreg ne može da profiltrira albumin kao otpadnu materiju.

Ukoliko urinaliza otkrije prisustvo velike količine albumina ili jednog drugog proteina koji se zove imunoglobulin, kod takvog pacijenta se dijagnostikuje proteinurija. Proteinurija je termin kojim se označava prisustvo proteina u urinu.

Obično proteini dospevaju u mokraću kada su bubrežni filteri upaljeni ili ne funkcionišu pravilno usled bubrežne bolesti ili nekog drugog oboljenja.

Osobe koje pate od hipertenzije ili dijabetesa, izložene su većem stepenu rizika od pojave tragova albumina u urinu (mikroalbuminarija). Kada je nivo albumina u urinu baš visok, kaže se da takva osoba pati od makroalbuminarije.

Ponekad povišeni nivo albumina u krvi može da bude odgovoran za prisustvo ovog proteina u urinu. To je i razlog zbog koga je provera nivoa albumina u krvnoj plazmi od presudne važnosti, podjednako kao i nivoa urinarnog albumina.

U normalnim okolnostima koncentracija albumina u urinu mora de se kreće u opsegu od 0 – 8mg/dl. Ukoliko rezultati urinalize pokazuju visok nivo albumina, funkcija bubrega mora da se proveri i preduzmu koraci da se albumin vrati u normalni opseg vrednosti.

Kako se smanjuje koncentracija albumina u urinu

Tragovi albumina u urinu mogu da se otkriju pomoću dijagnostičkog testa koji se zove mikroalbuminski test urina (ili mikroalbumin). Ako je u urinu prisutan albumin, moraju da se preduzmu i druga dijagnostička ispitivanja kojima se analizira rad bubrega.

Evo i nekih saveta koji mogu da pomognu da se nivo albumina u urinu smanji.

Održavanje nivoa glukoze u krvi – Kao što smo već rekli, dijabetes svakako predstavlja faktor rizika za nastanak problema sa bubrezima. Stoga je od presudne važnosti da se nivo šećera u krvi kontroliše u redovnim intervalima. Osobe koje imaju porodičnu istoriju ove bolesti moraju da budu veoma obazrive. Tragovi albumina u urinu su jedan od najranijih simptoma bolesti bubrega kod dijabetičara. Povišen nivo glukoze u krvi ima negativan uticaj na bubrežni mehanizam za filtriranje, usled čega i dolazi do prelaska proteina urin.

Penušava mokraća i retencija (zadržavanje) tečnosti, samo su neki od simptoma koji mogu da se jave usled problema sa bubrezima. Najbolji način lečenja ovog oboljenja je snižavanje nivoa glukoze u krvi na normalnu vrednost.

Insulinska terapija, terapija drugim lekovima i prilagođena ishrana, svakako mogu da budu od koristi za normalizaciju nivoa šećera u krvi.

Snižavanje krvnog pritiska – Hipertenzija je još jedno oboljenje koje pogoršava funkcionisanje bubrega i koje, ukoliko se ne leči, može da dovede čak i do otkazivanja bubrega. To je razlog zbog koga krvni pritisak mora da se kontroliše.

Terapija lekovima uz promene životnih navika, svakako mogu da pomognu da se krvni pritisak snizi. ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima), blokatori receptora angiotenzina (ARB), diuretici ili blokatori kalcijumskih kanala, samo su neki od lekova koji se preporučuju za lečenje povišenog krvnog pritiska.

Što se tiče promena u načinu ishrane, korist donose smanjeni unos ili potpuno izbacivanje prerađenih namirnica. Osobe koje pate od hipertenzije moraju da smanje i unos soli i da se uzdržavaju od konzumiranja pržene i masne hrane. Dobra fizička aktivnost, takođe snižava krvni pritisak i poboljšava zdravlje.

Prisustvo albumina u urinu ponekad može da se pripiše povišenom nivou albumina u krvi, mada najčešće albumin ukazuje na probleme sa bubrezima. Problemi sa srcem, hipertenzija, dijabetes, infekcija bubrega, infekcije urinarnog trakta, dehidracija, eritemski lupus, amiloidoza, multipli mijelom ili bolesti jetre – sve navedeno može da ugrozi funkcionisanje bubrežnog mehanizma za filtriranje.

Zato je od presudne važnosti da se redovno obaljaju detaljni pregledi i kontrole, kako bi se identifikovao osnovni uzrok proteinurije i lečenje počelo u što kraćem roku.

Ako je nivo albumina prisutnog u urinu iznad normalnog opsega vrednosti, moraju da se obavljaju ispitivanja u redovnim intervalima da bi se analizirala funkcija bubrega.

Ako se otkrije u ranom stadijumu, napredovanje bolesti bubrega može da se uspori pomoću lekova i promenom načina života.

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*