Iako je prvenstveno poznat kao hormon stresa, kortizol ima i druge veoma važne uloge u organizmu – deluje na metabolizam glukoze, masti i proteina, ima protivupalni učinak, pospešuje rad imunološkog sistema, reguliše krvni pritisak, pokreće telo na aktivnost i daje nam dodatnu energiju u situacijama kad se nađemo u neposrednoj opasnosti. Nivo ovog hormona, koji luči nadbubrežna žlezda, menja se u toku dana. Najviši je ujutru, kad je i najpotrebnije da se telo u svakom smislu probudi i pripremi za dnevne aktivnosti, a najniži uveče, kad nam omogućava da se smirimo i utonemo u san. Međutim, u današnje vreme mnogima je poremećen bioritam, što je uglavnom povezano s ubrzanim načinom života, preteranim fizičkim i mentalnim naporom, čestim suočavanjem sa stresnim i kriznim situacijama, nemogućnošću da odvojimo dovoljno vremena za odmor i brigu o telu…Hormon stresa kortizol 6 simptoma da je povišen ili snižen piše Simptomibolesti.net
Jedna od posledica modernog stila življenja jeste i poremećaj u proizvodnji kortizola – svakodnevni okidači stresa dovode do njego-vog preteranog lučenja tokom dana. Na poremećenu ravnotežu u proizvodnji hormona stresa upućuje više simptoma: stalni umor, iscrpljenost, slabost, isprekidan san i nesanica, poremećena koncentracija, psihička uznemirenost, porast telesne težine (naročito gomilanje sala oko struka), pojačana želja za slatkišima i drugim ugljenim hidratima, otežano varenje, učestalo mokrenje, glavobolje, promene na koži, pišu Novosti .
Ukoliko telo stalno dobija informaciju da je ugroženo, usled čega raste nivo kortizola, posle nekog vremena mogu se javiti tegobe poput povišenog krvnog pritiska, problema sa štitnom žlezdom, srčanih oboljenja, depresije, dijabetesa… Stres je nemoguće potpuno izbeći, ali postoji više načina da se telo, duh i um relaksiraju tokom dana. U tom pogledu savetuje se i upotreba određenih lekovitih biljaka.
Lekovite biljke za snižavanje nivoa hormona stresa
Ašvaganda
Jedna od najpoznatijih biljaka u tradicionalnoj indijskoj medicini jeste ašvaganda („miris konja”). Koristi se od davnina, jer pomaže jačanju celog organizma. Najlekovitiji deo ove biljke, poznate i kao „indijski ženšen”, jeste koren, ali i lišće i plod imaju određena terapeutska svojstva. Teško je pobrojati sve bolesti i tegobe u čijem lečenju upotreba ašvagande daje odlične rezultate. Svrstava se među prirodne adaptogene, koji ublažavaju stres i njegove simptome, pa se izuzetno ceni kao „obarač” kortizola. Pozitivni efekti jesu i porast energije i izdržlji-vosti, kao i osećanja sreće i zadovoljstva, poboljšanje pamćenja i brzine reagovanja u kritičnim situacijama, pojačavanje i seksualne moći, ublažavanje znakova anksioznosti j i depresije… Pozitivni učinak „indijskog ženšena” potvrdile su i brojne studije. Jedna od njih pokazala je da je kod ispitanika koji su redovno konzumirali ašvagandu : nivo kortizola opao za : 30%. Iako ova biljka nije rasprostranjena na našem podneblju, dostupna je u vidu suplemenata. j Najčešće se koriste kapsule, kao i prah, koji se dodaje smutijima i sokovima, ili se uzima razblažen u vodi. Preporučuje 1 se kašičica dnevno.
Zlatni koren
Rhodiola rosea ili zlatni koren još je jedna adaptogena biljka – pomaže da se hormon stresa vrati u ravnotežu. Kao i ašvaganda, jača fizičku i mentalnu izdržljivost, kao i otpornost organizma u stresnim situacijama, otklanjajući simptome poput umora, razdražijivosti, glavobolje, povišenog krvnog pritiska. Ova biljka posebno se preporučuje u slučaju depresije kao posledice povišenog nivoa kortizola. Potvrđeno je da zlatni koren poboljšava raspoloženje i deluje blago sedativno, s tim što ne omamljuje i ne utiče na normalno funkcionisanje organizma. Pozitivno deluje i na srčane probleme.
Šta još može pomoći za snižavanje kortizola
Maslinovo ulje — među brojnim korisnim sastojcima hladnocedenog maslinovog ulja nalazi se i hemijsko jedinjenje oleuropein. Dobija se iz lista masline, a osim što doprinosi jačanju imuniteta, snižava nivo kortizola.
Crna čokolada — i ona vam može pomoći da se iz-borite s hroničnim stresom, što je potvrdilo i istraživanje američkih naučnika. Po njihovoj preporuci, da bi se postigli vidljivi rezultati, dnevno bi trebalo konzumirati oko 40 grama tamne čokolade.
Prebiotici — Doktor Fil Barnet s Oksfordskog univerziteta utvrdio je da prebiotici deluju slično pojedinim antidepresivima i lekovima za anksioznost, bez neželjenih efekata. Prebiotička biljna vlakna zastupljena su u brojnim namirnicama: luku, zelenom lisnatom povrću, šparglama, bananama, lanenom semenu, pečurkama…
Žvakaće gume — u želji da iznađu sve moguće načine za borbu sa stresom, u jednoj studiji stručnjaci su otkrili da „zanimacija” poput gume za žvakanje može pomoći u slučaju blaže uznemirenosti, jer snižava nivo kortizola za otprilike 12 odsto.
Omega-3 masne kiseline — smanjuju negativne efekte kortizola. Neophodne su za normalan rad mozga i čitavog nervnog sistema, jer poboljšavaju memoriju i koncentraciju, sprečavajući pojavu psihičkih poremećaja povezanih s hroničnim stresom. S druge strane, stručnjaci upozoravaju na to da prekomerni unos omega-6 masti može izazvati suprotan efekat i povećati rizik od upala.
Povećajte unos antioksidansa — pokazalo se da namirnice s visokim sadržajem vitamina C poboljšavaju raspoloženje i otklanjaju znakove razdražljivosti. Zato se savetuje redovno konzumiranje svežeg voća i povrća.