ŠIZOFRENIJA je mentalno oboljenje koje se najčešće manifestuje u kasnoj adolescenciji i ranim dvadesetim godinama. Za šizofreniju su karakteristične deluzije, halucinacije i druge kognitivne poteškoće, te je borba sa ovom bolešću velik izazov.U ovom tekstu ćete saznati koji su uzroci,simptomi, da li postoji naslednost i kako se sprovodi lečenje shizofrenije.
Osnovne činjenice o šizofreniji
- Šizofrenija se javlja kod oko 1% od ukupne svetske populacije.
- Simptomi su deluzije, halucinacije i sumanute ideje.
- Dijagnoza se postavlja tek kada se isključi mogućnost drugih oboljenja.
Šta je šizofrenija ili shizofrenija?
Šizofrenija se najčešće javlja kod osoba starih između 16 i 30 godina. Kod muškaraca se obično manifestuje nešto ranije nego kod žena. U mnogim slučajevima, šizofrenija se razvija jako sporo i osoba koja je ima godinama nije ni svesna da ima takvo oboljenje. Međutim, ponekad se shizofrenija razvija veoma brzo.
Ona se javlja kod oko 1 posto ukupne svetske populacije. Lekari kažu da se zapravo nekoliko različitih bolesti klasifikuje kao sizofrenija.
Dijagnoza se obično postavlja u ranim dvadesetim godinama.Naslednost igra važnu ulogu i bolest se češće se javlja kod osoba koje imaju naslednu predispoziciju za shizofreniju.
Šizofrenija utiče na razmišljanje, ponašanje i na reagovanje na svet oko nas. Reč je o ozbiljnom mentalnom oboljenju koje je jako teško dijagnostikovati zbog širokog spektra simptoma koji su nespecifični, tj. karakteristični su i za neka druga oboljenja i poremećaje.
Ne moraju se nužno svi simptomi sizofrenije javiti kod svakoga. Kod nekih pacijenata se manifestuje tek par simptoma, kod drugih mnogi simptomi šizofrenije. Koji će biti intenzitet i koliko će simptomi biti teški zavisi od pacijenta do pacijenta, a i to se s vremenom može promeniti. Preko 60% obolelih potraži pomoć. Lečenje šizofrenije se uglavnom svodi na psihoterapiju i psihijatrijske lekove.
Šizofrenija simptomi
Karakteristični simptomi šizofrenije su:
- deluzije (verovanje u stvari koje nisu istinite)
- halucinacije (vide se ili čuju stvari koje ne postoje)
- dezorganizacija u razmišljanju (nemoguće je uvesti red u misli)
- dezorganizovan govor (često skretanje sa teme razgovora, neobične asocijacije, nepovezan govor)
- uznemirenost
- neobično ponašanje, katatonija (npr. detinjasto ponašanje, odbijanje da se radi po instrukcijama, neobično i ukočeno držanje tela, ponovljeni pokreti koji nemaju nikakvu svrhu)
- nedostatak inicijative
- povlačenje iz društva
- apatija
- emocionalna otupelost i neizražavanje osećanja
Postoji nekoliko načina da se prepoznaju znaci upozorenja i simptomi.
Sledećih deset simptoma ukazuju na postojanje šizofrenije.
Depresija
Depresija je simptom koji je kod šizofrenije najteže prepoznati.Kod mnogih pacijenata javljaju se drugi simptomi koji se ponekad pogrešno smatraju simptomima depresije.U nekim slučajevima, pogrešno se postavlja dijagnoza depresije kada je pacijenta potrebno lečiti od šizofrenije.
Problemi sa kognitivnim funkcijama
Osobe sa shizofrenijom obično imaju problema sa kognitivnim funkcjama, što uključuje i sposobnost da se prisete nekih manjih detalja. Obično ne mogu da rade nekoliko stvari odjednom.
Problemi sa koncentracijom
Nemogućnost fokusa i slaba koncentracija i česti problemi da se završi ono što se započelo se često javljaju kod sizofrenije. Takođe, ovakve osobe često imaju problem da se sete nečega što su gledale i slušale (npr. na kraju filma se ne sećaju šta je bilo na početku).
Previše spavanja
Hipersomnija je česta kod depresivnih poremećaja ličnosti i kod šizofrenije. Osobe sa šizofrenijom obično ne mogu da zaspu, a kada im to pođe za rukom, jako teško se bude.
Apatija
Apatija i nemogućnost izražavanja emocija je još jedan simptom šizofrenije. Simptomi uključuju i abnormalno ponašanje. Osobe kod kojih se razvila šizofrenija ne mogu da osete emocije, a ako ih i osete, onda ne mogu da ih izraze.To se manifestuje i na fizičkom planu: ovakve osobe obično imaju bezizražajno lice, monoton glas i ne prave kontakt očima sa druim ljudima.
Nevođenje računa o ličnoj higijeni
Rani simptomi šizofrenije su i velike promene u svakodnevnom ponašanju. To obično dovodi do toga da osoba prestaje da vodi računa o ličnoj higijeni.
Preterane reakcije
Preterane i ekstremne reakcije, jaka anksioznost i neprijateljsko raspoloženje su takođe česti simptomi šizofrenije. Ponekad osoba postaje izrazito anksiozna i paranoična. Često se dešavaju i napadi smeha ili plakanja bez ikakvog razloga.
Deluzije
Mnogi šizofreničari čvrsto veruju u neke stvari koje su potpuno besmislene i neistinite. Preko 90 procenata osoba kod kojih se razvila šizofrenija ima ovaj simptom. Osim toga, šizofreničari mogu umisliti da su poznati ili da njihove misli i postupke kontrolišu neke spoljne sile. Često se javlja i manija gonjenja.
Halucinacije
Osobe sa šizofrenijom često imaju halucinacije, odnosno priviđaju im se stvari koje ne postoje (npr. glasovi koji im naređuju da nešto urade, upozoravaju ih na nešto ili samo višu na njih i tako ih uznemiravaju).Ponekad se javljaju i fizičke senzacije (npr. dodir koji se nije desio, osećaj da im je nešto na koži).
Problemi u govoru i komunikaciji
Osobe kod kojih se javila šizofrenija imaju, najprostije rečeno, problema da srede svoje misli. Pored toga, javlja se i problem sa govorom i komunikacijom i oni često skaču sa teme na temu, s tim što između te dve teme obično nema nikakve jasne povezanosti. Ponekad i izmišljaju nove reči ili prave besmislene rime.
Osoba sa šizofrenijom ima ozbiljan poremećaj u procesu razmišljanja
Jedan od najvećih problema koji izaziva šizofrenija je poremećaj u procesu mišljenja. Zbog halucinacija i deluzija koje imaju, osobe sa šizofrenijom u velikoj meri gube sposobnost pravilnog rasuđivanja i komuniciranja sa okolinom. Halucinacije i deluzije reflektuju njihovu iskrivljenu percepciju i interpretaciju realnosti i sveta oko njih.Rezultat je ponašanje koje obično deluje bizarno objektivnom posmatraču, mada je osoba šizofreničar takvo ponašanje smatra za sasvim normalno i logično.
Osobi koja ima šizofreniju se ne može direktno objasniti koliko su takva uverenja i halucinacije pogrešni, jer oni u tome nalaze smisao. Umesto toga, potrebno je da sa njima popriča stručno lice. Moderna trapija za šizofreniju podrazumeva i lekove i psihoterapiju.
Ostali simptomi koji se mogu javiti kod osoba sa šizofrenijom
Kod osoba sa šizofrenijom se mogu javiti i sledeći simptomi:
- izražavanje neprikladnih emocija (npr. smejanje bez raloga)
- depresija, anksioznost i bes
- problemi sa spavanjem, česta pospanost tokom dana
- slab apetit
- anksioznost i fobije
- problemi sa pamćenjem
- osoba ne uviđa da ima simptome šizofrenije
Šta izaziva pojavu šizofrenije, da li je to nasledna bolest?
Naučnici smatraju da nekoliko faktora dovodi do pojave šizofrenije.
Šizofrenija se obično pojavljuje kao kombinacija genetskih i environmentalnih faktora.Šizofrenija nije uvek nasledna bolest ali ima nasledni element, i na nju dosta utiču i faktori iz okruženja i oni obično deluju kao okidač za pojavu simptoma.
Ovde navodimo spisak faktora koji mogu dovesti do pojave simptoma šizofrenije.
Naslednost i genetska predispozicija
Ako u porodici nema istorijata šizofrenije, šanse da se ona javi su manje od jednog procenta. Međutim, naslednost kao faktor igra važniju ulogu kada su u pitanju roditelji.Ako neko od roditelja ima šizofreniju, šansa raste na čak deset procenata.
Hemijski disbalans u mozgu
Naučnici smatraju da disbalans neurotransmitera dopamina igra važnu ulogu u razvoju šizofrenije. Ostali neurotransmiteri, posebno serotonin, takođe su važni za nastanak ove bolesti.
Porodični odnosi
Za sada nema dokaza da šizofrenija može biti posledica problema u porodici, ali neki lekari sa ovom bolešću smatraju da nesređeni porodični odnosi i porodični problemi često izazivaju ponovnu pojavu bolesti.
Environmentalni faktori
Mada nema naučnih dokaza za to, mnogi stručnjaci dozvoljavaju mogućnost da trauma pre rođenja, kao i virusne infekcije, doprinose razvoju ovog oboljenja.
Stresna iskustva obično prethode pojavi simptoma. Pre nego što akutni simtomi postanu očigledni, osobe sa šizofrenijom ispoljavaju anksioznost, “kratak fitilj” i nasilničko ponašanje i probleme sa koncentracijom. To može izazvati probleme u vezama, razvod i gubitak posla.
Ovakvi faktori se često smatraju uzročnicima bolesti, ali je zapravo baš obrnuto – samo oboljenje izaziva krizu. Zato je veoma teško utvrditi da li se šizofrenija javlja zbog određenih stresnih događaja ili su ti događaji rezultat bolesti.
Šizofrenija izazvana drogama
Poznato je da marihuana i LSD mogu izazvati relaps šizofrenije. Osim toga, osobe koje imaju predispoziciju za psihička oboljenja, uključujući i šizofreniju, često dobijaju prve simptome nakon upotrebe kanabisa.
Neki naučnici smatraju da i lekovi koji se dobijaju na recept, posebno steroidi i stimulanci, mogu izazvati psihozu.
Lečenje šizofrenije
Uz adekvatno lečenje, šizofreničari mogu voditi potpuno normalan život.Lečenje ublažava gotovo sve simptome šizofrenije. Ipak, mnogi pacijeti sa ovim simptomima moraju da se bore čitavog života.
Najefikasniji tretman za pacijente sa šizofrenijom je kombinacija
- lekova
- psihološkog savetovanja
- samopomoći
Antipsihotici su napravili pravu revoluciju kad je u pitanju lečenje šizofrenije. Zahvaljujući njima, većina pacijenata može da vodi normalan život umesto da bude u bolnici.
Lekovi koji se najčešće preporučuju za lečenje šizofrenije su:
- Risperidon: ne deluje toliko sedativno kao neki drugi antipsihotici. Gojenje i dijabetes su moguće nuspojave, ali je manja verovatnoća da će se javiti, u poređenju sa Klozapinom i Olanzapinom.
- Olanzapin: uspešno ublažava negativne simptome šizofrenije. Međutim, prisutna je opasnost od ozbiljnog gojenja i dobijanja dijabetesa.
- Kvetiapin: prisutan je rizik od gojenja i dijabetesa, ali manje nego kod Olanzapina.
- Ziprazidon: rizik od neželjenih dejstava je manji nego kod drugih antipsihotika. Međutim, često izaziva aritmiju.
- Klozapin: efikasan je kod pacijenata koji ne reaguju na druge tretmane. Uspešno rešava problem sa suicidalnim mislima. Međutim, prisutan je značajan rizik od gojaznosti i dijabetesa.
- Haloperidol: antipsihotik koji se najčešće koristi za lečenje šizofrenije. Ima dugoročan efekat.
Primarna šizofrenija se uvek leči ovakvim lekovima. Nažalost, osobe na ovakvim lekovima često postaju previše poslušne. Osobe sa šizofrenijom obično moraju da piju antipsihotike jako dugo, tokom čitavog svog života, što predstavlja značajan trošak.
Čak i ako se simptomi šizofrenije potpuno povuku, terapija mora da se nastavi. U suprotnom, simptomi se mogu ponovo javiti.Kada se simptomi šizofrenije jave prvi put, to može biti jako neprijatno. Obično je potrebno duže vreme za oporavak i to je često teško iskustvo. Veoma je važno da osobe koje žive sa šizofrenijom dobiju podršku svoje porodice i prijatelja.
Postavljanje dijagnoze i testovi
Dijagnoza šizofrenije se postavlja nakon praćenja stanja pacijenta. Ako lekar sumnja na šizofreniju, potrebno je da se detaljno upozna sa ličnom anamnezom pacijenta.
Neki testovi se rade kako bi se isključilo postojanje drugih oboljenja i stanja koje mogu izazvati simptome slične simptomima šizofrenije.
- Testovi krvi: rade se u slučajevima kada se smatra da upotreba droga može biti faktor u pojavi simptoma. Ovi testovi se rade i kako bi se isključili fizički uzroci bolesti.
- Imidžing testovi: rade se kako bi se isključila mogućnost tumora i problema u strukturi mozga.
- Psihološka evaluacija: lekar specijalista će proceniti stanje pacijenta tako što će mu postavljati pitanja o raspoloženju, halucinacijama, opsesivnim i suicidalnim mislima i nasilničkim idejama i pratiti njegovo ponašanje.
Kriterijumi za postavljanje dijagnoze šizofrenije
Da bi se postavila dijagnoza šizofrenije, pacijent mora da ispuni kriterijume propisane DSM klasifikacijom. Reč je o priručniku koji koriste lekari za dijagnostiku mentalnih stanja i oboljenja.
Neophodno je da se prvo isključe drugi mentalni poremećaji, npr. bipolarni poremećaj i shizoafektivni poremećaj.
Takođe, znaci i simptomi koje osoba ispoljava ne smeju biti izazvani upotrebom lekova ili droga.
Kriterijumi za postavljanje dijagnoze šizofrenije su najmanje dva od sledećih simptoma:
- deluzije
- dezorganizovano ili katatonično ponašanje
- dezorganizovan govor
- halucinacije
- negativni simptomi koji su prisutni tokom bar četiri nedelje
- značajno oslabljena sposobnost da se pohađa škola ili fakultet, da se izvršavaju zadaci na poslu i svakodnevne rutinske obaveze
- ovi simptomi moraju trajati bar šest meseci ili duže
Lečenje šizofrenije prirodnim lekovima
Mnoge osobe traže neki prirodni lek za šizofreniju a posebno je popularno lečenje biljem.Ovo je ozbiljna bolest i lečenje šizofrenije biljem se preporučuje samo kao pomoćna terapija.Uvek treba slušati savete lekara a prepisani lekovi se moraju uzimati.
Bosiljak
Ako ste zainteresovani za lečenje šizofrenije biljem probajte bosiljak.Antioksidansi u bosiljku su odlični za kontrolu različitih procesa u mozgu. Čaj od bosiljka, ako se redovno konzumira, može dosta ublažiti simptome šizofrenije. Kako se priprema ovaj čaj? Sipajte proključalu vodu u šolju. Ubacite u vodu pola kafene kašičice žalfije i četvrtinu kafene kašičice bosiljka. Ostavite da stoji 5-6 minuta. Procedite mešavinu. Možete poslužiti ovaj čaj. Pijte čaj dva puta dnevno i uskoro ćete primetiti poboljšanje.
Azijski žen šen
Neuroprotektivna i antioksidantna svojstva ove lekovite biljke su veoma korisna u kontroli različitih mentalnih oboljenja. Čaj od sušenog žen šena uspešno ublažava simptome šizofrenije. Potrebno je piti ovaj prirodni lek za šizofreniju svakodnevno bar šest meseci kako bi se primetili rezultati.
Ginko biloba
Naučnici odavno izučavaju ginko bilobu i njen uticaj na lečenje različitih poremećaja, uključujući i šizofreniju. Postoje indicije da ova lekovita biljka poboljšava delovanje antipsihotika. Smatra se i da štiti moždane ćelije od oštećenja takvim lekovima.Standardizovana doza ekstrakta ginko bilobe je 360 miligrama i potrebno je piti je svakodnevno tokom 16 nedelja.Može se kupiti u svim apotekama.
Vitamini iz B grupe: folna kiselina, vitamin B12 i vitamin B6
Suplementi folne kiseline, vitamina B12 i vitamina B6 mogu dosta pomoći osobama kod kojih se pojavila šizofrenija. Ovi vitamini mogu sniziti nivo homocisteina, aminokiseline čiji je nivo obično povišen kod šizofreničara. Jedna studija, koja je obuhvatala 42 pacijenta sa šizofrenijom, je pokazala da se povišen nivo homocisteina može sniziti suplementima vitamina B tokom tri meseca i tada se simptomi šizofrenije dosta ublažavaju. Smatra se da ovi suplementi mogu dosta poboljšati lečenje šizofrenije i ublažiti neugodne simptome.
Prirodni izvori folne kiseline su sočivo, pasulj, zeleno povrće, semenke i jezgrasto voće. Vitamin B12 se prirodno nalazi u jajima, ribi, mesu i mlečnim proizvodima. Riba, živinsko meso i krompir su dobri izvori vitamina B6.
Interaktivne video igrice
Pokazalo se da igranje interaktivnih video igrica dosta poboljšava aktivnost i motivaciju, funkcionisanje u društvu i da olakšava depresiju kod šizofrenije. Osobe sa šizofrenijom obično imaju problem sa tzv. hipofrontalnošću. To podrazumeva smanjen dotok krvi u prefrontalni korteks i utiče na neke njegove funkcije. Igranje video igrica poboljšava dotok krvi u taj deo mozga i smatra se da ga tako aktivira što može pomoći lečenje šizofrenije.