ADISONOVA BOLEST ili adrenalna insuficijencija se javlja kada dođe do oštećenja kore nadbubrežnih žlezda.Uglavnom je reč o autoimunoj reakciji kod koje imuni sistem napada ovo tkivo. Međutim, postoje i drugi uzroci Adisonove bolesti.
Adrenalne žlezde su deo endokrinog sistema i nalaze se iznad bubrega. One luče hormone koji utiču na svaki organ i tkivo u našem organizmu. Adrenalne žlezde se sastoje od medule (srži) i korteksa (kore). Medula luči adrenalin i slične hormone, dok korteks luči kortikosteroide.
U nastavku saznajte koji su simptomi ove bolesti kod dece i odraslih, kako se postavlja dijagnoza i koja se terapija preporučuje…
Šta izaziva Adisonovu bolest?
Adrenalne ili nadbubrežne žlezde su važan deo endokrinog sistema i smeštene su iznad bubrega. One luče hormone koji su bitni za rad svakog organa i tkiva u ljudskom telu.
Adrenalne žlezde se sastoje od medule (srži) i korteksa (kore). Medula luči adrenalin i njemu slične hormone, dok kortekst luči kortikosteroide, uključujući glukokortikoide, mineralokortikoide i polne hormone. Glukokortikoidi, gde spada i kortizol:
- utiču na to kako telo pretvara hranu u iskoristivu energiju
- utiču na rad imunog sistema kada je reč o inflamatornom odgovoru
- pomažu telu da odgovori na stres
Mineralokortikoidi, gde spada i aldosteron:
- pomažu u regulaciji krvnog pritiska
- održavaju balans elektrolita (natrijuma i kalijuma)
Autoimune bolesti
Adisonova bolest se javlja kada dođe do oštećenja ili disfunkcije korteksa nadbubrežnih žlezda. To se obično dešava kada imuni sistem napadne ove ćelije kao da su bakterije ili virusi. Drugim rečima, Adisonova bolest može biti rezultat autoimune reakcije.
Ljudski imuni sistem je odbrambeni mehanizam od bolesti, toksina i infekcija. Kada smo bolesni, imuni sistem stvara antitela koja napadaju uzročnika bolesti. Međutim, kod nekih osoba imuni sistem počinje da napada zdrava tkiva i organe. To se zove autoimuna reakcija ili autoimuna bolest.
Adrenalne žlezde prekidaju sa lučenjem steroidnih hormona (aldosteron i kortizol) kada dođe do uništenja oko 90 procenata kore žlezde. Čim nivo ovih hormona značajno opadne, javljaju se znaci i simptomi bolesti.
U skoro 80 posto slučajeva u razvijenim zemljama, Adisonova bolest je izazvana autoimunom reakcijom. Adisonova bolest koja je posledica autoimune reakcije se ponekad naziva i autoimuna Adisonova bolest.
Nedavna istraživanja pokazuju da neke osobe sa specifičnim genima imaju veću verovatnoću od ove bolesti.
Više od polovine osoba sa autoimunom Adisonovom bolešću imaju bar još jedno autoimuno oboljenje (dijabetes tipa 1, hipotiroidizam, vitiligo).
Tuberkuloza je bakterijska infekcija koja najčešće pogađa pluća i zatim se širi na druge organe. Neke osobe koje imaju tuberkulozu imaju i veći rizik od oštećenja nadbubrežnih žlezda, što povećava rizik od Adisonove bolesti.
Adisonova bolest se može javiti i zbog:
- genetskog defekta zbog kog se nadbubrežne žlezde ne razvijaju kako treba
- hemoragije
- hirurškog uklanjanje nadbubrežnih žlezda
- amiloidoze
- infekcije
- karcinoma
Znaci i simptomi Adisonove bolesti
Postavljanje dijagnoze Adisonove bolesti, koja se zove i adrenalna insuficijencija, je obično dugotrajan proces jer su prvi simptomi obično isti kao i simptomi mnogih drugih oboljenja, uključujući sindrom hroničnog umora, gripa i depresije.
Simptomi Adisonove bolesti se sporo razvijaju i obično je potrebno neko vreme da bi se ustanovili.
Prvi simptomi
Prvi simptomi Adisonove bolesti su
- umor
- vrtoglavica
- manjak motivacije i nagona
- letargija i pospanost
- slabost mišića
- iritabilnost
- blaža depresija, promene raspoloženja
- hipovolemija (nizak volumen krvi)
- neplanirano i naglo mršavljenje
- opadanje dlaka sa tela
- slab apetit
- hipotenzija (nizak krvni pritisak)
- poteškoće sa ustajanjem
- anksioznost
- dijareja
- povraćanje
- mučnina
- jake glavobolje
- bolovi u zglobovima i mišićima
- jača želja za slanom hranom, zbog izbacivanja velike količine natrijuma kroz mokraću
- hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi)
- nesvestica
- neredovne menstruacije (u nekim slučajevima, potpuni izostanak menstruacije)
- seksualna disfunkcija (kod žena)
- psihoza (veoma retko)
Kod nekih osoba se javlja ortostatična hipotenzija, nagli pad krvnog pritiska, što se najčešće dešava kada ustajemo sa stolice ili iz ležećeg položaja. To ponekad izaziva nesvesticu.
Još jedan čest simtom Adisonove bolesti je hiperpigmentacija, odnosno pojava tamnih fleka na koži ili noktima. Kod adisonove bolesti se hiperpigmentacija najčešće javlja na dlanovima, zglobovima na prstima i kolenima.
Druga bolest ili nezgoda često dovode do naglog pogoršanja simptoma.
Akutna adrenalna kriza
Akutna adrenalna kriza se zove i adrenalna ili adisonska kriza. Adrenalna kriza je ugrentno stanje i može biti fatalno ako se osobi odmah ne ukaže pomoć.
Ponekad se znaci i simptomi Adisonove bolesi jave naglo, a to je slučaj i sa akutnom adrenalnom krizom.
Znaci i simptomi su:
- psihoza, zbunjenost, izmenjeno stanje svesti
- jak bol u stomaku
- disbalans elektrolita, npr. hiperkalijemija (visok kalijum) ili hiponatrijemija (nizak natrijum)
- velika slabost u mišićima zbog disbalansa elektrolita
- aritmija (zbog hiperkalijemije)
- gubitak svesti
- letargija
- akutni bolovi u leđima i/ili nogama
- napadi
- jaka hipotenzija (nizak krvni pritisak) ili šok, što može dovesti do oštećenja ili zatajenja organa zbog manjka kiseonika
- jako povraćanje i dijareja koji mogu izazvati dehidrataciju
Adrenalna kriza se može javiti ako se Adisonova bolest ne leči i ako nivo kortizola i adlosterona postepeno sve više padaju. Takođe, ona se javlja i kod osoba koje duže vreme uzimaju steroide, a zatim naglo prestanu sa njima.
Nekoliko činjenica o Adisonovoj bolesti
To je hormonalni poremećaj
Adisonova bolest se javlja kod samo jedne od 100.000 osoba, ali se može javiti kod svakoga, bez obzira na pol i godine.
Najčešći uzrok je autoimuna reakcija koja uništava tkivo nadbubrežnih žlezda, te one ne mogu normalno da luče hormone. Nivo kortizola i ponekad aldosterona značajno opada, što ima velik uticaj na zdravlje.
Utiče na način na koji se borimo sa stresom
Kortizol nam je poznatiji kao hormon stresa, ali on zapravo ima na stotine funkcija u organizmu. Najvažniji posao koji kortizol vrši jeste priprema organizma za odgovor na stres.
Ostale vitalne funkcije kortizola uključuju održavanje krvnog pritiska i rada srca, ublažavanje upale koja se javlja zbog imunog odgovara i regulacija metabolizma. Aldosteron je steroidni hormon i veoma je važan za očuvanje natrijuma u bubrezima i znojnim žlezdama (zato je jedan od čestih simptoma Adisonove bolesti jaka želja za slanim jelima).
Simptomi se obično javljaju polako
Simptomi ove bolesti se obično javljaju polako, tokom nekoliko meseci. Pošto se i dosta razlikuju od slučaja do slučaja, obično se u početku ne postavi pravilna dijagnoza.
Ti simptomi su umor, mršavljenje, mučnina i bol u zglobovima. Svi si simptomi se mogu javiti i kod niza drugih oboljenja. Međutim, ponekad su prisutni i drugi simptomi (o tome u sledećem odeljku) koji pomažu da se postavi pravilna dijagnoza.
Javljaju se promene raspoloženja
Mada postoji mnoštvo fizičkih simpotma Adisonove bolesti (bol u stomaku, nizak pritisak, opadanje dlaka sa tela), mogu se javiti i psihološki simptomi.
Konkretno, Adisonova bolest često izaziva depresiju i nervozu. Depresija se, naravno, može javiti i zbog drugih stvari. Ako se jave i hiperpigmentacija, jak umor, nenameran gubitak kilograma i vrtoglavice, javite se svom lekaru.
Može biti i akutna
Mada smo već rekli da se simptomi Adisonove bolesti javljaju sporo i postepeno, ova bolest ponekad može biti i akutna i tada izaziva akutnu adrenalnu krizu.
Adrenalna kriza se javlja kada se osoba čije nadbubrežne žlezde ne funkcionišu kako treba nađe u veoma stresnoj situaciji. Ova kriza se može lako lečiti, ali ako se to ne uradi odmah, može doći do napada, kome, pa čak i smrtnog ishoda.
Može biti jako bolna
Mnogi pacijenti nisu svesni da imaju Adisonovu bolest sve dok ne dobiju akutni napad, a kada se to desi, javljaju se jaki bolovi.
Simptomi se javljaju zbog krize i uključuju iznenadan, probadajuć bol u donjem delu leđa, stomaku i/ili nogama, što može dovesti do povraćanja, niskog pritiska i gubitka svesti. Ako što smo već pomenuli, ako se kriza odmah ne leči, osoba može umreti.
Može je izazvati tuberkuloza
Mada se Adisonova bolest obično javlja kao autoimuno oboljenje, drugi najčešći uzrok, u čak oko 20% slučajeva, je tuberkuloza.
Ova infekcija može izazvati uništenje tkiva u adrenalnim žlezdama. Srećom, tuberkuloza je danas retka u razvijenim zemljama, a ako se javi, leči se mnogo lakše nego ranije.
Može imati i sekundarne uzroke
Adisonova bolest može biti i “sekundarna adrenalna insuficijencija”, odnosno posledica problema sa hipofizom ili hipotalamusom.
Ove žlezde se nalaze u mozgu i luče hormone koji deluju kao “prekidač”, odnosno izazivaju i zaustavljaju lučenje hormona iz drugih žlezda. Hormon hipofize koji se zove ACTH (adenokortikotropni hormon) reguliše lučenje kortizola. Ako je nivo ACHT-a prenizak, nadbubrežne žlede neće lučiti hormone.
Može izbeliti zube
Ovo je jedna neobična činjenica o Adisonovoj bolesti. Ona može učiniti zube beljim. To deluje pozitivno, ali kad se uzmu i drugi, potencijalno smrtonosni simpotmi ove bolesti, stvar ne izgleda baš sjajno.
Osim toga, ono što se zapravo dešava nije magično izbeljivanje zuba, već potamnjivanje kože čak i bez boravka na suncu. To potamnjivanje se dešava zbog hormonalnih promena.
Izaziva kognitivne pobleme
Mnogi pacijenti se žale na kognitivne probleme, ali još uvek nema čvrstih dokaza da je ovo zaista simptom bolesti niti kako ga lečiti.
Postoji teorija da prenizak nivo kortizola ima efekta i ha biohemijske procese u mozgu. Osim toga, depresija je čest simptom Adisonove bolesti, a u ređim slučajevima se javljaju i psihoza, delirijum i gubitak pamćenja.
Postoji lek za Adisonovu bolest
Ako imate Adisonovu bolest, ukoliko uzimate hormonalnu terapiju možete potpuno normalno funkcionisati. Potpuno je izvodljivo kontrolisati Adisonovu bolest i živeti aktivnim životom, mada je nekim pacijentima i dalje jako teško da se izbore sa umorom.
Tretman obično podrazumeva i lečenje uzroka ukoliko je reč o tuberkulozi ili nekom drugom oboljenju. Ipak, s obzirom na to da je Adisonova bolest uglavnom autoimunog porekla, ona se ne može potpuno izlečiti.
Lečenje Adisonove bolesti i prognoza
Adisonova bolest se obično leči lekovima, a koja terapija će biti preporučena zavisi od hormona koje nadbubrežne žlezde više ne luče.
Prognoza je pozitivna ako se pacijent pridržava propisane terapije.
Kojim se lekovima leči Adisonova bolest?
Koje će vam lekove prepisati lekar zavisi od toga koje hormone adrenalne žlezde više ne mogu da luče.
Obično se prepisuje nešto od sledećeg:
- Hidrokortizon: ovi lekovi nadomešćuju manjak kotrizola.
- Fludrokortizon: prepisuje se kod manjka aldosterona.
- Dehidroepijanderosteron (DHEA): prepisuju se kod manjka androgenih (muških) hormona.
Komplikacije tokom lečenja
Pošto se Adisonova bolest leči lekovima koje je potrebno uzimati do kraja ivota, neophodno je razmotriti nekoliko faktora rizika.
Treba biti posebno oprezan ako se desi nešto od sledećeg:
- Bolest: ako se pacijent sa Adisonovom bolešću razboli od nečeg drugog, to obično utiče i na hormone i dovodi do manje efikasnosti lekova.
- Operacija: disfunkcija nadbubrežnih žlezda je važna stvar za razmatranje pre operacije. Stanje kod pacijenta se mora pažljivije pratiti i tretman se mora prilagoditi.
- Trudnoća: ako žena sa Adisonovom bolešću ostane u drugom stanju, nivo hormona se menja. Zato se tokom trudnoće mora prilagoditi doza lekova kako bi oni bili efikasniji.
Doza se obično povećava kada se jave stres, povreda ili neka infekcija. Ako osoba ima problem sa povraćanjem, lekovi se daju preko injekcija.
Obično je potrebno i više soli u ishrani.
Adrenalna kriza (adisonska kriza) i lečenje
Adrenalna kriza može biti fatalna situacija, kada krvni pritisak i nivo šećera u krvi drastično opadnu, a nivo kalijuma drastično skoči.
U tim slučajevima je potrebna urgentna pomoć i obično podrazumeva davanje intravenskih injekcija
- hidrokortizona
- slanog rastvora
- šećera (dekstroze)
Adrenalna kriza je urgentno stanje koje se odmah mora lečiti.