Istraživanja su nedvosmisleno pokazala da su ljudi koji su izloženi stresu lošijeg zdravstvenog stanja od ostatka populacije. Lista bolesti koje su povezane sa stresom se stalno produžava. Neke od njih su: koronarna srčana bolest, ulkusna bolest, Chronova bolest, psorijaza, dijabetes i reumatoidni artritis. Pored ovih stres se sve više dovodi u vezu i sa razvojem čitavog niza sistemskih poremećaja kao što su: multipla skleroza, autoimuni poremećaji i mnoga maligna oboljenja.
Stres počinje već mislima ili emocijama. Sama pomisao na neugodnu situaciju dovodi do pokretanja kaskadnog niza biohemijskih reakcija koje počinju u hipotalamusu i hipofizi. Krajnji rezultat ovih reakcija je stimulacija nadbubrežne žlezde i pojačano lučenje adrenalina. Za samo nekoliko sekundi srce počinje ubrzano da kuca, ubzava se disanje, mišići se naprežu, zenice šire, glukoza koja je u jetri i mišićima deponovana se oslobađa. Stvaranje insulina i glukagona su povećani kako bi se ćelijama omogućilo da glukozu iskorišćavaju. Ukoliko je stres nastao kao posledica telesnog poremećaja razvija se upala. Ova dešavanja predstavljaju neposrednu reakciju organizma na stres i odgovaraju prvoj fazi stresa ili fazi alarma. U drugoj fazi, ondosno fazi otpora, organizam nastoji da smiri i kontroliše promene koje su nastale kao posledica šoka pa šalje signale nadbubrežnoj žlezdi i ona ubrzano luči kortizol. Kortizol koči upalne procese što je posebno važno ukoliko je uzrok stresa bio telesne prirode, u jetri podstiče stvaranje šećera itd. Osoba se suočava sa stresorom i pokušava da uspostavi model koegzistencije.
Kratkotrajni stres samo „prodrma” organizam ali problem nastaje kada je organizam izložen prevelikom ili predugom stresu koga nazivamo i hronični stres. Centri u mozgu postaju zatrpani porukama koje im prenose hormoni stresa pa nastaje manjak neurotransmitera noradrenalina, serotonina i dopamina koji su odgovorni za dobro opšte stanje čoveka. Serotonin je odgovoran za osećaj spokoja i zaštićenosti, životnog optimizma i zajedno sa melatoninom reguliše ritam budnosti i sna. Kada dođe do poremećaja u serotoninskom sistemu javljaju se nesanica, pospanost i umor u pogrešno doba dana, uznemirenost i strah. Poremećaj na nivou noradrenalina povezan je sa nedostatkom energije, volje, elana i motivacije. osoba je umorna, troma, pasivna i nezainteresovana. Uloga dopamina blisko je vezana sa endorfinima, supstancama koje se stvaraju u organizmu i imaju svojstvo prirodnih analgetika. Upravo zato i prag osetljivosti na bol kod osoba koje su izložene hroničnom stresu je snižen.
U stanju hroničnog stresa lučenje kortizola je povećano a opšte je poznato da visok nivo kortizola ima brojna nepovoljna dejstva na organizam. Kao posledica krvni pritisak raste, dolazi do osteoporoze i metaboličkog sindroma koga karakterišu viscelarna debljina, rezistencija na insulin, dislipidemija, poremećaj koagulacije i hipertenzija. Svi ovi faktori zajedno doprinose povećanju rizika od kardiološke smrti.